Svratila sam do verenika da vidim kako napreduje renoviranje stana pred svadbu: Ono što sam videla razorilo je moju porodicu, otac umalo počinio strašan zločin

Ispovest Darije iz Rusije na "Redditu" podigla je neverovatnu prašinu i podstakla mnoge prirpadnice lepšeg pola da ispričaju svoja slična iskustva. Naime, mislila je da je upoznala čoveka koji će joj biti divan muž, radovala se venčanju i brinula o svakom detalju da bude savršeno organizovan. A onda su joj se 10 dana pre svadbe srušili svi snovi na najsuroviji način - izdale su je dve osobe koje je volela najviše na svetu.

Imam mlađu sestru, Olesju. Ona je četiri godine mlađa od mene; sada ima dvadeset osam godina. Oduvek smo bile bliske. Odrasle smo u istoj sobi, delivši igračke, tajne i snove. Roditelji su nas odgajali sa ljubavlju i brigom. Moj tata je bio inženjer, moja mama učiteljica. Obična porodica, obično detinjstvo. Olesja i ja nismo bile samo sestre. Bile smo najbolje drugarice.

Kako je upoznala budućeg muža?

Kada sam imala dvadeset četiri godine, upoznala sam Pavla. Desilo se to na žurci kompanije. Radio je u susednom odeljenju i već sam ga videla, ali nikada nismo razgovarali. Te večeri mi je prišao i zamolio me za ples. Razgovarali smo do jutra. Bio je šarmantan, pametan i imao je odličan smisao za humor. Visok, atletski građen, sa tamnom kosom i smeđim očima. Odmah sam se zaljubila.

Počeli smo da se zabavljamo. Tri meseca kasnije, upoznala sam ga sa svojom porodicom. Moji roditelji su Pavla dočekali veoma toplo. Tata se odmah slagao, razgovarali su o fudbalu i automobilima. Mama je kuvala njegova omiljena jela i pitala ga o poslu i planovima. A Olesja je bila jednostavno oduševljena. „Daša, on je tako sjajan!“, rekla mi je kada smo ostale same. „Zgodan, pametan, duhovit! Imaš toliko sreće!“, osmehnula sam se i zagrlila sestru. Da, zaista imam sreće.

Prosidba u novogodišnjoj noći

Često smo provodili vreme zajedno - Pavle, ja i Olesija. Išli smo u bioskop, na kuglanje i na piknike. Pavel se prema Olesji ophodio kao prema mlađoj sestri. Zadirkivao ju je, davao joj savete i pomagao joj sa računarom kada bi ga zamolila. Volela sam što su se moja sestra i moj dečko tako dobro slagali. Mislila sam da je divno što će svi u mojoj budućoj porodici biti prijatelji.

Prošle su četiri godine. Pavle me je zaprosio. Desilo se zimi, u novogodišnjoj noći. Stajali smo na balkonu i gledali vatromet. Kleknuo je na jedno koleno i izvadio kutijicu sa prstenom. Daša, želim da provedem ceo život sa tobom. Hoćeš li se udati za mene? Plakala sam od sreće. Da! Naravno, da!

Sanjala o venčanju od malih nogu

Počeli smo da planiramo naše venčanje. Sanjala sam o ovom danu još od detinjstva. Birala sam haljinu sa mamom i Olesjom. Isprobala sam desetine opcija dok nisam pronašla savršenu. Belu, čipkastu, sa dugim šlepom. Olesija mi je pomagala u svemu. Pravile smo spiskove gostiju, birale cveće, naručivale tortu. Bila je moja glavna asistentkinja i moja deveruša. Skoro svako veče smo provodile zajedno, razgovarale o detaljima, smejale se, sanjale.

Pavle je takođe bio zauzet u to vreme. Iznajmio je stan sam, a ja sam živela sa roditeljima. Odlučili smo da ćemo posle venčanja iznajmiti veći stan i živeti zajedno. On je bio zauzet renoviranjem novog stana, kupovinom nameštaja i uređenjem našeg budućeg doma. Ponekad bih ga posećivala i videla kako stvari stoje. Sve je bilo divno.

Sumnjivo ponašanje rođene sestre

Venčanje je bilo zakazano za 25. avgust. Ostale su dve nedelje do tog dana kada sam primetila nešto čudno. Olesija je često počela da ostaje do kasno na poslu. Ranije je uvek dolazila kući do sedam uveče, ali sada se vraćala u deset, ponekad i kasnije. Na pitanja je odgovarala kratko: previše posla, projekat je bio na čekanju, odlagali su ga. Nisam obraćala pažnju na to. Svi imaju zauzete periode.

