"U braku sam bez intimnih odnosa, ne mogu da se setim našeg poslednjeg puta: Niko vam neće reći šta se desi kada poželite da dobijete dete"

Jedna žena, želela je da ispriča svoju priču o, kako tvrdi, braku bez intimnih odnosa u kome se i nalazi. s ili da tu ne postoji više bilo kakve ljubavi. 

Ispovest vam prenosimo u celosti.

Brak bez intime podjednako je ljubav

Moj partner Pol i ja sedimo na kauču i gledamo par koji strastveno vodi ljubav na kuhinjskom pultu. To je onaj klasični, nerealni seks kakav se vidi samo na televiziji. Spontan. Ludački. Poput seksa koji imate u onim opojnim danima kada tek upoznate nekoga.

Pol i ja grickamo nešto i s vremena na vreme uzmemo telefone da proverimo mejlove. Nijedno od nas nije ni najmanje uzbuđeno onim što je na ekranu, a čak i ako jesmo, to se ne pretvara u bilo kakvu akciju. Iskreno, isto tako smo mogli da gledamo i neku emisiju o antikvitetima.

Realnost je da nam danas sa "menija" nije nestao samo vatreni seks, već sav seks. Da, mi smo jedan od onih 28 odsto parova koji, prema nedavnom istraživanju organizacije Rilejt, kažu da su u "braku bez seksa". Zvanično dostižete ovu prekretnicu kada imate seks manje od deset puta godišnje. Dakle, mi smo zapravo i gori od toga. Mi smo u onih sedam odsto onih koji uopšte nisu imali seks u poslednjih 12 meseci. Možda i duže. Prestala sam da brojim. Ipak, tvrdim da je moj odnos sa partnerom dobar. Bračni savetnici bi se možda zgranuli, ali ja sam dokaz da je zaista moguće biti srećan u zajednici bez seksa.

Zajedno 27 godina, prvo je intima bila strastvena, a kasnije krenula da opada

Pol i ja smo zajedno 27 godina, što nesumnjivo ima veze sa tim što je privlačnost izbledela. Upoznali smo se u zagušljivom noćnom klubu u istočnom Londonu, u onim hedonističkim devedesetim. Imala sam 25 godina i bila sam u vezi koja je propadala. Veza između Pola i mene bila je trenutna. Sećam se da smo se ljubili satima. Bila sam gotovo opsednuta njime; namerno sam šetala krajem u kom je živeo, nadajući se da ću "naleteti" na njega.

Kada smo počeli da se "zabavljamo", nekoliko puta je pokušao da raskine sa mnom, ali bila sam uporna kao pas. Sada shvatam da sam bila osoba koja je svu svoju emocionalnu energiju ulagala u veze, jer je to bilo jedino u mom životu što mi je davalo svrhu. Bila sam ono što bi se nazvalo "klasično zavisnom" osobom.

Pol je tada bio neuhvatljiv, a naša veza se zasnivala skoro isključivo na seksu. Našli bismo se i ljubili satima, ili bismo otišli kod njega i pijani pali u krevet. Pabove i svirke smatrali smo svojim prirodnim staništem, i da, bilo je to zabavno vreme sa mnogo seksa, ali i zagrljaja, poljubaca i držanja za ruke. U tom trenutku znala sam da se on viđa i sa drugima, a i ja sam imala nekoliko prolaznih avantura, ali do trenutka kada sam završila fakultet i ušla u svet rada, odlučili smo da budemo isključivo jedno sa drugim.

Putovala sam mnogo zbog posla u istraživanju tržišta i imali smo mnogo zajedničkih avantura istražujući gradove. Nismo imali nikakve odgovornosti (osim posla), i polako su drugi ljudi nestali, a mi smo svu pažnju posvetili jedno drugom. Posle dve godine smo se uselili zajedno, jer to parovi rade.

Sve je krenulo od posla

Pre nego što smo postali svesni toga, prošlo je sedam godina i seks je, iako još ne nepostojeći, bivao u opadanju. Potpuno verujem da je to bilo očekivano. Ne poznajem nijedan par koji je danas toliko strastven jedno prema drugom kao što su bili u tih prvih nekoliko meseci. Sećam se da mi je mama govorila da je to normalno, naročito kada par priđe granici od sedam godina. Ne zove se "krizna sedma godina" bez razloga.

Posao me je iscrpljivao, a upravo sam bila unapređena na rukovodeću poziciju. Osećala sam se umorno i često pod tolikim stresom da mi je seks bio poslednja stvar na umu. Ni Pol nije delovao zainteresovano. On je prolazio kroz sopstvene poslovne izazove, započinjući karijeru u korporativnom keteringu.

