Sudbina Ibrahima-paše, čoveka grčkog porekla, rođenog u gradu Pargi, neverovatna je priča o usponu od običnog roba do jedne od najuticajnijih ličnosti u Osmanskom carstvu.Njegov život, detaljno dokumentovan u istorijskim izvorima, ličnoj prepisci i izveštajima stranih diplomata, počeo je dramatično - u ranom detinjstvu, budućeg vezira su oteli i prodali u ropstvo u Osmansko carstvo.
Srećan obrt u sudbini mladog Ibrahima bio je taj što je završio u kući udovice sandžak-bega iz Bosne, Iskander-paše, koji je živeo u Manisi. Upravo ovde, u gradu gde je budući sultan Sulejman naučio nauku vladavine, počeo je Ibrahimov uspon ka visinama moći. Njegova nova gospodarica je pokazala istinski majčinsku brigu prema dečaku, pružajući mu odlično obrazovanje, uključujući i nauku i muzičku umetnost.
Susret sa Sulejmanom postao je prekretnica u životu mladog roba. Ibrahimova vlasnica, ceneći prijateljstvo koje se razvilo između mladića, odlučila je da svog štićenika da budućem sultanu. Ova odluka odredila je Ibrahimovu dalju sudbinu - njegov karijerni rast na Sulejmanovom dvoru bio je zaista brz, odražavajući duboko poverenje i naklonost vladara prema prijatelju.
Misterija prvog braka: ko je bila Muhsine Hatun?
Godine 1523. održana je velika svadba Ibrahim-paše, na kojoj sultan nije štedeo novac. Proslava je trajala petnaest dana, a mladencima je poklonjena luksuzna palata na hipodromu. Međutim, identitet mlade ostaje predmet istorijske debate.
Najubedljivija verzija je da je Ibrahimova prva žena bila Muhsine Hatun, unuka bosanskog sandžak-bega i ćerka iste udovice koja je nekada sklonila mladog roba. Ovu verziju potkrepljuju sačuvani istorijski dokumenti koji pominju porodične veze Ibrahima-paše sa porodicom bosanskog sandžak-bega.
Posebno je interesantna lična prepiska između Ibrahima i Muhsine, koja je sačuvana do danas. U svojim pismima, obraćali su se jedno drugom sa izvanrednom toplinom i nežnošću: „Dragi moj, voljeni moj“, „tvoj voljeni Ibrahim, koji čezne za tobom“. Vredi napomenuti da se ova prepiska nastavila sve do same smrti vezira, što dovodi u sumnju verziju o mogućem razvodu između supružnika.
Hatidže: Vladareva sestra i njene bračne veze
Hatidže, rođena 1496. godine od sultana Selima Javuza i Ajše Hafse, provela je mladost sa majkom. Godine 1518. udala se za ostarelog plemića Iskander-pašu, ali je ova veza bila kratkog veka zbog rane smrti njenog muža. Nakon smrti muža, Hatidže se vratila u palatu svojoj majci.
Postoji pretpostavka da je Ibrahim-paša mogao biti drugi muž sultanije Hatidže. Međutim, ova verzija pokreće mnoga pitanja među istoričarima. Posebno, neki istraživači primećuju zabunu u određivanju porodičnih veza: deca koja se pripisuju ovoj navodnoj zajednici zapravo su Ibrahimov sin i Hatidžine unuke iz drugih brakova.
Istorijske kontroverze i protivrečnosti
Pitanje mogućeg braka između Ibrahima-paše i Hatidže Sultan postalo je predmet ozbiljne istorijske debate u 20. veku. Turski istoričar Uzunčaršilije je u svojoj knjizi prvobitno tvrdio da je Hatidže zaista bila supruga velikog vezira. Međutim, kasnije je javno povukao ovu verziju, priznajući svoju grešku. Nažalost, njegova knjiga je do tada već bila objavljena, a teorija o braku između Ibrahima i sultanove sestre čvrsto se ukorenila u istorijskoj literaturi.
Postoji i hipoteza da je Ibrahim-paša mogao biti oženjen dva puta, a Hatidže je mogla postati njegova druga žena nakon razvoda od Muhsine. Međutim, ovu pretpostavku je teško pomiriti sa činjenicom da se prepiska između vezira i Muhsine, koja je očigledno bila romantične prirode, nastavila sve do njegove smrti.
Istoričar Uludžaj je tvrdio da je otkrio prepisku između Hatidže i Ibrahima, ali ova verzija nije bila široko prihvaćena u akademskim krugovima jer istraživač nije bio u mogućnosti da pruži originalne dokumente koji bi potkrepili njegovu teoriju.
Istorijski izvori slikaju složenu sliku ličnog života Ibrahima-paše, gde su pouzdane činjenice usko isprepletene sa legendama i pretpostavkama. Sačuvani dokumenti svedoče o dubokoj emotivnoj vezi između Ibrahima i Muhsine, koja je trajala tokom celog njegovog života. Istovremeno, verzija o njegovom braku sa Hatidže, iako široko rasprostranjena, ne nalazi ubedljivu potvrdu u istorijskim izvorima.
Pažljiva analiza dostupne istorijske građe pokazuje da su mnoge popularne ideje o ličnom životu Ibrahima-paše mogle nastati iz mešavine činjenica iz različitih istorijskih perioda i pogrešnih tumačenja porodičnih veza. Ovo se posebno odnosi na pitanje dece koja se pripisuju navodnoj zajednici Ibrahima i Hatidže.
Život Ibrahima-paše je izvanredan primer društvene mobilnosti u Osmanskom carstvu 16. veka. Jednostavan rob grčkog porekla uspeo je, zahvaljujući svojim sposobnostima i pokroviteljstvu sultana, da postigne najviši položaj na dvoru. Njegov navodni brak sa članicom vladajuće dinastije mogao je biti dodatni dokaz izuzetnosti njegove sudbine, ali istoričari još uvek nisu pronašli pouzdane dokaze za to.
Suprotstavljeni prikazi ličnog života Ibrahima-paše stvaraju prostor za različita tumačenja istorijskih događaja. Dok dela fikcije, poput TV serije „Sulejman Veličanstveni“, nude romantizovanu verziju njegovog odnosa sa Hatidže, istorijski dokumenti slikaju složeniju i dvosmisleniju sliku.
Seriju "Sulejman Veličanstveni" gledajte svakog dana samo na Kurir Televiziji u terminu od 20:50h.
