Ono što čoveka može da zaboli više od razočarenja, jeste izdaja. A kada se razočarenje i izdaja udruže, tada se ceo svet ruši. Jedna žena, na svojoj koži je osetila i jedno i drugo, a izdali su je ljudi koje je najviše volela i što je još gore - verovala im je.
Taman kad je saznala da će postati majka, muž joj je saopštio da je vara sa kućnom prijateljicom.
- Period je pet nedelja. Fetus je dobro. - rekla mi je doktorka, a ja sam u stanju šoka tražila da ponovi pregled.
- Proveriću to najmanje deset puta, Liz, ali to neće učiniti da beba nestane. Dobićeš još testova, naravno. Ali imam dobro oko. Trudna si! - rekla mi je.
Padam nazad i udaram potiljkom o gvozdenu stranu. U glavi mi bruji dijagnoza. Bila sam sigurna da sam otrovana, a ciklus mi je bio poremećen zbog stresa u bolnici.
- Ne mogu biti trudna. Ne mogu!
Osećam kako mi se suze skupljaju u uglovima očiju. Nemam snage da zadržim jecaj, skrivajući lice iza ruku. Ja sam trudna. trudna. Zamišljam šta će Demid reći na ovo, a broj suza se povećava.
"Udata si, draga", doktorka me tapše po dlanu, namerno dodirujući moju burmu. -Zašto si bio tako uplašena? Dakle, ne plači, u čemu je problem?
- Ništa. Ovo sam ja sa radošću...
Smejem se i plačem u isto vreme. Sve u meni je ispunjeno lakoćom, letim u nebo. Ne mogu da verujem da zamenik načelnika nije pogrešio. Želim odmah da požurim u kancelariju mog muža da sve ispričam.
Demid... Gospode, Demid će biti tako srećan! Zaista je želeo decu, po mogućnosti troje. Ili još bolje, četiri. Planirali smo, ali nije išlo. Koliko živaca smo potrošili...
A sad sam trudna. Dobićemo bebu.
Obično se osećam neprijatno kada neko pomene mog muža. Demida su obožavale sve medicinske sestre i lekari odeljenja. Šaputali su mi da imam sreće što jure okolo sa mnom kao da sam kristalna vaza.
Ranije me je muž skoro uvek pokupio posle smena. Nije bitno da li se vozio sa posla ili na njega. Nakon što je njegov posao počeo da donosi više novca, mogao je da priušti taksi. Ali i sada me muž pušta samo da stignem tamo posle svađe ili kada je van grada.
Demid je takođe često sa sobom nosio kafu kada bi me pokupio, ili slatkiše, izazivajući svačiju ljubav. Podmitio je štap širokim osmehom, a mene nevinim poljupcem u slepoočnicu.
Preskačem stepenice, uživam u vremenu. Ujutro mi se činilo da je sve okolo tamno i sivo, bljuzgavica pod nogama. Ali sada mi se čini da sve blista jarkim bojama, moja sreća.
Uvek sam znala da je trinaest moj srećan broj. Pogledala sam danas datum i poželela da se desi nešto dobro. Trudnoća nije dobra, to je samo čudo.
Čudo nakon što sam se uplašila da uopšte neću moći da imam decu. Toliko pregleda, beskrajnih pokušaja. Zabranila sam sebi da reagujem na kašnjenje, da ne sanjam previše. A sada...
Pet nedelja. Za osam meseci dobiću ćerku ili sina.
Mogu da zamislim koliko će Demid postati lud. Definitivno ću se pretvoriti u kristalnu vazu koja se nigde neće pustiti. Možete zaboraviti na posao, ali ne želim da se raspravljam o tome. Sada sam spremna da žrtvujem sve da sve bude u redu sa bebom.
Dolazim kući u rekordnom roku; dugo nisam stigla tako rano. Nadam se da će moj muž uskoro stići i da neću morati predugo da čuvam ovu tajnu.
Moji prsti sami kucaju poruku Demidu, ali je brzo obrišem. Ne, moraš mu reći u lice. Možda ću čak imati vremena da pripremim svečanu večeru za povratak mog muža...
Neću imati vremena.
Uzdahnem kada vidim muški kaput u hodniku. I ženski, što meni očito ne pripada.
Na sekund se smrzavam u neodlučnosti, slušajući tišinu. U glavi mi je odjednom milion nagađanja, ali tihi razgovor u dnevnoj sobi me urazumi. Poznati ženski glas me tera da izdahnem i da se osećam glupo.
Da li o tome ljudi govore kada pominju hormonalni bum?
Da ću se pretvoriti u histeričnu ljubomornu ženu?
"Zdravo", gledam u sobu, zaglađujući kosu. - Puštena sam ranije sa posla.
- Super.
Demid klima glavom, naslonjen na sofu. Pažljivo me pregleda, i odjednom se osećam nelagodno od njegovog teškog pogleda. Grlim se za ramena, okrećući se.
Ljut je, znam. Nedavno smo imali veliku svađu zbog mojih smena u bolnici, a još uvek se nismo dobro pomirili. Ali znam da sam u ovoj situaciji bila u pravu.
