Svetlana je bila sigurna da su ona i njen muž sudbina poslali jedno drugom. Bila je u braku sa Kostom deset godina.
Danas se vraćala kući sa službenog puta, na koji je otišla pre dva dana. Pre neki dan, načelnik je pozvao Svetlanu kod sebe i rekao da niko osim nje ne može da se izbori sa problemima u jednoj od ekspozitura.
- Tamo ima samo tri dana posla, ne više. Spremi se, Svetlana, i ne pomišljaj da smisliš bilo šta kao izgovor. Idi tamo sutra, rekao je pomalo uznemirenoj ženi.
Svetlana je imala svoje planove za naredne dane, a službeno putovanje u drugi grad nije bilo uključeno. Međutim, nije mogla da se svađa sa šefom. A ne može ni kao argument izneti ideju da samo mladi idu na poslovna putovanja u njihovoj kompaniji. A ovaj princip je uspostavio sam šef. A ona je svoje već ostavila sa kamatama. A sada, posle trideset pet godina, računala je na mirniji i stabilniji raspored.
- Kosta, idem na posao. Mislim tri dana. Pobrini se da Dimka uči sa tutorom, inače je u poslednje vreme izbegavao časove. I da jede normalno. Ne sa čipsom i krekerima, već sa supom i kotletima, koje ću vam ostaviti u frižideru.
"Dobro, pobrinuću se za to, ne brini", promrmljao je muž ravnodušno, ne podižući pogled sa ekrana pametnog telefona.
- Je li to sve? – začudi se Svetlana. - Dakle, sama činjenica mog odlaska te uopšte nije uznemirila? Slušaj, skreni pogled sa svog mobilnog telefona!
- Pa, nećeš ići na mesec dana. Vratićemo se za tri dana. Sama si to rekla. I moj sin i ja ćemo preživeti tri dana bez tebe.
Na ove reči Konstantin je konačno podigao pogled na svoju ženu i čak se osmehnuo.
- Zašto te opet šalju, kao da si napustila svoje mesto? – iznenadio se.
- Potreban im je iskusan specijalista. Tako mi je i sam gazda rekao. Iskusan i strog, sa karakterom! – rekla je Svetlana ne bez ponosa, znajući koliko je cenjena na poslu.
NE PROPUSTITE
Dok je bila na službenom putu, odlučila je da se izgura i nešto ranije vrati kući iz čudnog i negostoljubivog grada. Čak i ako je to samo na jedan dan. Ovaj dan bi mogla mirno da provede kod kuće, dajući ga sebi kao poklon svojoj voljenoj.
Voz kojim je putovala Svetlana već se približavao periferiji njenog rodnog grada. Bila je raspoložena. Sa zadovoljstvom je razmišljala o povratku u prazan stan. Radovao sam se ovakvoj slobodi. Moj muž je u ovo vreme na poslu, desetogodišnji Dimka je još u školi. A Svetlana će biti prepuštena sama sebi.
Prvo se okupaj sa aromatičnom penom. Zatim će naneti maske na lice i ruke. Može čak i malo da odspava - Svetlana nije sebi dozvoljavala ovaj luksuz veoma dugo. A onda će Dimka dotrčati iz škole. Moraću da nahranim sina i da mu pomognem sa domaćim zadatkom. A ovim radom već je zaboravila kada je poslednji put posvetila vreme svom detetu. Čak ni na porodiljskom odsustvu nije sedela kako treba - otrčala je na posao, bacivši desetomesečnog Dimku na čuvanje penzionisane tetke.
Svetlana nije upozorila muža da se vraća – zaboravila je ili je to namerno uradila. Sada to nije bilo važno. Neka bude iznenađenje za vašeg muža. Uveče će se vratiti kući, a tamo će biti njegova voljena žena, topla večera i lekcije sa sinom, a sve su to već naučene. Pa, milost!
Pokrenuta sećanjima kako se upoznala i tako se iznenada udala za Kostu, Svetlana je na putu kući otišla u prodavnicu gde je kupila flašu suvog vina i Kostinu omiljenu tortu. Neka ovo veče bude romantično. Tako ona to želi. Ali u poslednje vreme ona i njen muž su se malo udaljili jedno od drugog - ona je sva na poslu, kod kuće su i poslovi i brige, a Kosta sve vreme sedi na telefonu, nemaju ni o čemu da pričaju. Kao stranci, bogami!
Otvarajući vrata stana, Svetlana nije odmah shvatila da je neko u njemu. Tek kada je upalila svetlo u hodniku i tamo videla druge ženske čizme, osetila je hladnoću. Tada joj je pogled pao na laganu bundu koja je visila u ormanu. Tako je jako mirisala na neki slatki, korozivni parfem da je ženi čak i postalo mučno.
Ili se možda nije osećala loše zbog mirisa neke čudne žene, već od spoznaje da je sada čeka veoma neprijatan događaj. A ovo je umesto kupanja, maski i prijatne porodične večere uz belo vino i ukusnu večeru.
Ništa od ovoga se sada neće dogoditi. Ili možda sama Svetlana više neće imati porodicu. Jer ona nema nameru da oprosti izdaju. To jednostavno ne može.
