Svekrva je godinama krivila snaju što joj nije rodila unuče, dok je sina uvek štedela. Kada je snaja čula o čemu sin i svekrva tajno razgovaraju, sve joj je bilo jasno - zahtev za razvod podnela je u rekordnom roku.
- To je to, spremi se, idemo kod mame.
Vitalik je već izvlačio svoj kofer. Alisa nije baš volela da ide kod majke svog muža. Oni će sada stići i počeće. Kao i obično. U braku su 7 godina, ali još nisu imali dece. Iako je ona kriva? Ona već dugo želi decu. Ali Vitalik... Sve je "kasnije, kasnije". Ili karijera, ili popravka, ili auto. Sada je ovde vikendica. Kao da sa detetom neće biti potrebe za vikendicom.
Alis je uzdahnula i počela nevoljno da stavlja stvari u svoju torbu. Celo veče će sedeti za stolom. Svekrva će pitati za posao, za planove za odmor. A onda će početi nagoveštaji. Alisa ih je već znala napamet.
- Marinka već ima dve. A Svetka tamo čeka dečaka.
I uzdah je tako značajan.
U kolima, Vitalik je uključio radio, a Alisa je zurila kroz prozor. Stalno je mislila da treba ozbiljno da razgovara sa Vitalikom. Upravo danas. Dosta je već ovih izgovora. Ona već ima trideset godina, nije devojka.
Vitalikova majka ih je pozdravila kao i obično. Sve je kao i uvek. Pojavila se samo nova mačka, tako crvena i pahuljasta. I nemaju čak ni hrčka!
- Alisočka, uđi, uđi, draga! – prasnula je u osmeh svekrva.
Alisa je izvukla osmeh koji je odgovorio.
- Mama, gde je tata? - Vitalik je već ležao na sofi. TV je bio uključen.
- Na vikendici, iskopava krompir. Vratiće se sutra. Zašto si odmah legao?
Svekrva je samo uzdahnula i otišla u kuhinju, a Alisa se vukla za njom.
Kakvu lepu mačku imaš! - pohvalila se Alisa da bi se oslobodila napetosti.
- Da, uspeo sam. Ime je Rizik. Hvatanje miševa je prva stvar!
Uz čaj, svekrva je počela da se raspituje o poslu. A onda je, kako je napisano, započela svoj uobičajeni razgovor. Alisa je samo odmahnula i ćutke popila čaj.
- Želim unuke. - rekla je svekrva.
Alisa je stisnula zube. Pa, počelo je.
"Mama", rekao je Vitalik sa sofe, ne podižući pogled sa ekrana, "pa, već smo o tome razgovarali stotinu puta". Sve ima svoje vreme.
- Koliko je sati, Vitalik? - povisila je glas. - Već imaš trideset godina!
- Mama! - Vitalik je ustao sa sofe i ugasio televizor. - Sami ćemo to shvatiti. Nije mala.
Alisa ih je pogledala, a unutra je sve ključalo. Evo nas opet! Uvek su takvi. Šta ona treba da uradi? Sedi i ćuti? Očigledno.
"U redu", Alis je pokušala da izgladi situaciju. - Sve će biti u redu.
"A godine prolaze", stisnula je usne Avdotja Jaroslavna.
- Mama, dosta je već! - povisio je glas Vitalik. - Došli smo da se opustimo, a ne da slušamo predavanja.
Ostatak večeri protekao je u bolnoj tišini. Kasno smo legli. Alisa se prevrtala i nije mogla da spava. Misli su mi se vrtele u glavi. Obuze me neka melanholija. Vitalik je spavao, raširen po celom krevetu. On je glasno šmrcnuo. Alisa je tiho uzdahnula i zatvorila oči.
Probudio se od hladnoće. Prozor je bio malo otvoren. Alisa ga je zatvorila. I Vitalik je negde nestao. Alisa je pogledala na sat – pola sedam. šta on radi? Ustala je, obukla ogrtač i otišla u kuhinju.
A onda sam čula glasove. Alisa je samo htela da uđe u kuhinju, ali je bila uznemirena načinom na koji su Vitalik i svekrva razgovarali. Vitalik je sedeo za stolom, izležavajući se kao i obično. Jednom rukom je držao šolju nedovršenog čaja, a drugom se češao po potiljku. Svekrva je stajala nasuprot njemu.
- Koliko dugo možeš, Vitalik? Hoćeš li tako živeti do kraja života? Pogledaj šta je postala. Ona šeta večito sumorna, nezadovoljna svime. Ovo je nemoguće tolerisati! I šta? Još uvek odugovlačiš? Ti si muškarac, na tebi je da odlučiš.
Vitalik je samo slegnuo ramenima i promrmljao:
- Mama, rekao sam ti. Moramo biti strpljivi još malo. Neka uzme kredit za auto, pa ćemo videti. I uopšte, neka ode sama. Ne želim skandale.
Alisa oseti jezu u grudima. Zgrabila je okvir vrata. A onda gledaj, pašće. Nije mogla da veruje da njen muž tako govori. I dalje je tako ležerno, kao da samo razgovara o vremenu ispred prozora.
