Dragan Nikolić (48) iz Vrbovca kraj Blaca, pronašao je ženu svog života u Albaniji, a kada je sa svojom dragom Hanijom (44) stigao kući, dočekalo ih je iznenađenje – svadbeno veselje koje su organizovali žitelji tog sela i to bez njegovog znanja! Čak ih ni hladno vreme nije omelo u nameri.
Predsednica Mesne zajednice Vrbovac Latinka Pavlović kaže da su mladence na slavlju u prostoriji seoske škole dočekali na nogama uz gromoglasan aplauz, a potom je usledio ručak sa muzikom.
- Dragan je zaslužio da ga tako obradujemo! On u selu nema nikog svog. Roditelji su mu rano umrli, a posle je realativno mlad preminuo i njegov rođeni brat. Momak je pošten i vredan. Radi od jutra do mraka da bi sebi obezbedio egzistenciju. Ne čeka da mu mu padne ništa sa neba. Ima traktor, radi zemlju, sadi baštu, bere pečurke, ma sve radi da bi imao za život- kaže Latinka.
Vrbovac je malo selo, ima 60 domaćinstava i 120 stanovnika, ali su u organizaciji svadbe, dodaje Latinka, učestvovali svi koji su mogli, tako da je na slavlju bilo pedsetak meštana, a tu su bili i Draganovi dalji rođaci. Svi oni koji su došli doneli su poklon mladencima – neko novac, neko posteljinu ili druge stvari.
- Jedna žena i ja išle smo od kuće do kuće u selu i sakupile novac da bismo kupile sve što je potrebno. Žene iz sela su i same pripremale ponešto, pogaču, kiflice, pitu, posle smo sve to lepo servirale i bilo je zaista pravo slavlje, sa muzikom...Svi smo bili toliko srećni zbog Dragana, kao da smo ženili nekog svog najrođenijeg - opisuje Latinka.
Za devet godina, koliko ona živi u Vrbovcu, to joj je bila prva svadba u selu.
- Meštanima sam obećala da ćemo i svaku narednu snaju u selu, bez obzira odakle dolazi, da li dolazi iz Albanije, Niša, Beograda, Leskovca, dočekati na isti način – na zajedničkom svadbenom veselju. U junu ćemo svi zajedno proslaviti 60 godina braka najstarijeg bračnog para u selu, jer nije mala stvar dočekati tako nešto - dodaje.
Za seoske proslave obnovili su jednu od prostorija pod krovom seoske škole.
- Škola je stara, napravljena je još 1954. godine i krov je bio srušen, plafon je pao, samo je spoljašnji zid ostao. Organizovala sam ljude da to sredimo i sada imamo prostoriju gde može da se okupi 100 do 150 ljudi. Nismo imali puno para, pa je to išlo vrlo sporo, ali smo uspeli. Tu smo zimus deci podelili novogodišnje paketiće koje sam obezbedila od sponzora iz inostranstva. Naše selo ima samo 120 stanovnika, ali ima i mladih ljudi i 17 dece i sva deca su dobila paketiće - naglašava Latinka.
Dodala je da se sa meštanima bori svim snagama da uslove za život u Vrbovcu poboljšaju i da mlade zadrže u selu, pa su tako pre tri godine izdejstvovali ponovno otvaranje četvororazredne škole koja nije radila 21 godinu.
Stil / Kurir / Informer
