Od davnina je poznat ocrkveno pravilo posta sredom i petkom i to na vodi, dakle - bez upotrebe ulja. Ovi dani se mogu postiti na ulju samo u slučaju telesne slabosti.
Sreda i petak su se od najranijih dana smatrali danima posvećinim postu i molitvi. Post sredom je određen u znak sećanja na Judinu izdaju Gospoda Hrista, dok petkom postimo jer je Gospod toga dana razapet na krstu.
Ovi dani se poste tokom cele godine, osim u periodima tzv. Trapavih nedelja. Međutim, za vreme takozvanih trapavih sedmica, crkva dozvoljava upotrebu svih vrsta hrane, čak i sredom i petkom. Na taj način se izražava praznični karakter ovih perioda koji obavezno slede nakon velikih praznika.
Prva takva nedelja u godini je ona koja sledi posle Božića. Od 7. januara, pa sve do Bogojavljenja 19. januara, dozvoljena je upotreba svih namirnica. Izuzet je samo Krstovdan, kada se strogo posti.
Sledeća trapava nedelja je period koji traje od Vaskrsa do Tomine nedelje. Cela ova sedmica je prazničnog karaktera i u tom periodu strogo je zabranjen post.
Ne razdvajajte post od molitve: Ovim rečima se obratite Bogu i on će vas čuti!
Pored toga, u celom periodu Pedesetnice, odnosno, od Vaskrsa pa do Duhova, zabranjen je strogi post na vodi. Ipak, sreda i petak se ne mrse, već se u te dane u ishrani mogu koristiti vino i ulje, a u sredu Prepolovljenja i riba.
Nedelja o mitaru i fariseju (pripremna nedelja časnog posta)
Ova sedmica je trapava, to jest u sredu i petak se ne posti, na posramljenje fariseju koji se gordio time što posti dva puta sedmično, i kako je rečeno u Triodu, na posramljenje jeretika Jermena, koji te sedmice drže post "zvani arcivurijev".
Blagočestivi ljudi ne smatraju sebe razrešenim od tog posta ni na putu, pa čak ni u bolesti. Sredom i petkom može se postiti na ulju i u slučaju telesne slabosti. Što se tiče duhovnog posta, sredom i petkom treba se više i usrdnije moliti.
Hilandarski pasulj, najlepši recept sa Svete gore: Bez njega post ne može da prođe!
