Jedna žena, koja je zbog osetljive priče želela da ostane anonimna, apelovala je na druge žene da vode računa sa kime imaju intimne odnose, jer ih to može skupo koštati.
Prenosimo vam njenu ispovest koju je dala za britanski "Dejli mejl".
Nikad nije sigurno
Sedeći u jarko osvetljenoj čekaonici, oborila sam glavu i molila se da me zemlja proguta. Oko mene su se muškarci nelagodno vrpoljili na svojim sedištima, a mnogi od njih su bili dovoljno mladi da mi budu unuci. "Kako je moguće da mi se ovo dešava?", pitala sam se po stoti put. Nisam ni slutila da će moje poniženje postati još veće.
Nakon niza neophodnih, ali neprijatnih pregleda i testova, otkrila sam da u 63. godini imam sifilis, polno prenosivu infekciju koja se tradicionalno povezuje sa promiskuitetom i razvratom. Kao majka sedmoro dece i baka devetoro unučadi, ja sam poslednja osoba za koju biste očekivali da dobije polnu bolest, a kamoli onu sa tako sramnom reputacijom.
Odgajana katolički, supruga Ričarda upoznala sam kao tinejdžerka i od tada sam imala oči samo za njega. Bili smo u srećnom braku 36 godina. Ali ovo više nije infekcija koja pogađa samo mlade i nepromišljene. I definitivno nije ostala samo u istorijskim knjigama.
Sve veći broj starijih razvedenih osoba koje su seksualno aktivne, u kombinaciji sa neinformisanošću starijih generacija o rizicima, doprineli su porastu dijagnoza sifilisa. Istraživanja iz 2022. godine pokazuju da je više od jedne od tri zaražene osobe starije od 45 godina. Ipak, kada je Ričard umro 2014. godine, nisam ni sanjala da ću postati deo te statistike.
Buđenje želje i beg od samoće
U svojim pedesetim godinama, Ričard je bio moj jedini seksualni partner i nisam mogla da zamislim da ponovo izlazim. Ali prijatelji su me ohrabrili da se pridružim lokalnoj društvenoj grupi i tako sam sledeće godine upoznala Dejvida. Prvo smo bili prijatelji, a zatim su se razvila romantična osećanja.
Nakon osam godina, Dejvid i ja smo raskinuli. Slomljenog srca i izgubljena, odlučila sam se na promenu. Želela sam da živim život punim plućima. Možda je to bila i zakasnela pobuna protiv mog strogo katoličkog vaspitanja gde je seks pre braka bio nezamisliv. "Želim da budem poželjna bez obaveza", rekla sam najboljoj prijateljici Sari. "Bez drame, želim seks baš kao što to rade muškarci."
Na Fejsbuku sam pronašla grupu za upoznavanje i bila sam iznenađena interesovanjem. Izgledala sam kao žena u ranim šezdesetim, ali poruke mlađih muškaraca bile su ogroman podsticaj za moje samopouzdanje. Imala sam dve sjajne afere sa muškarcima koji su bili 12 i 13 godina mlađi od mene. Bilo je oslobađajuće znati da mi srce neće biti slomljeno.
Kobna greška: Naivnost koja se skupo plaća
Međutim, napravila sam veliku grešku. Nisam razgovarala o zaštiti ni sa jednim od njih, niti su oni to pominjali. Odavno sam prošla godine kada je trudnoća bila rizik, a korišćenje kondoma mi jednostavno nije palo na pamet. Iskreno sam mislila da su polne bolesti nešto o čemu brinu samo mladi. Gledajući unazad, vidim koliko je to bilo beznadežno naivno.
Zatim sam u martu 2023. upoznala Pitera. Sa svojih 49 godina, bio je skoro 15 godina mlađi, privlačan i veoma samouveren. Intima je bila neverovatna; osećala sam se mlado i poželjno, i to je bilo jedino što mi je bilo važno. Ali mesec dana nakon našeg prvog susreta, počela sam da osećam bol. Pretpostavljajući da su to samo simptomi starenja ili pojačane aktivnosti, ignorisala sam ih.
Dva meseca kasnije, kada su svrab i bol postali nepodnošljivi, naterala sam se da odem kod lekara. Kada mi je doktorka rekla da me šalje u kliniku za seksualno zdravlje, bila sam zgranuta. Bilo je neverovatno sramotno priznati koliko sam partnera imala. Osećala sam se poniženo.
Dijagnoza i nepodnošljiv osećaj srama
Čekanje rezultata trajalo je dve nedelje. Kada su me konačno pozvali i saopštili dijagnozu sifilisa, noge su mi poklekle. Morala sam da se vraćam na kliniku svake dve nedelje i da čekam još dva i po meseca kako bih saznala da li sam se zarazila još nečim, uključujući HIV.
Sramota me je skoro ugušila. Sve što sam želela bila je neobavezna zabava nakon decenija uloge dobre devojke. Sada sam se osećala prljavo i odvratno. Ponižavajuća dijagnoza, mučnina od injekcija antibiotika i strah od HIV-a delovali su mi kao kazna od Univerzuma.
Pitala sam se zašto se ovo desilo meni, dobroj osobi? Danas sam blaža prema sebi i vidim da, iako sam napravila grešku, ne moram stalno da se kažnjavam.
Suočavanje i poruka drugim ženama
Pitera sam pozvala istog dana kada sam dobila rezultate. Kada sam čula koliko ga malo zanima kroz šta prolazim, i da i on ima sifilis, bila sam besna. Da li je znao sve vreme? U svom besu, nadala sam se da će mu muškost otpasti!
Sve sam sakrila od svoje dece. Radije bih umrla nego im priznala istinu. Ipak, sve sam ispričala Sari. Ona me nije osudila, već me je podsetila da se ovo može desiti svakome ko je seksualno aktivan. To mi je pružilo mrvicu utehe.
Nakon tri meseca, konačno sam dobila čiste nalaze na sifilis i HIV. Ali strah nije nestao. Poslednje dve godine bila sam na nekoliko prvih sastanaka, ali sam i dalje prestravljena od intimnosti. Prošli su dani kada sam želela neobavezne afere. Sada bih od svakog novog muškarca tražila kompletan lekarski pregled, a malo koji muškarac želi to da uradi, iako bi to trebalo da nam bude rutina.
Sa 65 godina, nadam se da ću jednog dana ponovo pronaći radost u vezama. Do tada, moj savet drugim ženama je jasan: Koristite kondome, ne srljajte u odnose i budite svesne neobičnih simptoma. Verujte nekome ko je sedeo u toj stolici u klinici za polne bolesti i nikada više ne želi tamo da se vrati.
