Džon Ronald Ruel Tolkin rođen je pre tačno 131 godinu. Rano je ostao bez roditelja, prošao je pakao Velikog rata, a onda postao čuveni pisac. „Hobita“ i „Gospodar prstenova“ koji dan danas važe za kultna dela.
Trećeg januara 1892. je Mejbel Tolkin u južnoafričkom Blumfontejnu donela na svet svog prvog sina, Džona Ronalda Ruela. On će postati tvorac najčuvenijeg univerzuma u istoriji književnosti i time se upisati u krug najslavnijih pisaca ikada.
Tolkinova majka nažalost nije doživela da vidi uspeh svog sina. Umrla je kad mu je bilo dvanaest godina. Ona mu je usadila tu klicu za literaturu. Čitala mu je bajke i sage, učila ga latinskom, francuskom i nemačkom jeziku. Dečak je upijao kako priče tako i strane jezike. Kasnije će doslovno početi da izmišlja jezike.
Džon i njegov brat Hilari odrastali su u predgrađu engleskog Birmingema koje je bilo zeleno i idilično, baš poput krajolika u koji je Tolkin naselio hobite. Kako im je otac umro još pre majke, dečaci su dospeli pod starateljstvo sveštenika Frensisa Morgansa. Džon je bio izuzetan učenik, fasciniran jezicima i staroengleskim mitovima. Sa drugarima je zasnovao književni klub u kojem su raspravljali o prozi i poeziji.
Još u to vreme počeo je da piše pesme. Nije prošlo mnogo vremena kada je i počeo da izmišlja čitave jezike – što će mu biti od koristi za kasnije romane. Tolkin je na koledžu Egzeter u Oksfordu najpre studirao klasične jezike latinski i grčki, a onda se oduševljeno okrenuo velškom jeziku.
U to vreme je divljao Prvi svetski rat te je sa 24 godine morao na front na sever Francuske. U braku sa suprugom Edit bio je tek četiri meseca. „Napustiti ženu bilo je za mene poput smrti“, napisao je kasnije.
Edit je bila njegova muza, njegova srodna duša. Ceo život joj je pisao ljubavne pesme, a u pismima prijateljima sa žarom je pisao o ljubavi svog života. Njena smrt ga je toliko pogodila da nije još dugo živeo nakon toga.
Oboje su bili siročad, bez oca i majke. Upoznali su se kada je njoj bilo 19. a njemu 16. godina. Sa njegove strane je to bila ljubav na prvi pogled, bio je totalno očaran. Bila je podstanarka u domu gde je živeo. Divno je svirala, a izdržavala se od komada zemlje koje je dobila u nasleđe od pokojne majke. Ona je svima u kući ulepšavala večeri svirajući na klaviru...
Njih dvoje su se brzo zbližili, a često su zajedno pravili dečje zavrzlame. Zajednički bi krali hranu iz kuhinje i organizovali tajne gozbe u Editinoj sobi. Povremeno su odlazili zajedno da piju čaj u lokalne kafane te bi ubacivali šećer u šešire prolaznika. Odvojeno bi se odvezli biciklima na čaj u grad i razgovarali satima. Mladi je par krio svoje prijateljstvo, koje je ubrzo preraslo u zaljubljenost.
"Vaša majka i ja spasili smo jedno drugo od nevolja koje smo doživeli tokom detinjstva," pričao je Tolkin, jedan od vodećih svetskih i engleskih lingvista mnogo godina kasnije svojoj deci.
Postao je docent i kasnije profesor staroengleskog jezika i literature. Danju je držao predavanja, noću je rečima zidao univezum koji ima svoju istoriju, različite kulture i jezike.
Tolkin je pisao „Hobita“ poglavlje po poglavlje, isprva sa idejom da to bude priča za laku noć za njegovu decu. Reč „hobit“ mu je jednog dana pala na pamet. Zamislio ih je kao mala čovekolika stvorenja sa gustom dlakom na stopalima, nastanjena u udobnim rupama u Okrugu. Dao im je svojstva koja je i sam imao: ljubav prema prirodi, jednostavnoj kuhinji i odbojnost prema putovanjima.
Prošle pre nego što se rukopis našao kod izdavača. Kada se konačno pojavio 1937, oduševio je čitaoce svih uzrasta. Čitaoci su žudeli za nastavkom. Ova stvar se krčkala punih petnaest godina - toliko je potrajalo do „Gospodara prstenova“. Naposletku, za Tolkina je pisanje i dalje bilo hobi, a ne posao.
Kada se ova fantastični ep pojavio sredinom pedesetih i načinio je britanskog profesora jednim od najpoznatijih pisaca ikada. Do danas je prodato preko 150 miliona primeraka „Gospodara prstenova“. Filmska trilogija koja prati radnju knjige zaradila je oko tri milijarde dolara i sedamnaest Oskara. Kasnije je, u tri dela, snimljen i „Hobit“.
