Moj suprug i ja smo u srećnom braku 19 godina i nikada nismo spavali zajedno. I ne, nismo u celibatu, ispričala je svoju životnu priču za jedan portal.
- Razumem vaše sumnje. Bračna postelja duboko je ugrađena u kulturu i simbol je zdrave veze. Odvojeno spavanje često je jasan znak da je veza loša ili ste u najmanju ruku imali eksplozivnu svađu, a jedno od vas dvoje je izabralo spavati na sofi - nastavila je svoju ispovest.
Osvrnula se na vremena kada je spavanje u odvojenim krevetima bilo u modi pa pojasnila zašto ona i suprug spavaju odvojeno.
- Od ranih 1900-ih do 1950-ih, odvojeni bračni kreveti smatrani su zdravijim i modernijim opcijama. Tako ćete izbeći dah svog partnera u krevetu ispunjen klicama, a istovremeno zadržati deo vlastite nezavisnosti. Do 1960-ih je zajedničko spavanje postalo norma i znak stabilnosti braka - rekla je.
- Međutim, odvojeno spavanje bilo je pitanje preživljavanja za mene. Pre nego što smo se venčali, pokušala sam prespavati celu noć u istom krevetu u kojem smo imali seks. Preživela sam većinu tih noći bez potrebe da odem na sofu, ali čak i tada mi je ceo taj pothvat bio stresan - prisetila se.
- Nije me samo hrkanje trgnulo iz sna, već i ta prisutnost nekoga ko spava pokraj mene. Imala sam osećaj kao da mi je nešto uzeto, nešto što nisam želela izgubiti - dodala je.
Upoznali su se, kaže, kad su oboje bili u ranim 40-ima. Izašli su iz loših i teških brakova i pitali se hoće li ikada više moći živeti sa nekim.
- U ruševinama tih nesrećnih veza, pitali smo se hoćemo li imati dovoljno poverenja da ponovno otvorimo svoja srca, i bili smo zahvalni i iznenađeni što smo se tako duboko zaljubili. Naši zajednički trenuci su opušteni, a naši razgovori otvoreni. Upoznala sam ga emocionalno potištenog, a kad me privio uz sebe, osećala sam se prihvaćeno i sigurno - ispričala je Patricia.
Sve je bilo savršeno osim spavanja u istom krevetu
- Buka, lupanje i pomeranje, krađa pokrivača, neusklađeni rasporedi odlaska u kupatilo... Nisam se mogla dovoljno opustiti da zaspim, a ako i jesam, bilo je to kratkotrajno. Sve je bilo podnošljivo dok se nije uselio, iako sam bila oduševljena kad je pristao doći. U mojoj je kući bilo dovoljno mesta za nas dvoje i mog petogodišnjaka. Ipak, bila sam pomalo nervozna, ne zbog sumnje hoćemo li biti dobar tim, nego sam se pitala hoću li ikada više uživati u blagodatima dobrog sna - nastavila je.
- Pokušala sam otići na spavanje pre njega, kako bih utonula u san pre nego što se on ušunja pokraj mene. Uzimala sam sredstva za spavanje, meditirala sam. Ništa od toga nije pomoglo da ne čujem to hrkanje, a lekovi su me samo ostaviti omamljenom. Onoga dana kad sam zamalo zaspala za volanom i za dlaku se zabila u drvo, shvatila sam da je vreme za razgovor - kaže ona.
- Bila sam umorna i očajna, pa sam bila otvorena. Rekla sam mu da hrče, glasno, svaku noć. Moj posao je patio i postala sam pretnja za volanom. Osećala sam se nervoznije iz dana u dan - dodala je.
Njegov stav je, kaže,u početku bio obramben, tipa: 'Ne može biti tako strašno!', a onda mu je ona ponudila da će ga snimiti. Pokušali su i sa kojekakvim pomagalima protiv hrkanja, ali nije bilo pomoći. Hrkao je manje, ali opet od njega nije mogla spavati. Osim toga, želela je svoj prostor. - I još nešto mi je nedostajalo, moj prostor, soba s mojim ličnim pečatom. Mesto gde bih mogla biti potpuno sama. Nešto na što sam se navikla i cenila tokom razdoblja između brakova - ispričala je.
Rekla mu je koliko joj je važno odvojeno spavanje, fizički i mentalno.
- Trebalo mu je nekoliko dana da razmisli o tome, ali na kraju je priznao kako bi takva promena mogla i njemu dobro doći. Insistirala sam da on ostane u glavnoj spavaćoj sobi, a ja sam preuredila malu sobu za sebe, koja je služila kao ostava. Mnogo toga se promenilo od tih prvih razgovora. Venčali smo se, selili nekoliko puta, posmatrali kako naša deca odrastaju i napuštaju gnezdo, te prebrodili uspone i padove života u 21. veku- rekla je.
- Proveli smo godine držeći u tajnosti naše navike spavanja, uvereni da će naša porodica i prijatelji tu ideju smatrati alarmantnom ili u najmanju ruku čudnom. Odvojeno spavanje danas je možda češće nego mislimo. Jedna je anketa pokazala da 1 od 4 bračna para spava u odvojenim krevetima, ali o tome se i dalje priča šaptom. Mislim da je vreme da se parovi prestanu toga sramiti - dodala je.
- Naravno da ponekad razmišljam koliko mi nedostaje to noćno maženje i zagrljaji, dodiri. Ali, s druge strane, odvojeno spavanje mi daje energiju potrebnu da radim sve ostalo - zaključila je, prenosi 24sata.hr
