U savremenom društvu, u kojem se o seksualnosti često govori površno ili kroz predrasude, pitanja poput toga koliko intimni odnosi utiču na naše zdravlje – fizičko, emocionalno i hormonsko– postaju sve važnija. Seksualna rutina pojedinca menja se tokom života: u različitim fazama smanjuje se ili pojačava libido, javljaju se fiziološke promene, ali i psihološki faktori koji utiču na bliskost i seksualnu želju. Upravo ove teme bila su u fokusu gošći emisije "150 minuta", se*sologinje Marijane Vuksanović i ginekološkinje dr Jelene Nišević Lazović, koje su otvoreno govorile o tome kako intimni život, apstinencija i hormonski balans utiču na žensko zdravlje.
U nastavku su njihova objašnjenja i iskustva iz prakse, ali i naglasak na temama o kojima žene, naročito na Balkanu, retko pričaju – čak ni u lekarskoj ordinaciji.
Intimni život kao važan deo ginekološke anamneze
Dr Jelena Nišević Lazović otkriva da je jedan od problema u praksi to što žene o određenim tegobama ćute — najčešće zato što ih smatraju "normalnim", ili zato što misle da o tome ne treba pričati sa ginekologom.
"Pre svega, ja moram da kažem da sam ja nekonvencionalan ginekolog. Ja sve moje žene pitam kakvi su im intimni odnosi, da li su bolni, da li postoji suvoća vagine. To je nešto što žena uglavnom neće reći sama, a sa druge strane neće ni mnogi ginekolozi pitati. Ja se stvarno trudim da taj deo priče bude zastupljen u mojoj ordinaciji, pre svega kod žena koja su se primakle menopauzi ili koje su se skoro porodile, pa doje, zato što upravo tu, u tim grupama, zastupljena je suvoća vagine."
Doktorka posebno ističe da je suvoća vagine veoma česta kod žena u perimenopauzi, nakon porođaja i tokom dojenja, ali da o tome mnoge ne govore dok same nisu pitane. S druge strane, kada je reč o ženama koje nemaju seksualne odnose, navodi da apstinencija ne predstavlja zdravstveni problem već, zapravo, najpouzdaniju zaštitu od infekcija i neželjene trudnoće.
"Ali što se tiče onih koje nemaju se*sualne odnose, moram da dodam da mi to, kao ginekolozi, ne mogu da kažem da volimo, ali nije loše. Apstinencija je nama najbolji zaštitnik od raznih bolesti i od raznih problema, pa i od neželjene trudnoće. Jedino apstinencija je siguran garant da nećete ostati neželjeno trudni. Tako da, ja više volim da se osvrnem na one koje imaju odnose i da ih pitam kakav im je kvalitet pre nego da ih pitam da li imaju ili nemaju", rekla je dr Nišević Lazović.
Psihološki aspekt apstinencije: šta se zaista dešava?
Dok fizičko zdravlje ne trpi direktne posledice apstinencije, psihički aspekt može biti značajan. Se*sologinja Marijana Vuksanović navodi da se nedostatak intimnosti različito odražava na ljude, zavisno od toga zašto nemaju odnose i da li postoji nezadovoljena potreba.
"Opet moramo pričamo o razlozima zašto neko nema intimne odnose, jer ako neko, na primer, nema libido i nema želju za odnosom, onda pričamo o uzrocima zašto neko nema libido, jer onda je obrnuta veza. Možda se nekome zdravlje prvo pogoršalo, pa mu je pao libido, pa on nema odnose. Ako neko ima želju, a frustriran je i nema odnose, nema intimnosti i bliskost, tu možemo da imamo neki efekat anksioznosti, frustracije što se neka potreba ne ispunjava. Međutim, koliko ja znam, ne postoje nikakva istraživanja koja bi direktno rekla: 'Ako nemaš dugo odnose, imaš neke zdravstvene posledice'.
Postoje neke veze i sigurno doktorka zna, a to je da intimni odnos pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem. Se*s ima tu funkciju smanjenja stresa. Ipak, od samog nedostatka intimnih odnosa, ljudi se neće razboleti. Više pričamo onda o tome da li imamo taj nedostatak bliskosti. Odnosi su naša prirodna potreba. Ljudi koji nemaju odnose, a žele da ih imaju, imaju prosto osećaj frustracije i nezadovojstva, ne postoji ispunjenost u tom delu. Tako da, eto, rekla bih da je malo kompleksnije", rekla je Marijana Vuksanović, a na pitanje koliko je dugo - dugo, odgovorila je:
"To je jako individualno. Znači, da li imate potrebu i da li nemate potrebu. To je više pitanje kada se kod vas podstiče frustracija".
Hormoni i seksualna želja: prirodni mehanizmi i zablude
Hormonska ravnoteža direktno utiče na seksualnu želju, ali dr Nišević Lazović ističe da dugotrajna apstinencija ne izaziva hormonalni disbalans. Međutim, poremećaj hormona može biti uzrok smanjene želje i nelagodnosti tokom odnosa.
