Sonja Savić je imala samo 47 godina kada je umrla od posledica poroka koje je godinama konzumirala. Kako je sama nekoliko puta navodila, pripadala je "nesrećnoj" generaciji brutalno talentovanih mladih ljudi koji su imali to prokletstvo da ih okolina ne razume.
Sonja je odrastala u porodici intelektualaca, majka joj je bila sudija, a otac inženjer.
Srednju školu je prekinula već u drugom razredu, a onda je upisala Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, da bi diplomirala u klasi sa Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem, Branimirom Brstinom...
"Nismo imali budućnost, a hteli smo da je stvorimo. Svi smo prošli ozbiljne škole, ali niko od nas nije hteo da bude ni lažni ekonomista, ni lažni pravnik, ni lažov uopšte. Hteli smo da se bavimo našim stvarnim emocijama i da kroz te kreacije izazovemo neki bunt," govorila je, kritikujući do kraja svako licemerje i “žabokrečinu” kulturnog establišmenta.
"Često čujem da govore kako sam ekscentrična ličnost, mada kad radim nisam takva, pitajte koga hoćete," tvrdila je u vreme kada su poroci već uveliko zagospodarili njenim životom.
Nije bila srećna ni na privatnom planu. Sanjarila je o udaji i deci sa džez muzičarem Vlajkom Lalićem. Imala je 15 godina kada su se upoznali. Razdvojila ih je njegova prerana smrt, Vlajko se 1989. godine utopio na jedrenju.
"Dok sam bila mlada često sam zamišljala da ću imati brak i porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se posvetiti. Imala sam veliku ljubav. Otkako je on otišao iz mog života, kad sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom.”
Sonja Savić počiva na groblju u selu Donja Gorevnica, nedaleko od Mrčajevaca.