"To je to", nastavi svekrva. - Rekao sam ti od samog početka da ti ona nije par. Vidim: nema ljubavnice, nema porodice, ništa. Moja duša više nije na pravom mestu! Ti zavisiš od njenog novca, a ona misli da je sve ovde za ljubav. Smešno. A živeti sa njom u istoj kući je mučenje, razumem.
- Hajde, mama. "Snaći ću se nekako", provukao je Vitalik. - Još par meseci, to je sve. Ne želim obračun.
- Reci joj da se vrati svom narodu. Neka se tamo bave. I naš život će početi ovde. Znaš, čak će mi biti lakše da dišem kada ste se već razdvojili
Alisa više nije čula ostalo. Srce mi je lupalo. To je to! Da li je toleriše? Čekajući da ona "ode sama"? Alisine noge su pokleknule. Ali primorala se da se uspravi.
Dakle, o tome se radi. Zato nije želeo decu... Pa, naravno. Zašto bi imao decu sa njom ako mu treba samo novac od nje?
Da, Alisa je uvek imala dovoljno novca. Njen položaj je bio sasvim pristojan. Ali uvek je mislila da to nije važno u vezi. Nije želela da bude žena koja bi se stidela da muškarcu još jednom da poklon. Pa se sada setila koliko je uradila za Vitalika.
Na kraju krajeva, platila je Vitalikove kurseve usavršavanja kada je želeo da promeni posao. To je koštalo mnogo novca. Ali joj je bilo drago da pomogne svom mužu. Rast karijere i sve. A kada su išli na odmor, ona je uvek bila jedina koja je sve radila. A Vitalik je stalno govorio, kažu, skupo je.
E, sad se Alisa setila i shvatila da je to kao da je učinjeno nagoveštajima. Kao da se žalio da ne može da kupi posebno skupo jelo. Kao, on ne zarađuje koliko Alisa. Ne mogu to priuštiti. A Alisa je uvek bila spremna da ugodi svom voljenom.
NE PROPUSTITE
Čak su pre šest meseci počeli da renoviraju stan. I uglavnom je to plaćala. Vitalik je stalno gunđao da je moglo biti jednostavnije. I želela je da imaju lep, udoban dom.
A auto? Alisa je zadrhtala. Setio sam se kako su birali auto. Vitalik je dugo oklevao, rekavši da je to preskupo. I rekla je da će pomoći. I on će uzeti kredit. Na sreću, do toga još nije došlo. I bilo je toliko malih stvari. Novi telefon za moj rođendan. Skupi sat za godišnjicu venčanja. Stalni odlasci po restoranima o njenom trošku...
Stigla mi je knedla u grlu. Sve je ovo uradila od srca. Ali ispostavilo se da je Vitalik jednostavno odlučio da živi na njen račun.
Alisa se tiho okrenula i otišla u spavaću sobu. Suze su mi zamaglile oči. Tvrdoglavo je treptala, ne dajući im da se prosu. Unutra je sve ključalo. Ruke su joj se tresle dok je otvarala kofer. Mašinski je sklapala stvari, gotovo ne gledajući. Ona je nemarno napunila svoju odeću. Nije bitno da li se naboraju ili ne. Želeo sam samo jedno - da što pre napustim ovu kuću.
Uzela je sa prsta prsten koji je Vitalik poklonio za venčanje i stavila ga na noćni ormarić. Neka ostane. Ne treba joj ova lažna drangulija.
Otkotrljajući kofer u hodnik, Alisa je nabacila jaknu. Avdotja Jaroslavna je izašla iz kuhinje sa poslužavnikom u rukama. Videvši Alisu sa koferom, ukočila se na mestu.
-Gde ideš? - upitala je, a u njenom glasu nije bilo iznenađenja, već likovanja.
Alisa je pogledala svoju svekrvu praznim pogledom.
"Kući", kratko je odgovorila.
Avdotja Jaroslavna je stavila poslužavnik na sto.
- Upravo ste stigli!
- Vitalik će se nekako snaći. Reci mu da sam otišao.
Otvorila je vrata i izašla napolje. Svež jutarnji vazduh mi je bio hladan na licu. Alice je duboko udahnula. Pozvao sam taksi. U kolima su suze konačno izbile.
Alisa je tiho plakala. Vozač je iskosa pogledao u retrovizor, ali ništa nije pitao. Kada je taksi stigao do kuće, Alisa se osećala potpuno praznom. Izašla je iz auta, platila vozaču i odšetala do ulaza.
Već sledećeg dana podnela je zahtev za razvod. Povređena? Da. to je sramota? Da. Ali nije se našla na đubrištu.
Vitalik je dugo zvao, preklinjući. Nekako se pravdao. Možda je poverovala. Da bar nisam sve čuo svojim ušima. Ali ne. Ima mnogo muškaraca, on će naći drugog. Sa kojim će stvoriti normalnu porodicu. Ali ona neće podržati nikoga drugog.
NE PROPUSTITE
Ova domaćica je napravila najveći Božićnjak