Skupila je hrabrost. Ona treba da se sabere kako ne bi izgledala smešno i patetično u očima svog muža izdajnika i nepoznatog stranca koji se usudio da dođe u njenu kuću da se zabavi sa tuđim mužem. I da uništi njenu sreću.
Svetlana je čula smeh i tihi razgovor iz svoje bračne spavaće sobe. A i sama je tražila šta da uzme u ruke kako bi zagrejala oba goluba odjednom.
- Gospode, kako bih doživela da vidim ovo? Zašto nisam videla, zar nisam osetila da se Kosta udaljio od mene do te mere da je našao ljubavnicu? I to mu nije bilo dovoljno - uveo ju je i u naš krevet!
Svetlana je tiho razgovarala sama sa sobom, pokušavajući da se smiri. Poznavajući njen vreli temperament, ozbiljno se plašila da bi sada mogla da ubije jednog od njih dvoje. A ovo je zatvor. Stoga je jednostavno neophodno bilo da se sabere.
Konačno, ne mogavši više da obuzda svoje emocije, žena se uputila u spavaću sobu čija su vrata sada bila čvrsto zatvorena.
Na putu je uhvatila gajtan od visoke lampe na dugačkoj nozi, koji je sada bio gurnut skoro do sredine sobe, bliže stoliću. Navodno, pre nego što su prešli na zanimljiviji deo susreta, ljubavnici su popili i osvežili se. Na stolu je bila boca šampanjca i voće.
Tutnjava koju je stvorila podna lampa koja je padala u tišini stana privukla je one koji su bili u spavaćoj sobi.
Vrata su se momentalno otvorila i, umotana u čaršav, pojavila se Svetlana...
- Daša? – bila je iznenađena. - Ti? Bože moj! I pitam se zašto mi je miris ovih strašnih parfema tako poznat! – histerično se nasmejala Svetlana, prepoznavši u suparnici svoju drugaricu, sa kojom je nekada veoma blisko komunicirala. - Kako si mogla?
- Svetlana? - začudila se ona. - Zašto si ovde... Izvini, ali bila sam siguran da si na službenom putu.
- Očigledno, ni on nije očekivao da ću se vratiti tako rano? – rekla je Svetlana, misleći na muža koji se krio u spavaćoj sobi. - Dragi, izađi! Ne skrivaj se tamo! Ovde je svako svoj, ispostaviće se.
- Svetlana, sada si mnogo pogrešila. Molim te, smiri se. "Nisi sve dobro razumela", počela je da mrmlja Daša, krivo stojeći na vratima spavaće sobe.
- Oh ne! Ovo nisu tvoje reči. Ovo bi moj muž sada trebalo da mi kaže. Da nisam sve dobro razumela. Izađi, Kosta! Vreme je da dobijete ono što zaslužujete. Uhvatila sam te. I reci hvala što me nisi udario u glavu. Biće to razvod, a ne ubistvo, hvala Bogu. Izađi napolje!
"Svetlana, molim te, saslušaj me", uzbuđeno je nastavila Darija.
- Makni se od vrata! Hoću da pogledam ovo kopile u oči! – viknula je Svetlana, koja je silno želela da dođe do muža. - Odlazi, inače ne mogu da garantujem za sebe. Oslobodi vrata, nemoj stajati ovde. I dalje mu neće pomoći.
- Svetlana, Svetlana, oprosti nam i smiri se! - molila je Daša.
-Hoćeš li otići ili nećeš? Neka nam već izađe Konstantin! Prestani da se kriješ. Ovo ti neće pomoći, Kosta! Izađi i pokaži mi svoje bestidne oči!
- Nije Kosta tamo! - iznenada je ispalila Daša.
- Šta? Ne šali se ovde! Neka izađe! Čuješ li, dragi, budi muško, izađi nam!
Onda se odjednom posramila, pažljivo gledajući Darijine oči.
- Nije Kosta, kažeš... Ko? – tihim glasom upita Svetlana.
Odjednom je na trenutak poverovala da to nije njen muž. A onda će sve ostati po starom. I ispostavilo se da je nije prevario. I njena porodica će ostati, a Dimka neće plakati nakon njihovog razvoda. Bože! sta se desava?
- Ko je tamo, odgovori! – lajala je Svetlana, već na granici strpljenja.
"Eno Romana", odgovorila je Daša spuštajući oči.
- Roman? – začudila se Svetlana, ne verujući šta čuje.
Onda je konačno odbacila svoju bivšu prijateljicu u stranu i uletela u spavaću sobu.
Da, bio je on. Brat mog muža je sedeo na krevetu, već obučen. Okrenuo se od Svetlane, krivo gledajući kroz prozor.
- Romane, šta se ovde dešava? Jesi li lud? Šta si uradio ovde? Dimka će uskoro doći iz škole, a ti si otvorio nekakvu javnu kuću u našem stanu!
Svetlana nije mogla da obuzda svoje emocije. Kako se ovo moglo dogoditi? Uostalom, poznavala je Romana kao ozbiljnog čoveka, a njegovu porodicu sa Marinom smatrala je idealnom.
