Ibrahim-paša je zavoleo ovu Bosanku, a onda mu je druga žena razorila život: Zbog nje nije hteo da izbegne ni sigurnu smrt, pa skončao jezivo

Da li je Ibrahim-paša zaista bio zaljubljen u Hurem?

Postoji i popularna legenda da je Ibrahim prvobitno nameravao da uzme devojku za sebe, ali je, suočen sa njenom buntovnošću, odlučio da je pošalje u palatu da je nauči lekciji. Međutim, plan je propao: Aleksandra je ne samo preživela već je postala i sultanova voljena žena.

Serija takođe nagoveštava da je Paša pokušavao da otkrije svoja dobro skrivena osećanja. Na primer, kada se Hurem onesvestila kada se pojavila njena rivalka Firuze, Ibrahim joj je prvi pritekao u pomoć, pozivajući lekare. Bio je to redak trenutak istinske zabrinutosti, van uobičajenog obrasca njihovog odnosa.

Postojale su priče da je odnos među njima kulminirao kada je sultan oboleo. Kada su svi mislili da je Sulejman već jednom nogom u grobu, Ibrahim je ponudio Hurem da pobegne i osigura njenu bezbednost ako se vladar ne probudi. Ona je odbila, ostajući verna svojoj dužnosti, ali sama činjenica ponude sugeriše da su vezirova osećanja bila više od običnog neprijateljstva.

Međutim, ako pogledamo stvarnu istoriju, situacija izgleda sasvim drugačije. Istoričari se slažu da nije bilo dokaza o romantičnoj vezi između Roksolane i Ibrahima. Štaviše, njihov stvarni odnos je bio isključivo neprijateljski.

Postoji legenda da je Ibrahim zapravo kupio devojku na pijaci robova, ali to je samo deo istorijskog mita. Ne postoje dokumentarni dokazi koji bi to potkrepili, iako se ova verzija aktivno koristi u popularnoj kulturi. Veruje se da je Hurem dovedena u harem kao zarobljenica krimskih Tatara i da ju je kupio jedan od evnuha. Alternativno, data je validi, koja je sama izabrala konkubinu za svog sina.

Za pravu Hurem, veliki vezir je uvek ostajao njen glavni politički protivnik. Ova inteligentna i dalekovida žena ga je videla kao pretnju svom položaju i budućnosti svoje dece. Njene misli su bile isključivo usmerene na jačanje moći svoje porodice, a svaki pokušaj zbližavanja sa Ibrahimom bi doživela kao opasnu igru koja bi lako mogla dovesti do smrti oboje.

I među istoričarima vlada različito mišljenje

Naravno, Ibrahimovo neprijateljstvo prema Hurem moglo je biti zasnovano na njegovoj ljubomori i tajnoj ljubavi, ali sama sultanija, prema izvorima, nije obraćala pažnju ni na koga osim na Sulejmana.

Vezir ju je video kao snažnu ženu, sposobnu na mnogo toga da postigne svoje ciljeve. Bio je ljubomoran na njen odnos sa sultanom i zavideo joj je uticaj. Prema jednoj verziji, široko rasprostranjenoj među savremenicima, sultan Sulejman je jednom priredio neku vrstu testa za svog prijatelja: zamolio je Hurem da obrati pažnju na njegovog prijatelja kako bi testirao Ibrahimovu lojalnost. Paša je prošao test, odolevši čarima konkubine, potvrđujući svoju odanost prestolu, iako obeleženu ličnom tragedijom.

U osmanskim hronikama nema direktnih pominjanja ove afere, ali je atmosfera u palati uvek izazivala brojne glasine. Janičari i stanovnici palate Topkapi šaputali su da Ibrahim mrzi Hurem s razlogom — možda zato što ju je strastveno i neuzvraćeno voleo.

Reč turskog istoričara

Turski istoričar Javuz Bahadiroglu tvrdi da je neprijateljstvo velikog vezira zaista bilo ambivalentno: „...njegova ljubav je bila neuzvraćena; Hurem je volela samo sultana Sulejmana.“ Kružile su i glasine da se Ibrahim, nakon Hureminog uspona, osećao omalovaženo, jer je prethodno bio jedini sultanov savetnik.

2 braka

Godine 1523. održana je velika svadba Ibrahim-paše, na kojoj sultan nije štedeo novac. Proslava je trajala petnaest dana, a mladencima je poklonjena luksuzna palata na hipodromu. Međutim, identitet mlade ostaje predmet istorijske debate.

Najubedljivija verzija je da je Ibrahimova prva žena bila Muhsine Hatun, unuka bosanskog sandžak-bega i ćerka iste udovice koja je nekada sklonila mladog roba. Ovu verziju potkrepljuju sačuvani istorijski dokumenti koji pominju porodične veze Ibrahima-paše sa porodicom bosanskog sandžak-bega.