Pavle je takođe počeo ređe da odgovara na pozive. Zvala bih ga uveče da razgovaramo o detaljima venčanja, ali je linija bila zauzeta ili se uopšte nije javljao. Onda bi ponovo zvao sat vremena kasnije, govoreći da je bio zauzet renoviranjem i da nije čuo poziv. Verovala sam mu. Zašto da ne?

Deset dana pre venčanja, shvatila sam da sam zaboravila važan dokument na poslu. Bio je utorak uveče. Već sam se vratila kući, ali sam se setila da mi je potreban za sastanak sa klijentima sledećeg dana. Morala sam da se vratim u kancelariju. Pokupila sam papire i odlučila da svratim do Pavla. Htela sam da proverim kako je sa renoviranjem i vidim da li mogu da pomognem.

Iznenadna poseta

Imala sam ključeve od našeg budućeg stana. Dao mi ih je pre mesec dana, rekavši: ovo je sada i tvoj dom. Stigla sam, parkirala blizu ulaza. 

Kada sam ušla u stan, svetlo je bilo upaljeno u stanu. Svirala je tiha muzika. Ušla sam i izula cipele. Prošetao sam tiho hodnikom do spavaće sobe. Vrata su bila odškrinuta. Zavirila sam unutra.

Na krevetu su ležale dve osobe. Pavle i Olesija. Bili su goli. Olesija je ležala na njegovim grudima, on ju je milovao po kosi. Nisu me videli. Čula sam kako ga je Olesija pitala da li ću doći. A on joj je odgovorio da ću doći sutra i da imaju celo veče. Olesija se nasmeja.

"Ostalo je deset dana do ovog glupog venčanja. Budi malo strpljiv", čula sam kako mu govori, dok joj on podvlači:

"Ja sam strpljiv. Ali čim se venčamo, odmah ću podneti zahtev za razvod. Reći ću joj da sam pogrešio, da je ne volim. I ti i ja ćemo biti zajedno. Konačno."

Stajala sam na vratima spavaće sobe, držeći se za okvir da ne bih pala. Bila je to noćna mora. Ovo se nije moglo desiti. Ali desilo se.

Ušla sam u sobu. Olesja je okrenula glavu i ugledala me. Lice joj se iskrivilo od užasa. Daša... Pavle se naglo uspravio. Pogledao me je. Pobledeo je.

„Šta se ovde dešava?“ upitah tiho. Glas mi je zvučao čudno, udaljeno, kao da je neko drugi govorio. „Daša, mogu da objasnim“, poče Pavle. „Objasni. Objasni mi zašto je moj verenik u krevetu sa mojom sestrom. Deset dana pre našeg venčanja.“

„Nismo želeli da saznaš ovako“, šapnula je Olesja, prevlačeći čaršav preko sebe. „Nisi želela?“ histerično sam se nasmejala. „Znači, želela si da saznam kako? Posle venčanja? Kada podnese zahtev za razvod?“ Suze su mi se slivale niz obraze, ali ih nisam ni osetila. Koliko dugo ovo traje?

Sramno priznanje

Olesja je ćutala, pognute glave. Pavle je ustao i počeo da se oblači.

"Daša, slušaj me. Nismo to planirali. Jednostavno se desilo."

Desilo se? Vrisnula sam. Jeste li slučajno spavali zajedno? Jesi li me slučajno prevarila? Jesi li planirao da sačekaš da se venčamo, a onda da me ostaviš?

„Zaljubili smo se“, tiho reče Olesja.

"Zaljubila si se u verenika svoje sestre?", vrisnula sam. To nije ljubav. To je izdaja. Ti si mi sestra! Odrasle smo zajedno! Verovala sam ti! A ti... ti spavaš sa mojim čovekom?“

„Oprosti mi“, zavapila je Olesija. „Nisam htela da te povredim. Ali volim ga. Toliko ga volim. Ne mogu da živim bez njega.“

Pogledala sam ih oboje. Pavla, koji je stajao pognute glave. Olesju, koja je plakala, umotana u čaršav. Dvoje ljudi koje sam volela više od bilo koga na svetu. One kojima sam potpuno verovala. One koji su me izdali na najsuroviji način.

Kako je sve počelo?

