Ričard Batista i Donel Batista su se venčali 31. avgusta 1990. godine. Tokom braka, Donel je počela da se suočava sa zdravstvenim komplikacijama i morala je da se podvrgne dvema transplantacijama bubrega, nažalost, nijedna transplantacija nije uspela. Ričard je tada odlučio da svojoj supruzi Donel da svoj bubreg, govoreći da je to učinio da bi spasao svoj brak i da bi spasao njen život.
Međutim četiri godine nakon transplantacije bubrega, Donel je podnela zahtev za razvod od Ričarda. Ričard tvrdi da je Donel počela da ima aferu „18 meseci do dve godine nakon transplantacije bubrega“, što je na kraju dovelo do razvoda para. U postupku razvoda, Ričard nije tražio od svoje buduće bivše supruge ništa osim da mu vrati bubreg, ili kao alternativno rešnje, tražio je 1,5 miliona dolara u sporazumu o poravnanju.
Sud je imao nekoliko pitanja koja je trebalo da reši u postupku razvoda, ali je u slučaju Ričarda Batiste i Donel Batiste presudio da se organ ne može zameniti za vrednost u Sjedinjenim Državama. Zbog toga, Ričard u suštini nije imao prava na svoj organ, i to je sprečilo da se bubreg smatra vrednim poklonom za bračnu imovinu. Stoga, muž nije mogao da dobije nazad svoj bubreg ili bilo kakvu novčanu vrednost od bubrega od svoje buduće bivše supruge.
Šta se smatra vrednim poklonom u slučaju razvoda?
Zajednička imovina je sve što je par zaradio tokom braka. Posebna imovina je sve što je zarađeno ili stečeno pre braka ili tokom braka zaveštanjem, poklonom ili nasleđem.
Poklon se po definiciji smatra „dobrovoljnim prenosom lične imovine bez naknade“. Ako sud smatra da je predmet/imovina poklon, ne može biti nadoknade vrednosti poklona. To je zato što zakon pretpostavlja da su pokloni primljeni tokom braka posebna imovina osobe koja je poklon primila. Međutim, važno je napomenuti da se poklon može smatrati zajedničkom imovinom ako su pokloni „značajne vrednosti“.
Da bi sud utvrdio da li se poklon smatra „značajnom vrednošću“, sud će ispitati ukupnu finansijsku situaciju para i razmotriti njihovu ukupnu imovinu i prihode i uporediti ih sa vrednošću poklona. Ako sud utvrdi da se poklon koji je jedan supružnik dao drugom smatra „poklonom od vrednosti“, poklon će se smatrati zajedničkom imovinom, osim ako bilo koja strana ne može da predstavi pisani sporazum o suprotnom. Ovo je često poznato kao transmutacija, što je sporazum koji menja karakter imovine iz zajedničke u posebnu ili posebne u zajedničku.
Iako nije isti scenario, sudovi primenjuju slične zakone kada supružnik traži nadoknadu za implantat ili bilo koju medicinsku proceduru koju je platio za svog budućeg bivšeg supružnika. Sudovi su presudili da se ovaj čin smatra poklonom i stoga strana koja plaća nema pravo na nadoknadu.