"Trebalo bi češće da imamo seks", rekla bih ponekad kada bih malo popila. "Da, trebalo bi", odgovorio bi on, ali niko od nas nije ulagao nikakav trud. A to je zaista počelo da deluje kao napor, a ne kao spontana zabava koju smo ranije imali. Par puta sam pokušala da iniciram i bila sam odbijena, ne zbog nekog "velikog razloga", već samo zato što smo oboje bili umorni. Sve je postalo poznato i udobno, a uprkos onome što vidite na TV-u, retko se dešava da vas iznenada preplavi želja kada ste u ustaljenoj rutini.

Došla je želja za roditeljstvom

Zatim sam ušla u srednje tridesete i postala opsednuta željom za bebom. Pol je takođe bio za to, pa smo ponovo počeli redovno da imamo seks, samo što je strast i dalje nedostajala. Umesto toga, bio je rutinski i ubijao nam je dušu.

Niko vam ne kaže koliko nema radosti kada vodite ljubav isključivo da biste zatrudneli. Ta duboko neseksi mešavina discipline, očaja i razočaranja. Koristila sam testove za ovulaciju. Mali smajli bi se pojavio kada nastupi ovulacija i kada treba imati seks. Tada bih otišla dole, pozvala partnera i još jednom bismo prošli kroz te dosadne, funkcionalne pokrete. Bilo je to sušta suprotnost žudnji u kojoj jedno drugom cepate odeću.

Ni pokušaji da zatrudnim nisu uspevali. Nakon 18 meseci tokom kojih smo imali seks 15 do 20 puta mesečno, odlučili smo se za vantelesnu oplodnju. Iako je Pol želeo da postane otac, nije bio toliko opsednut time kao ja i, gledajući unazad, vidim koliko je moja fiksacija na majčinstvo oštetila naš odnos.

To je bilo jedino o čemu sam mogla da razmišljam i, na neko vreme, udaljili smo se. Imala sam tri spontana pobačaja i osećala sam se kao da mi je sopstveno telo postalo neprijatelj. Zatim smo, konačno, u mojoj 40. godini, dobili prvu ćerku. Drugu ćerku smo dobili kada sam imala 46, takođe uz pomoć tretmana za plodnost.

Obožavamo našu decu i ne bismo mogli bez njih, ali pošteno je reći da je roditeljstvo postalo poslednji ekser u kovčegu našeg seksualnog života. Intimnost je počela da deluje više kao obaveza nego kao užitak. Razgovarajte sa bilo kojim roditeljem i reći će vam da se većinu vremena oseća iscrpljeno i krivo.

Kada brinete o maloj deci i balansirate posao... pa, seks se pomera na dno liste prioriteta. Da budem iskrena, iznenađena sam što bilo koji roditelji uopšte više imaju seks. Takođe sumnjam da mnogi kažu da to rade, a zapravo ne rade, i dalje je tabu reći da vam je veza bez seksa.

Možda ga nemamo, ali imamo jedno drugo i decu

Sada imam 51 godinu, Pol ima 60, a deca 11 i pet. Moj život je isključivo fokusiran na njihovo odgajanje, rad, održavanje forme i zdravlja, i prolazak kroz menopauzu. Dakle, ne, više nemamo seks. Iskreno, ne nedostaje mi sam čin. Čak ni ono "u sopstvenoj režiji" ne radim baš često (ako me razumete).

Moj sve manji libido je, čini se, konačno, zahvaljujući opadanju hormona, udario u zid. Razgovarali smo o otvaranju veze, ali nijedno od nas nije naročito zainteresovano za tu opciju. Zapravo, Pol je rekao da ga to uopšte ne zanima.

Kada pričam o tome sa prijateljicama, one obično prvih deset minuta razgovora provedu žaleći se na svoje partnere i na to kako oni ne ispunjavaju njihova očekivanja. Onda se potegne pitanje nemanja seksa i obično govore stvari poput: "Više me ne privlači." "Zapravo osećam kao da ga mrzim u pojedinim trenucima." "Samo bih volela da mogu da budem nežnija, ali sam stalno besna." Oni koji još uvek imaju seks moraju da ga planiraju u kalendaru, inače se ne dešava. Fraza "brak bez seksa" jedan je od najčešćih pojmova koji se pretražuju na Guglu još od 2004. godine.

U mom odnosu ima mnogo sreće i zadovoljstva

Pa ipak, u mom odnosu ima mnogo sreće i zadovoljstva. U detinjstvu sam povremeno iskusila veliku nestabilnost, uglavnom zato što sam živela na različitim mestima i nisam uvek bila sigurna šta se dešava, i shvatam da sam sa Polom izgradila nešto čvrsto. Imamo slične vrednosti u pogledu vaspitanja devojčica. Prijatelji smo. Zasmejavamo jedno drugo. Mi smo saigrači, često nas zamišljam kako zajedno veslamo u čamcu kroz brzake koji se stalno menjaju, pokušavajući da ne ispadnemo.

