Meril Luiz Strip rođena je 22. juna 1949. godine u Samitu, još kao dete je pokazivala talenat za glumu i pevanje a sada je jedna od najuticajnijih žena Holivuda i svet glume definitivno ne bi bio isti bez njenog doprinosa. Postigla je zaista neviđenu slavu i uspeh što nije pošlo za rukom ni jednoj ženskog glumici do sad.
Međutim na polju ljubavnog života joj uvek nije bilo sjajno kao na polju karijere koja je išla samo uzlaznom putanjom.
"Neki su ljudi ludi za religijom, neki za poslom, neki za slavom, neki za materijalnim dobrima. Ja sam uvek bila luda samo za osnivanjem porodice. Oduvek sam težila da pronađem pravog čoveka sa kojim ću osnovati meni tako svetu zajednicu. Nikad nisam mogla da zamislim da živim sama", izjavila je jednom Meril.
Savršeno uređen privatni život bio joj je bio čvrst oslonac u njenoj bogatoj glumačkoj karijeri. Možda od toga svega ne bi bilo ništa i ne bi imali ni četvoro dece da 1978. godine, kada joj se život doslovno raspao, nije iznajmila upravo stan Dona Gamera.
Naime dve godine ranije, na početku svoje karijere, upoznala je glumca Džona Kazalea, koji je u "Kumu" glumio Freda Korleonea. Ljubav je planula dok su radili na Šekspirovoj drami "Mera za meru" pa je par ubrzo započeo i zajednički život. Obećao joj je kako će je, čim dobije prve slobodne dane, oženiti.
Oboje su dobili uloge u filmu "Lovac na jelene", a onda im se svet srušio. Džonu Kazaleu dijagnostigikovan je rak pluća koji je bio u terminalnoj fazi i već se raširio po telu, a iako su ga čelnici producentske kuće hteli izbaciti iz filma, ostao je da snima samo na insistiranje Meril Strip. Kako bi mu izašli u susret, na kraju su upravo njegove scene snimane prve, dok je još uvek mogao normalno da funkcioniše.
Sa završetkom snimanja Kazale je hospitaliziran, a u bolnicu se s njim uselila i sama Meril. Nažalost, premijeru filma nije dočekao. Umro u 43. godini života. Pokraj njega je bila Meril, koja nije mogla da se suoči s time da ostaje bez ljubavi svog života pa se bacila na njegova prsa i počela da ga doziva iz sveg glasa. U tom trenutku Kazale je ponovo otvorio oči i rekao joj da će sve biti u redu.
Njegova smrt dotukla je slavnu glumicu i jednostavno nije mogla da ostane i živi u stanu u kojem su nekada bili zajedno. Tada joj je prijatelj njenog brata, Don Gamer, ponudio svoj stan da u njemu živi dok ne stane na noge jer je on u to vreme putovao po svetu.
"Meril je bila u groznom stanju zbog Džonove smrti, a ovo je bio jedini način da joj barem malo pomognem. Ubrzo sam shvatio da sam se zaljubio u nju", priznao je kasnije Gamer. Čini se da je ljubav bila obostrana jer se na iznenađenje svih samo šest meseci kasnije, u septembru 1978. godine, par i venčao. Venčanje je održano u bašti njene porodične kuće.
"Naravno da nisam prebolela Džonovu smrt, ali sam morala da nastavim da živim, a Don mi je pokazao kako."
Ta godina za nju je bila isprepletena tugom i srećom - izgubila je Džona, ali je s druge strane dobila supruga s kojim živi preko 40 godina. Uz sve to postigla je i neverovatan uspeh - osvojila je Emi za ulogu u "Holokaustu", nominovana je za Oskara za "Lovac na jelene", a dobila je i ulogu u filmu "Kramer protiv Kramera", za koji je na kraju osvojila i nagradu Akademije.
Koliko joj znači Donova podrška, s kojim ima četvoro dece - sina Henrija i ćerku Mami, Grejs i Luizu - videlo se i 2012. godine, kada je Meril, osvojivši Oskara za najbolju žensku ulogu, svoj govor započela zahvaljujući suprugu.
"Prvo ću zahvaliti Donu, jer ako zahvalim suprugu tek na kraju, izrezaće ga iz govora onom muzikom kojom puštaju, a ja želim da se zna da sve što imam i što sam postigla u životu imam upravo zahvaljujući njemu."
U mnogobrojnim intervjuima uvek bi naglašavala kako su oni samo normalan par i kako je srećna što je on toliko voli uprskos njenom karakteru i tome kakva ponekad zna da bude.
"Mislim da smo uspeli zato što je on čovek koji ne govori puno. Ja sam ta koja konstantno održava glasnoću u našem domu. On je taj koji pažljivo sluša, a potom se zatvara u svoju sobu kako bi radio. Isto tako, voli me upravo takvu kakva jesam - željnu i hiperaktivnu, pa čak i u ovim godinama."
Upravo porodičan život i vaspitanje dece daleko od očiju medija i javnosti ono je o čemu je Meril Strip oduvek maštala. Uz Dona Gamera to je i pronašla.
"Srećni smo što smo pronašli jedno drugo. Naš brak, deca i njihova budućnost predstavljaju odluke koje smo doneli. Možemo pripisati sreći to što su naši životi dovoljno fleksibilni da se možemo prilagoditi potrebama onog drugog. Mislim da je u braku presudno slušati partnera i svoje bližnje, decu, supruga, prijatelje, majku, oca. Slušanjem ćete naučiti sve što treba o životu."