Kada je ovo počelo? upitah hladno, brišući suze. Kada si počela da spavaš sa njim iza mojih leđa? Pre šest meseci, tiho odgovori Pavle. Šest meseci? Jedva sam mogla da dišem. Varala si me šest meseci? Dok sam se spremala za naše venčanje? Birala haljinu? Slala pozivnice?

Pavle je pokušao da mi priđe bliže. Ustuknula sam. Ne prilazi bliže! Ne usuđuj se da me dodirneš! Odvratna si. Oboje ste odvratni.

Istrčala sam iz spavaće sobe, zgrabila torbu i potrčala ka izlazu. Olesja je viknula za mnom: „Daša, čekaj! Hajde da razgovaramo!“ Nisam se okrenula. Istrčala sam iz stana i niz stepenice jer nisam mogla da čekam lift. Ušla sam u auto. Upalila sam motor. I tek tada sam briznula u plač.

Plakala sam toliko jako da nisam mogla da dišem. Udarala sam rukama o volan. Vrištala sam. Ljudi su prolazili pored auta i gledali me, ali nisam obraćala pažnju. Nije me bilo briga.

Ne znam koliko sam dugo tako sedela. Možda sat vremena. Možda više. Onda sam pozvala majku. Glas mi je drhtao. 

Roditelji saznala istinu koja im je razorila dušu

Stigla sam kući. Roditelji su bili u dnevnoj sobi i čekali su me. Mama me je dočekala u hodniku i zagrlila.

"Daša, šta se desilo? Gde je Olesija?" upitala me je.

"Opet kasni", ironično sam rekla i gorko sam se nasmejala. Na poslu. Naravno. Ušle smo u dnevnu sobu. Sela sam na sofu između roditelja. I sve im ispričala.

Mama je plakala, pritiskajući ruku na usta. Tata je prebledeo, stežući pesnice. "Nije istina", šapnula je mama. "Olesja nije mogla to da uradi. Ona je tvoja sestra."

Mogla je, rekla sam. I jeste. Videla sam ih i sama u krevetu. U Pavlovom stanu.

Tata je ustao i počeo da korača po sobi i kroz zibe je govorio "Ubiću ga. Ubiću to kopile." "Nemoj, tata", rekla sam umorno. "Nije vredan da ideš u zatvor."

"A Olesja", šapnula je mama. "Kako bi mogla? Moja rođena ćerka. Tvoja rođena sestra. Ne razumem."

Ni ja nisam razumela. Celo veče sam provela kod kuće sa roditeljima. Pavle je zvao desetine puta. Pisao je poruke. Molio je za sastanak, izvinjavao se. Nisam odgovarala. Blokirala sam ga svuda. Olesja je takođe zvala. Nisam se javljala.

Oko ponoći, Olesja je došla kući. Sedela sam u našoj zajedničkoj sobi i pakovala njene stvari u torbe. Daša, šta radiš? upitala je zbunjeno, ulazeći u sobu. Pakujem tvoje stvari. Uzmi ih i napusti ovu kuću. Ne želim da te vidim.

Suočavanje

"Daša, molim te, hajde da razgovaramo.", molila me je.

O čemu da razgovaramo? Spavala si sa mojim verenikom šest meseci. Izdala si me. Ne želim da imam ništa sa tobom.

"Volim ga!" Olesja je briznula u plač. "Ne razumeš! Zaista ga volim! Razumem da je pogrešno što sam te povredila. Ali ne mogu sebi da pomognem!", vikala je.

"Dakle, ti biraš njega, rekla sam hladno. Biraš muškarca pre sestre, pre svoje porodice", pitala sam je. Olesja je ćutala, plakala.

Ja... ja ne želim da biram. Želim da me razumeš. Da mi oprostiš", govorila je.

Neću oprostiti, rekla sam. Nikada. Uzmi svoje stvari i idi.

Ušli su roditelji. Mama sa suznim očima. Tata sa kamenim licem.

"Olesja", strogo je rekao tata i nastavio: "Spakuj svoje stvari. Više ne živiš u ovoj kući.  Izdala si rođenu sestru. Legla si u krevet sa njenim verenikom. Više nemam takvu ćerku."

Mama je ćutala, okrenuta ka prozoru. Nije mogla da gleda svoju najmlađu ćerku. Olesja je jecala, preklinjala, tražila oproštaj. Ali tata je bio nepokolebljiv. Isterao je.

