Nedelju dana pre svadbe čuvena princeza se zaljubila u rođenog brata svog budućeg muža i sve priznala svekru i svekrvi: Usledio obrt koji niko nije očekivao

Sve je bilo spremno za veliko aristokratsko venčanje: rodbina je stigla u zamak, crkvena ceremonija bila je dogovorena, a dve grane iste moćne dinastije trebalo je da se povežu brakom. Međutim, samo nedelju dana pre nego što je trebalo da izgovori sudbonosno „da“, devetnaestogodišnja princeza Ila shvatila je da ne može da se uda za izabranog mladoženju. Prišla je njegovom ocu i priznala ono što niko nije očekivao – njeno srce pripadalo je drugom muškarcu. I to ne bilo kome, već mlađem bratu njenog verenika.

Princeza Ila bila je predodređena za dinastijski brak

U decembru 1908. godine, u zamku Biskupic, princu i princezi od Turna i Taksisa rodila se devojčica kojoj su dali ime Eulalija Marija Antonija Eleonora. U porodici su je jednostavno zvali Ila.

Devojčicin otac pripadao je mlađoj, češkoj grani dinastije. Kada je imala 19 godina, Ila je postala verenica svog rođaka, princa Rafaela Rajnera.

Bio je to izrazito dinastijski brak, jer je mladoženja bio jedan od sinova poglavara starije grane dinastije Turn i Taksis. Jedan od sinova, ali ne i najstariji.

Najmlađa među nevestama koje su evropski prinčevi odbili udala se za princa iz dinastije Saks-Koburg-Gota. Jedna od njenih ćerki, Klotilda, udala se za princa iz dinastije Habzburg, dok je njihova ćerka Margareta Klementina Marija od Austrije postala supruga osmog princa od Turna i Taksisa. Princ Rafael Rajner bio je pretposlednje dete tog para, dok je najmlađi bio princ Filip Ernst.

Sve je bilo spremno za venčanje, a onda je nevesta priznala istinu

Uveliko su trajale pripreme za venčanje koje je trebalo da poveže dve grane iste dinastije. U februaru 1928. godine brojni rođaci, kao i biskup, stigli su u zamak na porodično slavlje.

A onda je nevesta ocu svog budućeg muža saopštila da ne može da se venča sa princom Rafaelom Rajnerom jer voli njegovog mlađeg brata – princa Filipa Ernsta.

Brakovi bez ljubavi, kao što možete da pretpostavite, nisu bili ništa neobično u Ilinom porodičnom stablu. Rođaci, pa čak i rođaci u drugom i trećem kolenu, venčavali su se međusobno zarad interesa porodice i kako se imanja ne bi delila.
Ali bila je već 1928. godina, a udati se za jednog brata dok gaji osećanja prema drugom bilo je, kako je smatrala katolkinja Ila, „nespojivo sa savešću“.

Nakon priznanja, devojka je briznula u plač i, kako se navodi, napustila zamak. Nije bilo potrebno posebno sazivati porodični savet jer su se svi ionako već okupili zbog venčanja. Ilu nisu primoravali da se uda za čoveka kojeg nije volela. Naprotiv, čak su je i pohvalili. Šta je u tom trenutku proživljavao odbačeni mladoženja – istorija ne otkriva.
Ovde treba pomenuti i kakav je čovek bio princ Albert od Turna i Taksisa. Pre Prvog svetskog rata bio je jedan od najbogatijih ljudi u Nemačkoj – čak osam puta bogatiji od kralja Virtemberga.

 Princ nije bio filantrop tih razmera, ali je teške 1919. godine otvorio narodnu kuhinju koja radi i danas, obezbeđujući 400 besplatnih obroka dnevno za one kojima je pomoć potrebna.

Dakle, otac odbačenog mladoženje nije bio nikakav surovi vojnik. Štaviše, tokom Prvog svetskog rata bio je na čelu Crvenog krsta. Da je bio drugačiji čovek, verovatno bi i sudbina zaljubljene devojke izgledala drugačije.

Postojala je samo jedna prepreka njihovoj ljubavi

Brojna rodbina nije imala ništa protiv toga da se princeza od Turna i Taksisa uda za drugog princa iz iste dinastije, ali postojala je jedna prepreka.

Prema tadašnjim nemačkim zakonima, prinčevi su punoletstvo sticali sa 21 godinom. A Ilin voljeni bio je njen vršnjak. To znači da je u februaru 1928. imao tek 19 godina.

Ila je obojicu braće upoznala u isto vreme. Međutim, Filip Ernst bio je njenih godina i zbog toga se u početku uopšte nije smatrao mogućim mladoženjom, dok je Rafael bio nekoliko godina stariji. Dvema granama iste dinastije činilo se da bi brak Ile i Rafaela bio razuman savez, ali je devojčino srce odlučilo drugačije.

Nedelju dana pre venčanja nevesta je stigla u kuću mladoženjinih roditelja, gde je provodila vreme sa obojicom braće.
Šta se dogodilo sa venčanicom i svom hranom pripremljenom za svadbu – ne znam. Ali Ila i Filip morali su da čekaju više od godinu dana pre nego što je njihova veridba mogla zvanično da bude objavljena.
I nisu čekali nijedan dan duže nego što je bilo neophodno.
Princ Filip Ernst je 7. maja 1929. godine napunio 21 godinu, a istog dana porodice su objavile njihovu predstojeću svadbu.

Venčanje je održano u septembru. Na fotografijama ispod nalaze se Ila i njen suprug.
Ako uporedimo izgled njenog bivšeg verenika i čoveka za kojeg se na kraju udala, postaje jasno zašto je mlada devojka tokom priprema za venčanje izgubila glavu. Mlađi princ bio je zgodniji.

Sa mlađim bratom dobila je troje dece

Supružnici su dobili troje dece.  Sin se kasnije oženio baronesom, što se smatralo neravnopravnim brakom. Obe ćerke ostale su neudate. Mlađa, rođena 1936. godine, inače je još živa. Tako se ova grana dinastije Turn i Taksis ugasila.

A šta se dogodilo sa odbačenim mladoženjom?

I on se na kraju oženio princezom iz dinastije Turn i Taksis.