Zašto, ako ga volim, a volim ga, ne žudim za fizičkom stranom? Ne sviđa mi se kako izgledam. Osećam da sam se ugojila. S druge strane, Pol izgleda zaista dobro i često dobija komplimente od prijatelja koji kažu da je lepo ostario. On će mi udeliti kompliment ako se doteram za izlazak, ali retko imamo "večeri za nas dvoje" ovih dana.

Telefoni i tehnologija takođe nisu pomogli. Nije neobično da sedimo u krevetu i listamo telefone. To je možda moglo biti vreme kada bismo se umesto toga mazili. Zatim je tu i pritisak društvenih mreža i televizije: činjenica da se čini kao da svi ostali to rade, a mi ne.

Kurs kod psihoterapeutkinje

Nije da nismo pokušali da začinimo svoj seksualni život. Nedavno smo zajedno prošli onlajn kurs čuvene psihoterapeutkinje Ester Perel kako bismo pokušali da stvorimo više želje. Bila je to serija od osam snimljenih sesija za koje nam je trebalo nekoliko nedelja. Želela sam to da uradim jer sam osećala da treba da se pozabavimo činjenicom da retko više imamo seks.

To jeste pokrenulo neke korisne razgovore. Nisam baš shvatala koliki uticaj to ima na Pola. "Osećam kao da smo izgubili bliskost koju smo imali", rekao je. Zbog toga sam se osetila krivom, jer je on savršen na mnogo načina, i bila sam tužna što se činilo da to ne možemo da rešimo.

Njemu to očigledno donosi osećaj izolovanosti, jer to nije nešto o čemu njegovi muški prijatelji pričaju (čak iako doživljavaju isto ili slično). Zapravo, pokušala sam da kažem Polu da to što oni ne pričaju o tome ne znači da se to ne dešava u njihovim vezama. Zanimljivo je da mu, baš kao i meni, nije nedostajao toliko sam seks, koliko fizička nežnost koju smo ranije pokazivali jedno drugom.

Od tog kursa, trudimo se da budemo nežniji i da imamo više fizičkog kontakta, ali to ne deluje uvek spontano ili prirodno. Imam prijateljice koje se primoravaju na seks sa partnerima čak i kada to ne žele.

Nema brzih rešenja, ali ljubav nas održava i tera da napredujemo zajedno

Za mene je to preslikana situacija onoga što se dešavalo kada smo pokušavali da dobijemo decu, što je na kraju dovelo do toga da želimo jedno drugo manje, a ne više. Jedna stvar koju me je taj kurs naučio jeste da nema brzih rešenja. Oboje moramo da stavimo jedno drugo na listu prioriteta i da provodimo više vremena u komunikaciji. Takođe treba samo da prekinemo tu naviku "bez seksa" i krenemo u akciju.

I tako život ide dalje. Gledamo TV zajedno. Vodimo decu na aktivnosti i druženja. Svako od nas ima svoj krug prijatelja. Spolja izgledamo kao i svaki drugi normalan par. (Očigledno smo stariji od mnogih roditelja, ali u Londonu to nije naročito neobično). I srećni smo. Mnogo se smejemo i blesavimo zajedno. Mi smo tim i podržavamo jedno drugo kada stvari postanu teške ili kada su deca nemoguća.

Hoćemo li imati seks? Ko zna? Može se desiti, a i ne mora. Znam da je to malo verovatno dok smo u ovom "špicu“"roditeljstva i posla. Da će možda trebati vremena. Ali takođe osećam da to nije merilo sjajne veze. Još uvek mi se čini da postoji neka iskra, pa nemam osećaj da smo se potpuno pretvorili u obične prijatelje.

"Kako će se tvoj partner osećati kada bude čitao tvoj tekst?", pitala me je bliska prijateljica ove nedelje kada sam joj otkrila da pišem o tome da nemamo seks. "Nadam se da će osetiti da ga volim i da želim da stvari funkcionišu", rekla sam. "I da će shvatiti da ovo nije ništa neobično. Samo smo mi ti koji o tome pričamo umesto da se pretvaramo da se to ne dešava. "Prijateljica me je pogledala. "Smešno je", odgovorila je, "nisam htela da pominjem, ali ni mi nismo imali seks mesecima." Nisam bila iznenađena.

Šta god bio razlog, nedostatak želje, umor, stres, godine, navika... to se dešava mnogim parovima. Volela bih da razbijem taj tabu i da o tome pričamo otvorenije. Samo iznošenjem na svetlost dana možemo ukloniti stigmu i krenuti dalje.