Moj muž je uvek znao sve o meni kada je zaprosio. Shvatio sam koliko volim da lečim ljude i da stojim u operacionoj sali. Kao što sam znala da nije imao jednostavan i eksplozivan karakter.
Ali izabrali smo jedno drugo!
I sada se osećam kao da nešto nije u redu. Odselio se, postao zatvoren. I nemam pojma kako da popravim ovo. Neka budala je došla na ideju da ljubav traje tri godine, ali ovo nije naša priča. U braku smo četiri godine i znamo se skoro šest. Sigurna sam da će sada sve biti u redu.
Ali svaki put mi je tako teško da prebolim naše svađe.
"Nisam znala da ćeš doći da nas vidiš, Marisa", osmehujem se prijateljici, pokušavajući da držim svoje emocije pod kontrolom. - Da napravim čaj?
Marisa nervozno petlja po rubu svoje bordo suknje. Ustaje, ali onda iznenada pada na sofu. I ovo me čini još nervoznijim. Zato što je moja prijateljica uvek bila sigurna u sebe. Tiha i skroman, ali nikada nije popuštala pred teškoćama.
NE PROPUSTITE
Pa zašto se sada ponaša tako čudno?
Marisa je bila dugogodišnji porodični prijatelj. Demida, da budem iskren, poznaju se od detinjstva. I upoznali smo se na univerzitetu, gde je ona studirala psihologiju. Marisa nas je okupila i pomogla mi da se pripremim za prvi sastanak sa Demidovim roditeljima.
Ona je divna i beskrajno mi ponavlja: "Demid je kao brat, znaš", da više ne brinem. Ali nisam ni razmišljala o tome. Malo je verovatno da bi mi Marisa dala savet da je i sama volela mog muža. A Demid ne bi išao protiv svoje porodice da me oženi i onda me prevari.
"Uskoro ću napustiti bolnicu", obećavam pre nego što započnu svoj uobičajeni razgovor. - Da li je istina.
"To više nije važno", odmahuje glavom Demid, bez emocija i praznim glasom. Bože, šta se već dogodilo? – Želim da te upoznam sa Marisom.
- Dragi, jesi li došao sebi posle jučerašnje žurke? – cerem se, ali sumnja mi grebe u duši. Gadno, odvratno, od toga mi srce preskače. – Znam Marisu.
- Ne znaš. Dozvoli mi da ti predstavim Marisu, moju ženu.
Naslanjam se leđima na zid da ne padnem. Spustila sam torbu na pod, a noge su počele da mi klecaju. Tako da zamišljam svašta.
Polako trepćem, unutra sve odbija da radi. Hvatam vazduh usnama, ali mi ne ulazi u pluća. Dahćem, gledajući kako Demid vuče devojku ka sebi.
Gleda me prkosno. Njegov pogled kao žilet prelazi preko mog lica. I sve u meni se lomi.
- Žena? "Ne razumem", promrmljam, zaista ništa ne razumevajući. - Šta se dešava?
"Razvodim se od tebe", pogodile su me reči dok poslednjim snagama zadržavam suze. "Marisa zaslužuje bolje nego da bude samo moja ljubavnica."
Odmahujem glavom, nesposobna da prihvatim ovu istinu.
Toliko boli, Gospode.
Zašto mi to radiš, ljubavi?
- Za šta? – Demid nagne glavu u stranu, a ja shvatim da sam glasno postavila pitanje. "Ti si glupača koja ne može da mi rodi dete." Želim porodicu, a ne da trčim po doktorima sa tobom. Marisa će mi lako dati decu.
NE PROPUSTITE
I ja.
Ja takođe...
Demid me je uvek podržavao, šaputao reči utehe. Ubeđivao nas je da to nije velika stvar, da ćemo sigurno imati nekoliko sinova i ćerku. A sada bocka otvorenu ranu.
Bol se širi telom poput otrovnog bršljana, pekući unutrašnjost. Iskrivljena sam, rastrgana od njegovih reči.
Kako možeš da se od nežnog muža pretvoriš u tako okrutnog varalicu?
"Demid..." zovem muža, ne verujući da mi to radi.
Priznanje o mojoj trudnoći, koje je izbijalo iz mene svake sekunde sada je čvrsto zaključano iza svih brava. Ne mogu to reći. Ne posle onoga što mi je Demid uradio.
"Odlazi, Lisa, umoran sam od tebe", odmahuje rukom, okrećući se Marisi. – Ne želim više da te vidim.
"Demid", Marisa stišće njegov dlan, kao da pokušava da ga urazumi. – Možda…
- Ne. Danas će se iseliti, i više se nećemo videti.
U glavi mi se šumi, kroz gustinu vode se čuje tuđi razgovor.
Ceo srećan život se srušio preko noći. Demid me tretirao kao kristalnu vazu. A sada se i sam razbio na milion komada. A ja to nisam ni primetila.
Uputio je Marisi pogled pun ljubavi koji je nekada gledao samo mene.
- A da sam trudna...
Pitanje mi izlazi iz usta brže nego što mogu da pomislim.
– Trudna? – Demid ravnodušno sleže ramenima, potpuno me ubivši. – Da si trudna išla bi na abortus.
NE PROPUSTITE
Da li svoj novac treba štedeti u obliku zlata?