Olesija je pakovala svoje stvari. Gledala sam je kako trpa odeću, šminku i knjige u torbu. Moja mlađa sestra, koju sam volela celog života. Koju sam štitila kada su je maltretirali u školi. Kojoj sam pomagala oko domaćeg, davala savete, delila tajne. Sve je uništila u trenutku.

Sestra nastavila ljubavnu priču 

Olesija je iste noći otišla od kuće. Kasnije sam saznala da se preselila kod Pavla. Zajedno su se uselili i stan koji je trebalo da bude moj novi dom. Moja sestra i moj bivši verenik.

Sledećeg dana sam počela da otkazujem venčanje. Pozvala sam restoran i otkazala rezervaciju. Izgubila sam depozit, ali me nije bilo briga. Pozvala sam fotografa, domaćina, dekoratera. Sve sam otkazala. Poslala sam poruku svim gostima: "Venčanje je otkazano zbog ličnih okolnosti. Izvinjavamo se."

Dala sam haljinu u prodavnicu u dobrotvorne svrhe. Nisam mogla da je gledam. Pavel je zahtevao prsten nazad, govoreći da je preskup. Bacila sam ga u smeće. Nisam želela da podsetnik na tu izdaju ostane u mom životu.

Provela sam dve nedelje kod kuće, depresivna. Nisam išla na posao i uzela sam bolovanje. Ležala sam u krevetu i plakala. Mama mi je donosila hranu, nagovarajući me da jedem. Tata je sedeo pored mene ćutke, držeći me za ruku. Bili su blizu. Ali to nije ublažilo bol.

Mesec dana kasnije, Olesija je pokušala da kontaktira majku. Pozvala je i zamolila da se nađu. Majka je pristala. Sastale su se u kafiću. Olesija je plakala, molila za oproštaj, rekla da voli Pavla, da želi da bude sa njim, ali da ne želi da izgubi porodicu. Majka joj je rekla: ti si napravila svoj izbor. Živi sa njim. Ali više nemaš porodicu. Ne možemo da oprostimo.

Izabrala dostojanstvo umesto oproštaja

Prošle su četiri godine i ta to vreme nisam videla  Olesju. Nikada nisam razgovarala sa njom. Znam od prijatelja da je još uvek sa Pavlom. Žive zajedno, ali se nisu venčali. Kažu da njihova veza nije tako ružičasta kao što su sanjali. Svađe, skandali. Možda ih grize savest. Čula sam od jednog prijatelja da je Olesija izgubila bebu u ranoj trudnoći. Ne znam. I ne želim da znam.

Ni roditelji ne razgovaraju sa njom. Mama ponekad plače noću. Tata ćuti, ali vidim koliko mu je teško. Izgubili su ćerku. Ja sam izgubila sestru. Ali mi smo napravili izbor. Izabrali smo dostojanstvo umesto oproštaja. Izdaja ovih razmera se ne može oprostiti.

Postepeno sam se vraćala životu. Vratila sam se na posao. Preselila sam se u drugi grad, u Moskvu. Želela sam da počnem ispočetka, negde bez sećanja na Pavla i Olesju. Dobila sam novi posao, iznajmila stan. Počela sam da živim.

Ponovo veruje u ljubav

Dve godine kasnije, upoznala sam nekog drugog - Andreja. On je ljubazan, iskren i pažljiv. On je lekar. Zabavljamo se već godinu i po dana. Naučila sam ponovo da verujem. Bilo je teško. Posle te izdaje, plašila sam se da pustim bilo koga blizu. Ali Andrej je strpljivo čekao, nije pritiskao, samo je bio tu. I postepeno sam se otopila.

Još ne pričamo o braku. Potrebno mi je vreme. Ali vidim budućnost sa njim. Vidim porodicu, decu, zajednički život. I to mi daje nadu.

Ponekad razmišljam o onoj Daši koja se spremala za svoje venčanje pre četiri godine. Srećna, naivna, puna poverenja. Koja je verovala u ljubav, u porodicu, u to da voljeni nikada neće izdati. Ta Daša je umrla te avgustovske večeri kada je otvorila vrata svoje spavaće sobe i videla istinu.

Sada sam drugačija. Jača. Više ne verujem bezuslovno. Znam da su čak i najbliži ljudi sposobni na izdaju. 

Ali znam i nešto drugo. Znam da se može sve preživeti. Možeš ustati sa kolena i krenuti dalje. Možeš početi život iznova. Možeš ponovo naučiti da voliš i veruješ, ali mudrije, pažljivije. Izabrala sam sebe. Svoje dostojanstvo", zaključila je na kraju svoje ispovesti.