Posebno je interesantna lična prepiska između Ibrahima i Muhsine, koja je sačuvana do danas. U svojim pismima, obraćali su se jedno drugom sa izvanrednom toplinom i nežnošću: „Dragi moj, voljeni moj“, „tvoj voljeni Ibrahim, koji čezne za tobom“. Vredi napomenuti da se ova prepiska nastavila sve do same smrti vezira, što dovodi u sumnju verziju o mogućem razvodu između supružnika.

Hatidže, rođena 1496. godine od sultana Selima Javuza i Ajše Hafse, provela je mladost sa majkom. Godine 1518. udala se za ostarelog plemića Iskander-pašu, ali je ova veza bila kratkog veka zbog rane smrti njenog muža. Nakon smrti muža, Hatidže se vratila u palatu svojoj majci. Ibrahim-paša je uzima za ženu 1523. godine,  čime je učvrstio svoj položaj u državi i na dvoru.

Uspon i pad Ibrahim-pase stajala je i Hurem

Rođen je kao pravoslavni Grk u Pargi. Bio je veliki prijatelj sultana Sulejmana. U početku je bio sokolar, nakon toga upravnik dvora, i na kraju veliki vezir.

Ibrahim je rođen 1493. u gradu Pargi na obali Jonskog mora kao sin grčkog ribara. Iz rodnog mesta je dankom u krvi odveden u Manisu gde ga je na pijaci roblja kupila neka bogata udovica. U njenoj službi Ibrahim je stekao široko obrazovanje. Upoznao se sa delima velikih grčkih filozofa, arapskih matematičara i astrologa i naučio strane jezike (pored grčkog i turskog govorio je i persijski, albanski, venecijanski jezik i najprošireniji jezik Južnih Slavena. Pored toga Ibrahim je svirao violinu, zadivljujući svakoga ko bi ga čuo.

Ibrahimov uspon počinje njegovim poznanstvom sa budućim sultanom Sulejmanom koji je kao prestolonaslednik upravljao Manisom. Prema legendi, dok je šetao ulicama Manise, Sulejman je zapazio mladog roba koji je svirao violinu i uzeo ga u svoju službu. Tako je Ibrahim prvo obavljao funkciju glavnog sokolara na dvoru u Manisi, a po smrti sultana Selima Ibrahim polazi sa Sulejmanom u Istanbul. Tu je 1523. Ibrahim postavljen na visoki položaj upravnika dvora i nadzornika sultanovih odaja. Istakao se prilikom osvajanja Beograda 1521. i zauzimanja Rodosa 1522/3. Posle ovih pobeda, godine 1523. sultan Sulejman odlučuje da „penzioniše“ starog Piri Mehmed-pašu, na mesto velikog vezira postavlja Ibrahima i daje mu zvanje beglerbega Rumelije.Pred veliki pohod na Beč Sulejman je imenovao Ibrahima za vrhovnog komandanta turske vojske.

Političko rivalstvo dovelo je do toga da Ibrahim postane žrtva sopstvenog ponosa i intriga same Hurem, koja je ubedila sultana da pogubi svog dugogodišnjeg saveznika.

Padu voljenog Sulejmanovog velikog vezira najviše su doprineli sukobi sa sultanijom Hurem i prevelike lične ambicije. Sa sultanijom Hurem je bio u dugogodišnjim lošim odnosima. Razlog njihovog sukoba je bio taj što je Ibrahim podržavao najstarijeg sultanovog sina Mustafu (koji je bio sin Sulejmanove prve žene Mahidevran) a Hurem je videla nekog od svojih sinova kao budućeg sultana. Sulejmanu se zamerio tokom rata sa Safavidima, gospodarima Persije. To je bio prvi Sulejmanov pohod na istok, 1533. sultan je opet imenovao Ibrahima za seraskera (vrhovnog zapovednika vosjke). Posle toga su se javile glasine da je Ibrahim-paša pripremao zaveru protiv sultana. Sultan je došao na ratište 1534. gde je sa Ibrahimom zauzeo Bagdad.

Do sultana je dospelo pismo pisano Ibrahimovom rukom u kojem se potpisao kao serasker-sultan. Svestan velikih ambicija svog velikog vezira Sulejman je (možda i na nagovor Hurem-sultanije) naredio da se Ibrahim-paša pogubi. Pošto se prethodno zakleo Ibrahimu da nikad neće stradati od njegove ruke, Sulejman je prvo morao da obezbedi fetvu tj. da izgradi džamiju da bi se iskupio zbog prekršene zakletve. Prema pisanju Sulejmanovih biografa on je najavio fetvu sedam dana pre Ibrahimovog pogubljenja i tih sedam dana je nasamo večerao s njim dajući mu tako priliku da pobegne ili čak da ubije sultana. Iako njegova pisma svedoče da je znao šta ga čeka, Ibrahim-paša nije pokušao da se spase ostajući pokoran svom sultanu do kraja. Nađen je zadavljen u Sulejmanovim odajama 14. marta 1536, sahranjen je bez ikakvog obeležja u dvorištu jedne tekije u Galati.