Zora je divna žena, mala i prelepa i danas kada ima blizu sedamdeset godina. Ona je majka moje drugarice. Za mene je uvek bila teta Zora, žena kod koje sam dolazila na kafu čak i kad njena ćerka nije bila kod kuće.
Nebrojeno puta sam dolazila kod nje na kafu, dok je Petar sedeo sa strane i nezainteresovan za nas, gledao televiziju. Zora i Petar su bili u braku nešto duže od 37 godina. Ona je znala da kuva sve i svašta, a zimnice su bile njena specijalnost. S druge strane tu je bio Petar koji je stalno popravljao nešto po kući, uživao u svojim penzionerskim danima, retko pričao, ali se često dobrodušno smeškao. Nekako sam imala utisak da sam dobrodošla uvek kada sam navraćala.
"Bila sam udata pre Petra. I to za čoveka koji je pored mene imao još jednu ženu - isto legalnu," rekla mi je jednom tiho, smeškajući se.
"Molim??" pitala sam je šokirana i počela da se osvrćem, tražeći očima Petra.
"Izašao je u dvorište, sad ću sve da ti ispričam.." započela je Zora i glasom za oktavu niže počela da pojašnjava:
"Bilo je to osamdesetih godina, sve je bilo nekako jednostavno.. Radila sam u jednoj fabrici gde su bile sve žene. Ja sam došla sa sela, iznajmila jednu sobu i radila u fabrici sa tim ženama, šila sam... A onda sam jednog dana, na putu do posla srela njega. Zvao se Rade. Bio je zgodan i šarmantan.
Veoma brzo smo se venčali u opštini, sve je bilo skromno. Rekao je da su njegovi roditelji mrtvi i da nema nikoga, ni braću ni sestre. S moje strane su došli roditelji sa sela i otišli smo na ručak posle venčanja... Nas dvoje smo kasnije iznajmili neki mali stan.
Dani su prolazili relativno isto. Radili smo oboje, s tim što bih ja s posla žurila kući da spremim ručak i sredim veš i sve što ide uz posao domaćice.
Rade je često dolazio pripit, a nekad bi prespavao kod prijatelja. Ja sam to gledala kao da je sve normalno. Šta sam znala, dete sa sela. Mislila sam, moj muž je upravu šta god da uradi...
Jedne subote, dok je on još spavao a ja peglala veš i kuvala ručak, neko je zalupao na naša vrata. Otvorila sam i na njima su stajale dve žene: mlađa i starija, majka i ćerka. Neverovatno su ličile.
"Jesi li ti ta koja mi je otela mog Rada?" virsnula je mlađa na mene, gurajući me i ulazeći u stan.
Starija žena je već počela da ga traži po stanu. "Ko si ti? Kako misliš tvoj Rade?"
"Rade je moj muž i neće mi ga uzeti neka kalaštura! Kako te nije sramota da budeš ljubavnica, gde ti je obraz?" vikala je mlađa, tako da sam bila sigurna da su je čuli svi u zgradi.
"Nisam mu ljubavnica, on je moj muž!"rekla sam odlučno.
"Kako tvoj muž? Evo, vidi ovo je naš venčani list," viknula je ona i iz torbe izvadila venčani list na kojem je stajalo njegovo ime i prezime, pored njenog.
Sve mi se zacrnelo ispred očiju. Gledala sam u onaj presavijeni papir, pa u njeno zlobo lice, pa u njenu majku koja je i dalje njuškala po kući.
Ni danas ne znam kako sam ih isterala napolje. Vikala sam da ću zvati policiju i da nas ostave na miru i galamila dok nisu izašle.
Kada sam zatvorila vrata stana imala sam utisak da me boli svaki mišić u telu. Čim je čuo da su izašle, Rade se izvukao iz sobe kao neki bezkičmenjak.
"E, svaka ti čast, baš si ih naprašila," rekao je semšajući se.
Tu sma poludela, prišla mu, gurnula ga svom snagom i viknula: "Idem sada u šetnju, a kada se vratim ne želim da te ikad više vidim ovde. Beži da te moje oči ne vide."
Tako je on otišao, podvijenog repa. Razveli smo se brzo, on je kažnjen jer se dva puta ženio. Trebalo je nešto da mi plati, nešto za povredu časti, ali ja to nisam htela ništa. Bilo mi je drago što sam se rešila bede...
Tada sam bila osramoćena. Razvedena žena, prevarena... Danima sam išla do posla savijene glave, htela sam u zemlju da propadnem.
Ali vreme leči sve, a bog nekako sve dovede u red. Posle sam srela Petra. Bio je miran, nekako naivan i običan. Znala sam da takav čovek ne može biti prevarant. Hvala bogu pa me pogledao."
Završila je svoju priču taman kada je Petar ušao na vrata. Nastavile smo priču o nečemu levom, da nas Petar ne provali. Ali ni danas ne mogu a da ne razmišljam o njoj. Kako je moguće izaći iz takvog skandala i nastaviti život normalno? To mogu da urade samo lavice.
