Nakon razvoda braka, za ženu na ovim prostorima kažu da je raspuštenica. Ona je ta koja je društveno neprihvatljiva i zbog toga se na nju lepe pogrdni nazivi sa „svih strana“.
"Raspuštenica" - kako to glupo zvuči, kao – bila je u u bračnoj zajednici, pod prismotrom muškarca, a sada je niko ne kontroliše i ona se "raspustila".
Glagol "raspustiti se" obično se u narodu vezuje za kravu i na Brdovitom Balkanu za ženu koja je rastavljena od muža.
Iako razvod može da bude zajednički saglasan, pa se nakon braka ne razvodi samo žena, nego i muškarac, gle čuda za njega se ne vezuji nikakvi pogrdni nazivi.
Muškarac se razveo pa je on slobodan čovek. Ovaj pridev "slobodan" mu se daje kao titula gde se implicitno ukazuje da on može da radi šta hoće i da bira koga hoće.
A ona? Raspuštena... Radi šta hoće. Ali ponižavajuće. To kod večine muškaraca i dan danas može da znači – potencijalno laka žena. A ona, samo ponovo može da bira.
Ovaj pežorativan izraz za razvedenu ženu potiče iz patrijahalnih odnosa između muškaraca i žena koji su važili posebno na našim prostorima posle Drugog svetskog rada. Ali se ovaj izraz legitimno zadržao sve do danas, leta gospodnjeg 2022. godine, u 21. veku.
Iz tog patrijarhalnog sistema stiče se utisak da su glavni nosioci mizoginije u Srbiji babe (iako žene) kojima je svaki muškarac "dobar je on, nego ona rospija ga izludela", a svaka žena "ma šta hoće ona, raspuštenica, da mu je valjala ne bi je ni ostavio".
Društvo misli da je žena ta koja je, po patrijarhalnom ili verskom shvatanju, „ona koja je pobegla od plana stvaraoca, pobegla od prirodnog“.
Ta vremena su ostala davno iza nas i besmisleno je da sve ide svojim razvijajućim i rastućim tokom, a da se pogrdni epiteti i dan danas posle toliko vekova vezuju za razvedene žene.
Da li ste sebe uhvatili da etiketirate slobodne i razvedene žene i da li vam je zbog toga barem malo neprijatno?