"Tokom orgazma se luče izvesne supstance u mozgu, kao što su oksitocin, dopamin i tako dalje. To su sve, kako je popularno u populaciji, hormoni sreće. I svi ti centri se nalaze jako blizu centara za zadovoljstvo. Negde sam skoro čitala da je orgazam zapravo trik prirode da nas natera da imamo više odnosa, u smislu da bi se reprodukcija nastavila, da bi se nastavila vrsta, iz razloga što ti hormoni, između ostalog, deluju i kao kad ste, na primer, kockar, pa imate tu zavisnost i onda što više imate odnose, to više želite da imate odnose. To je neki trik prirode da bismo mi, u suštini, tim učestalim odnosima i produžili vrstu. Međutim, na takvu vrstu poremaćaja hormona, nisam lično naišla u literaturi.
Da, ako postoji poremećaj, onda zbog toga može da se smanji se*sualna želja i to je taj libido koji je pomenula koleginica, ali radi se o tome da kada imamo manjak estrogena tokom dojenja ili u nekim drugim situacijama kao što je perimenopauza, tada dolazi do manjaka želje za intimnim odnosom, jer dolazi i do suvoće vagine i do drugih nekih stvari koje posredno ili neposredno dovode do toga da imamo manje odnose", objasnila je dr Nišević Lazović.
Kako ponovo probuditi libido?
Marijana Vuksanović naglašava da na libido utiče mnogo više od same seksualne želje: stres, umor, mentalno opterećenje i životne okolnosti često su glavni „krivci“.
"Nekome je dovoljno da se naspava, verujte mi. Dosta faktora utiče na libido, i zdravlje i stres. I stvarno, ima mnogo ljudi kojima je dovoljno da se naspavaju, da im se povrati libido. Svi znaju da kad odu na odmor sa svojim partnerom na more na sedam dana, odjednom svi imaju se*s svaki dan. Znači, najveći faktor je stvarno taj umor, stres, zamor i nespavanje. Naravno, postoje i zdravstveni faktori, to se rešava kod doktora", rekla je Marijana Vuksanović.
Ona dodaje i da parovi često primete porast seksualne želje upravo tokom odmora, kada nestaju svakodnevni stresovi i umor.
Tabui na Balkanu: problemi o kojima žene ćute
Jedna od tema o kojima se najmanje govori jeste osećaj "široke vagine" nakon porođaja, spad bešike, nevoljno umokravanje i gubitak zadovoljstva tokom odnosa. Dr Nišević Lazović naglašava da su ovo problemi koje žene retko same pomenju, iako im značajno narušavaju kvalitet života.
"Mi živimo na Balkanu, gde je sve tabu i ja se jako borim protiv toga i trudim se i na društvenim mrežama i u mojoj ordinaciji. Međutim, nažalost, mislim da nemam baš mnogo uspeha u tome da mi žena dođe i kaže 'Ja imam problem' vezano za ovu temu. Mislim da to možemo da promenimo svi zajedno, ali, nažalost, ginekolozi imaju previše drugog posla koji je ozbiljan, u smislu ozbiljnih zdravstvenih problema, vođenja trudnoće i svega drugog. Mislim da smo zbog toga malo zanemarili taj aspekt.
Na Balkanu žena živi sa ubeđenjem da ona mora da ima odnose. I prosto, kada oseća suvoću vagine, ona kaže: 'Pa to je normalno, Bože, ja sam u menopauzi, naravno da imam suvoću vagine'. Kada se vagina, laički rečeno, raširi nakon porođaja, pa postoji spad bešike ili debelog creva, nevoljno umokravanje, žena prosto živi sa tim.
I ja pitam, kada vidim da ima ozbiljan spad i da je vagina ozbiljno široka, ja pitam: 'Pa dobro, kakvi su vam intimni odnosi?'. Ona kaže: 'Pa sad kad me pitate, iskreno, nikakvi'. Ona više ne oseti svog partnera i naravno da ne doživljava ni orgazam i naravno da nema želju za odnosima, ali ona nije to spomenula kad je došla i kad sam uzimala anamnezu, ona nije na to obratila pažnju. Taj deo zanemarujemo, a svaka žena koja se porodi, treba da nastavi da bude žena i da živi kvalitetnim životom i da ima normalne intimne odnose, kao i pre nego što je postala majka", savetovala je dr Jelena Nišević Lazović.
Intimni život je deo opšteg zdravlja
Seksualno zdravlje nije izolovan segment života: ono je povezano sa hormonima, psihičkim stanjem, fiziologijom, ali i kulturnim uverenjima. Normalno je da se seksualna želja menja tokom života, ali je jednako važno o svim promenama otvoreno razgovarati – sa partnerom, ali i sa stručnjacima.
