IZGOVORIO JE NAJREALNIJU REČENICU O RATU I MOLIO BOGA DA DOĐE ŽIV U KASARNU Posle 7 godina jeziva sudbina ga vodi u SMRT

Njegovo ime je Bahrudin Kaletović i bio je jedan od najpoznatijih vojnika JNA kada je Jugoslavija počela da se raspada

Lifestyle
08:02h Autor:
IZGOVORIO JE NAJREALNIJU REČENICU O RATU I MOLIO BOGA DA DOĐE ŽIV U KASARNU Posle 7 godina jeziva sudbina ga vodi u SMRT
Foto: Pritnscreen/youtube/ nataša kostić

Verovatno se sećate onog Jutelovog priloga o vojsci JNA u prvim danima rata devedesetih? Tada devetnaestogodišnjeg mladića, vojnika Bahrudina Kaletovića pitali su:

"Da li znaš zbog čega se vodi ova bitka?"

"Ma otkud znam. Koliko ja to kužim, oni kao hoće da se otcepljuju, a mi im kao ne damo. Samo se molim Bogu živ da ostanem, da se vratim u kasarnu."

I Bog je uslišio molitve - Bahrudin je preživeo rat devedesetih. Oženio se, dobio ćerku, a potom i sina...

Bahrudin je verovatno najpoznatiji vojnik raspadajuće JNA. Bahrudin je sinonim besmislenog rata jedne države koja u raspadu šalje svoju decu u smrt, dok čuva stražnjice oficirima i političarima.

A sudbina je udesila da je Bahrudin Kaletović novinaru Yutela Ivici Puljiću izgovorio najlegendaraniju i najtačniju rečenicu o zadnjem klanju: “Oni kao hoće da se odcijepe, mi im kao ne damo”.

I to je bio početak užasa Bahrudinovog. Ni Ivica Puljić, ni bilo ko u Kosmosu nije mogao znati da će Bahrudin nakon toga poživeti još sedam godina. Gotovo u dan. A tih sedam godina su bile, e ne bi moglo ni sedam života prosečnog Evropljanina stati u njih.

18. juna 1998. godine jedan mladić je vozio svoj automobil u pravcu sreće. U pravcu Bosne. Dolazio je iz Hrvatske, gde je svirao. Imao je svoj bend. Mlad muzičar. Dobar čovek. Omiljen u društvu. Vedar, nasmejan i popularan.

Hitao je put Tuzle. Mnogi će reći, Bosna i nije neka sreća, ali tada, pre dve decenije sve je izgledalo drugačije. Rat je završen, ljudi su se euforično okretali poslu ili barem pokušavali, postojala je ona vera da će sada «kad se ne puca» sve krenuti napred, piše Aljazeera.

Bahrudin Kaletović
foto: preentscreen/Youtube

Mladić u automobilu imao je dodatni motiv za sreću. Naime, njegova žena Aida se porodila. Dobio je sina Damira. Uz tek rođenog Damira kući ga je čekala i petogodišnja kćerka Esmeralda. Potpuna sreća. Drugi put otac, sad je tu uz ženu i dvoje prelepe dece.

I onda se desilo - subina! Bahrudin gine u saobraćajnoj nesreći.

Onaj vojnik sa kojim se smejala čitava bivša država, zapravo je bio i paradigma naših života devedestih. Njegove reči, prostodušne, ali bolno iskrene mogu ući u udžbenike istog čas. Njegove reči su univerzalne, njegove reči su mera. Mera nas i jednog vremena.

Nama je urezana u sećanju ostala njegova rečenica: "Molim se Bogu da se živ vratim u kasarnu, danas su mi poginula tri druga..."

I Bahrudin se vratio u kasarnu, vratio se kući, ali od sudbine nije mogao pobeći.

Tačno sedam godina od kako izgovara tu rečenicu pred gledaocima Jugoslavije, gine, ali u saobraćajnoj nesreći.

Stil/Aljazeera

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs