Ljudi često biraju da izglade stvari umesto da postave granice, naročito u braku. Ako vam se nešto ne sviđa, pažljivo razmislite da li da pričate o tome, ili izbegavate da ne biste delovali hirovito, sklono svađanju ili nespretno. Ponosite se time što ste drugačiji: ne gnjavite, ne zahtevate i ne pravite scene. Ali vreme prolazi i primećujete nešto čudno: vi i vaše potrebe prestaju da budu primećeni. Vaš partner prestaje da pita za vaše mišljenje, ne konsultuje se sa vama i ne pokušava da vas iznenadi. Uzima vaše razumevanje zdravo za gotovo. Šta je ovaj fenomen i kako ga možemo prevazići? Poslušajte savete psihološkinje Ana Suhova.
Koja je suština zamke?
Razumevanje žene nije uloga, već odbrambeni mehanizam. Najčešće se razvija kada se u detinjstvu ljubav morala zaslužiti dobrim ponašanjem. Gde se želje nisu uzimale u obzir, već se hvalilo za poslušnost i nedostatak zahteva. U takvom sistemu, osoba uči: ako si zgodan, nećeš biti odbačen; ako ne praviš probleme, bićeš voljen.
U odraslom dobu, ova strategija ne uspeva jer vaš partner nije vaš roditelj; ne treba im da zaslužite njihovu ljubav dobrim ponašanjem. Potrebno im je da vas vide u pravom svetlu, sa vašim željama, granicama i nesavršenostima.
Zašto je „nisi kao svi ostali“ zamka?
Fraza „Ja nisam kao druge žene“ zvuči ponosno, ali u stvarnosti, ona vas odvaja od drugih i stavlja u poziciju koja vam je zgodna. Druge žene zahtevaju pažnju, poklone i pomoć, ali vi ne. Sve možete sami. I sve razumete.
Problem je u tome što kada osoba projektuje ovaj stav, nesvesno šalje poruku svom partneru: „Ne moraš da pokušavaš sa mnom.“ I prestaje da pokušava. Ne zato što je loša, već zato što joj je pokazano da je to nepotrebno. Uskraćena joj je prilika da pokaže brigu i da za to dobije zahvalnost.
Cena udobnosti
Što duže ova uloga traje, to je cena veća. Umor i iritacija se nagomilavaju, nema gde da se izraze jer se oseća pogrešno. Žena počinje da zamera partneru što joj ne čita misli i ne shvata potrebe o kojima ćuti. A onda dolazi do eksplozije, i ta eksplozija deluje neprimereno, jer je nakon godina strpljenja i razumevanja, sitnica sada postala uzrok velikog sukoba.
Kako razlikovati zrelo prihvatanje od uloge razumevanja?
Zrelo prihvatanje je: „Vidim tvoje mane, one me ne uništavaju, mogu sa tobom da razgovaram o onome što mi je važno i pronaći ćemo rešenje.“ Uloga razumevanja je: „Neću ništa reći da se ne bi uznemirio, otišao, ili prestao da me voli.“ Zrelo prihvatanje zahteva dijalog, dok uloga zahteva tišinu. Zrelo prihvatanje jača odnose, dok ih uloga polako uništava iznutra.
Šta da radite i kako da se toga rešite?
1. Shvatite da vaše potrebe postoje i da su opravdane.
Nisi hirovita ako žudiš za pažnjom, nisi materijalista ako su ti pokloni i pažnja važni, i nisi histerična ako ti se nešto ne sviđa i to kažeš. Tvoje želje su podjednako vredne kao i želje tvog partnera.
2. Počnite sa malim „neprijatnostima“
Neprijatno vam je kada tražite od nekoga da vas pokupi sa aerodroma? Pitajte. Neprijatno vam je kada kažete da želite cveće bez razloga? Recite to. Plašite se da priznate da ste usamljeni uveče? Priznajte. Svet se neće srušiti, a vaš partner neće pobeći. Verovatno će čak biti i srećan, jer će konačno dobiti jasna uputstva kako da vas usreće.
3. Prestanite da preterujete
Često ne pitamo jer smo već odlučili da ćemo biti odbijeni. Pretpostavljamo da je naš partner nevoljan da bude uključen u bilo šta. To se naziva negativna prognoza. Dajte im šansu da sami kažu "ne", umesto da kažete ne umesto njih. Možda će reći "da" mnogo češće nego što očekujete.
4. Naučite novi jezik
Umesto „nije to ništa strašno“, recite „važno mi je, hajde da ne zakasnimo“. Umesto „razumem da si umoran“, recite „i ja sam umorna, hajde da provedemo veče zajedno“. Umesto „nema potrebe, sama ću se pobrinuti za to“, recite „bila bih srećna ako bi mogao da pomogneš“. Tako ćete ga uključiti u sva dešavanja, a sebe nećete preopteretiti.
Biti razumevajući i strpljiv nije strategija ljubavi. To je strategija bezbednosti.