Njih troje su sada sedeli u kuhinji. Svetlana je zahtevala objašnjenje. Kasnije će biti razgovora sa mojim mužem i to vrlo ozbiljnog. On će joj dati slagalicu. A sada je želela da shvati kako se to dogodilo između ljudi koji su joj bliski. A plašila se i da se to ne ponovi u njenoj porodici.
- Upoznao sam Dašu pre godinu dana, na Kostinom rođendanu. Sećaš li se kada si nas sve izvela u prirodu? Bilo je jako zabavno, rekao je Roman. - A onda smo je slučajno sreli u gradu. Tada sam se posvađao sa Marinom. Još jednom me je optužila da ne zarađujem dovoljno i da ničemu ne težim. Generalno, to me je veoma uvredilo. Pa, odlučio sam da joj se osvetim. Odmah mi se dopala Daša, a onda takav sastanak... Tako da nisam mogao da odolim.
- Pa, sve je jasno sa vama. Ti si razveden sa detetom, nije te briga s kim se igraš, rekla je Svetlana, gledajući Dariju sa neodobravanjem. - Ali kako si mogao? Romka, uvek sam koristila tvoju porodicu kao primer za Kostu!
- Pa, ispao sam tako nesavršen. šta sad...
NE PROPUSTITE
- Zašto se sastajete ovde? Uostalom, ima hotela i apartmana na sat vremena! Kakva je ovo glupost - upadanje u tuđi stan i krevet? – ogorčena je Svetlana zamišljajući kakav će skandal napraviti njena žena za takvu uslugu svom bratu.
- Naš grad je mali, ali me skoro svi znaju. "Radim u administraciji", odgovorio je Roman. - Pa smo odlučili da se sakrijemo sa tobom. Ti, Svetlo, nemoj misliti da si prvi put ovde. I uopšte... Darija i ja ne često... Sreli smo se samo nekoliko puta.
- Oh ne! Poštedi me ovih detalja! Kakva sramota... Pa to što ti i ja sada nismo prijatelji, Daša, da li ti je to jasno, nadam se? Ne mogu ni da zamislim kako mogu da pogledam Marinu u oči!
Isteravši nezvane goste iz svog stana, Svetlana je, umesto planiranog opuštanja i banjskih tretmana, kuću temeljno očistila. I dok je čistila, mnogo je razmišljala o tome kako su ona i Kosta živeli. I šta treba promeniti u njihovom porodičnom životu da im se to ne bi desilo. Naravno, mora se interesovati za život svog muža, njegove probleme i češće razgovarati od srca do srca sa Kostom.
A Svetlana je odlučila i da Konstantinu nauči lekciju kako mu ne bi palo na pamet da ključeve njihovog stana da bilo kome, pa i rođenom bratu.
- Poštovani, upravo sam se vratio sa službenog puta, i evo ga! - vikala je u telefon, dozivajući muža.
-Jesi li već stigla? - Kosta se uplašio, i to mu se moglo čuti u glasu.
- Da! Odlučila sam da dođem ranije. U našem stanu su razbojnici! – nastavila je Svetlana svoju komediju. - Ali ne brini. Već sam zvala policiju. Zaključala sam ih spolja našom drugom bravom koja se ne može otvoriti iznutra. Lopovi nikuda ne idu, upali su u zamku! Čekam policajce na ulazu.
- Nema potrebe, Svetlana! Ne zovi policiju, molim te! Doći ću i sam odlučiti o svemu! - vikao je muž u slušalicu.
- Ne, o čemu pričaš! Policija nam je svakako potrebna. Ovo su kriminalci, neka odgovaraju po zakonu za upad u tuđi dom, nastavila je Svetlana sa osmehom.
- Sveta, dolazim! žurim! - Kosta je shvatio da hitno mora da se vrati kući i da se umeša u sukob koji bi mogao da naruši ugled njegovog brata.
Žurio je, plašio se da zamisli šta se dešava kod kuće. A kada je stigao, bio je zadivljen kada je video mirno i nasmejano lice svoje žene.
- Dakle, je li sve već odlučeno? – pažljivo je upitao čovek.
- Kosta, pozdrav od tvog brata, ali nikad to više ne radi. U suprotnom, ići ćeš da živiš sa njim ili negde drugde. Ali stvarno ne želim ovo, jer volim svog glupog muža. Molim te nemoj više da radiš takve gluposti. Zapamti – naš stan je naša tvrđava. Ovo je sveto. Razumeo?
"Shvatio sam", rekao je Konstantin sa olakšanjem.
- A ti i ja danas imamo romantičnu večeru.
- Da? – bio je još više iznenađen.
- Svetka, kako si meni! Zar nećeš ništa da kažeš Marini?
- Treba li mi ovo? Neka sami shvate.
- Ti si mudra! I lepa. Dozvoli mi da te poljubim.
"Šta pričaš, Dimka je kod kuće", osmehnula se, s olakšanjem pomislivši kako je dobro što je njen muž danas popodne bio na poslu, a ne kod kuće.
NE PROPUSTITE
Stručnjaci o uzrocima razvoda: Jedna okolnost se bitno promenla
