Erika i njen tadašnji dečko započeli su vezu punu entuzijazma i nade, ali i neizvesnosti. Iako su se znali tek šest nedelja, odlučili su da naprave veliki korak – veridbu. U tom trenutku činilo se da je to prava stvar, da su osećanja jaka i da je hemija među njima dovoljna da nadomesti vreme koje još nisu proveli zajedno. Ipak, kako kaže Erika, stvari nisu bile onakve kakvima su se činile.
– Bila je to loša veza, ali ja to tada nisam umela da prepoznam. Ušla sam u nju iz pogrešnih razloga, iz neke potrebe da popunim prazninu, da budem voljena, da pripadam – iskreno priznaje.
Vremenom je njihova veza gubila na kvalitetu, brzo je počelo da pokazuje prve pukotine. Kako su se bolje upoznavali, postajalo je očigledno da se njihove vrednosti, potrebe i pogledi na svet ne poklapaju. Kompatibilnosti nije bilo, ali Erika to nije htela da vidi – možda iz straha da će izgubiti nešto za šta se već vezala, ili iz želje da izbegne razočaranje.
Prelomni trenutak desio se samo dve nedelje pred zakazano venčanje. On je odlučio da prekine. Naglo, bez mnogo objašnjenja. Erika je ostala zatečena, povređena i zbunjena.
– Bio je prilično okrutan. Mislim da više nije bio zaljubljen u mene i da mu nije bilo teško da mi to saopšti. Samo je rekao da ne može više, bez mnogo emocija – seća se ona, još uvek pomalo s knedlom u grlu.
Posebno težak momenat bio je objašnjavanje situacije ljudima koji su već bili pozvani na venčanje. Pozivnice su već bile poslate, neki gosti su već kupili poklone, planirali dolazak, organizovali putovanja.
– Osećala sam sram i tugu. Nije mi bilo lako da svima objašnjavam. Zato sam napravila grupu na Fejsbuku za zvanice i napisala kratku, jednostavnu poruku: „Odlučili smo da otkažemo venčanje. Hvala vam na ljubavi i podršci“. Nisam želela da ulazim u detalje, jer bi to za mene bilo previše bolno – iskreno kaže Erika.
Uz sve to, ostao je i finansijski deo – venčanica koju je iznajmila koštala je 500 dolara, a taj novac nije mogla da povrati. Još jedan podsetnik na ono što je moglo da bude, a nije.
Danas, s vremenske distance, Erika priznaje da joj je to iskustvo, koliko god bilo bolno, pomoglo da sazri.
– Iz svega toga sam mnogo naučila. Prvo, da ne ulazim u ozbiljne odnose dok ne budem u miru sa sobom. Shvatila sam koliko je važno da prvo budem iskrena prema sebi, da ne tražim spas u nekom drugom. Sada znam kakvu vezu želim i šta ne želim da tolerišem. Taj period mi je bio izuzetno težak, ali na kraju – drago mi je što sam prošla kroz to. Postala sam snažnija – kaže.
Njena priča je podsetnik da se nekada najveće lekcije nauče kroz bol, i da kraj nečega što je delovalo kao početak može da otvori vrata ka nečemu daleko zdravijem i iskrenijem.
