Ljubavni odnosi i brak su tema o kojoj se vekovima polemiše, a svako vreme donosi i neke nove zaključke. Suočavamo se sa činjenicom da se svet menja munjevitom brzinom, u skladu sa tim i ljudi, te smo svedoci da je danas razvoda sve više i više. Zato monah Arsenije otvoreno govori o svim škakljivim temama, te otkriva činjenice, koje su po njegovom mišljenju, presudne za lep i dug zajednički život sa voljenom osobom.
-Budućeg bračnog druga moramo birati iz što bližeg okruženje, što sličnijeg po duhu i staležu. To je jedna od osnovnih premisa. Ne treba po belom svetu da tražimo muža ili ženu. Mnogo je to teško i komplikovano. Milsim, naći nije teško, ali istrajati posle u tom braku jeste - započine priču monah Arsenije.
Mnogi žive u oblacima, smatrajući da ljubav ruši sve predrasude, ali sličnost je ono što garantuje odnos pun razumevanja.
- Najbolje iz istog komšiluka, zavisi da li smo, radnici, intelektualci, sportisti...Važno je da su nam interesovanja i razmišljanja ista, jer onda imamo i zajedničke teme, poznanike, zanimanja. Isti nam se filmovi sviđaju, muzika, hrana. To je već preduslov za jednu finu komunikaciju.
Devojke maštaju o ljubavi sa nekim strance, a ne znaju da razlike u nekom momnetu moraju isplivati na površinu.
- Međutim, devojka danas ode da uči spanski, upozna Španca, super momak, lep, crn, strašan u krevetu. Ljubav pršti i venčavaju se, a sveštenici prave veliku grešku, jer nepravoslavnima nije dozvoljeno, ali to je druga ozbiljna tema. I taj brak je zapčeo, neko vreme je lepo, a onda pre ili kasnije se pojavljuju ogromne kurturološke promene - rekao je monah.
Ističe kako prvo nisu iste vere, a onda i mešanje porodice ima veliki uticaj da se odnos bračnog para totalno poremeti.
- Kaže mu majka ma gde si našao ovu sa Balkana, ma znamo mi kakvi su Srbi. Truje, truje, truje, a on ako nije baš zreo, u jednom trenutku će prihvatiti, pa će reći pa stvarno šta mi bi - ona je drugačija, i to pravoslavlje, krsti se, ima druge navike, pa ima neke moralne prepreke. Čak i ako nema, ipak smo mi različit.
Smatra da nas posebno ne vole anglogermani u srednjoj Evropi - Švajcarska, Belgija, Holandija, Austrija, Nemačka.
- Oni nas ne voli i pogotovu naše žene kada se udaju za Germane imaju velike probleme. Posebno imamo sa njima ogromne istorijske nesuglasnice, i opet neka baba ili tekta krene da priča. Počinje tiranija, rodilo se dvoje ili troje dece. A mi smo meki ljudi i kada se nađe u takvoj situaciji naša žena puca. On ima mnogo načina da je napravi ludom i da dobije papir od psihijatra. Automatski dobijaju razvod i decu, a one onda kod nas dolaze u Ostrog razorene, ne znaju šta im se desilo, ne znaju šta će sa sobom, a kažu da je bio tako divan. Dešavaju se izuzeci, ali retko - govori.
A onda se osvrnuo na vrlo škakljivu temu - da li čuvati čednost do braka.
- Danas je smešno govoriti o tome, ko to još danas čuva. Ko to čuva, on je, očigledno, bolestan, njemu se rugaju. Ukoliko je devojka nevina, a ima neki problem sa zdravljem, ode kod lekara, i prva stvar kada čuju da je nevina, odmah kažu to su vam hormonalni poremećaji, pod hitno da se rešite toga, koliko puta sam samo to čuo - kaže monah.
I dodaje da ni muškarci nisu pošteđeni.
- I oni isto se suočavaju sa pitanjem "na šta to liči". I tako mi uništavamo tajnu polnog odnosa koja je data kao kruna ljubavi. Ona mora da ima svoju tajnu, ako je na izvolite, onda je to javno i nema svoju draž. Pa i u braku ne možemo kad hoćemo i kako hoćemo, nego kako je crkva propisala. I onda je to lepo i sveže u duge stare dane. Nije crkva protiv toga da ljudi i u starijim godinama imaju polne odnose. A ne za 5, 6, 10 godina sve smo moguće ispitali i istražili jedno o drugom i više ništa ne osećate i naravno da brak puca. Shvataš da je to čovek koji više ništa nema da vam ponudi - objašnjava monah Arsenije i dodaje:
- Dakle, ukoliko je čednost izgubljeno, a uglavnom jeste, vraćamo se u novu nevinost i čistotu. Svesni smo gde smo pogrešili, vidimo da od toga ništa nismo imali, ispovedimo se i uzdržavamo se. Kada se sa mladićem nađete u intimnoj situaciji, reći ćete ima vremena za to. I ako proba jednom, drugi, treći put, a ona uvek postupi isto - ili će otići, što je odlično, jer će pokazati da nije za nju, jer ne ceni njenu čednost, čistotu, ličnost, samo mu je stalo do njenog tela. To nije čovek na kojeg može da se osloni. A druga je varijanta da mladić vidi da joj to nije odmah prvo, iznenadi se, ali se oduševi i shvati da će mu kao takva biti dobra žena i majka njegovoj deci. Naravno da to danas nije lako, ali sve što nije lako je kvalitetno.
Naročito podvlači da nije prirodno da žena prva prilazi, zato imamo toliko smotanih muškaraca.
- Po mom mišljenju zabavljanje treba da traje najmanje jednu godinu, a najviše tri. Mada, i tri je već mnogo. Otvorimo se, ne glumimo, ne izigravamo super ženu koja je tajnovita. Pokazujemo se onakvi kakvi smo sa svim svojim manama i dobrim stranama, da ne varamo budućeg muža ili ženu. I tu smo pre svega pošteni. Svest o svojim slabostima je ogromna vrlina. Stalno glumimo iz nekog kompleksa.
Takođe, kaže da nije dobro živeti sa partnerom pre braka.
- Nije dobro živeti zajedno, jer je onda jako teško izdržati telesne strasti. Najbolje je da živite u blizini i da se viđate često. I onda se na taj način stvara prijateljstvo, a pravo prijateljsto je nije ništa drugo nego ljubav, a tela se posle lako slože - zaključio je.
