Dok tražite, ili se već pakujete za ovogodišnje letovanje, korisno je podsetiti se: odmori služe da se zaista i odmorite.
Većina nas odbrojava dane do odmora ali problem kod menadžera ili preduzetnika je, što kada se smeste u ležaljku na plaži, počne da ih grize savest. Vreme koje je trebalo da provedu uživajući sa porodicom ili prijateljima, postaje vreme za "crne misli", prebiranje da li su svima preneta zaduženja i brigu o tome šta će se desiti sa poslom dok njih nema. Rezultat obično budu iznervirani pratioci na putovanju, astronomski telefonski računi i osoba koja se sa odmora vraća umornija nego što je otišla.
Kako da i vas zaobiđe ova sudbina? Kako kaže pisac i "trener za ličnu sreću“ Kristina Karter, potrebno je da napravite plan od samo tri tačke, koji će vaš odmor učiniti daleko opuštenijim.
Prvo pravilo glasi: prestanite da radite!
Mnogi kažu da je neizbežno raditi tokom odmora, i tvrde da je moguće odraditi par stvari za posao i vratiti se sa putovanja svež i odmoran.
"Ovo je možda bolno očigledno ali ne raditi je zapravo ključni aspekt uzimanja odmora. Jedan od načina na koji možete da se u potpunosti "diskonektujete" od stvarnog sveta je da nađete sebi "partnera za odmor"; nekog ko će vas "pokrivati" na poslu i ko ume da izvrši iste zadatke kao i vi (idealno bi bilo da je takav odnos uzajaman, kada ta osoba ode na odmor vi postajete "požarni" za njen posao). Sve članove tima uputite na tu osobu i isključite mobilni.
Kako nam pola sata plivanja produžava život: Čuva psihu, srce i pluća, zateže svaki mišić tela!
Druga važna tačka je: planirajte mudro.
Karterova naglašava nešto što je postala nepobitna činjenica – veliki broj ljudi odmor koristi kao priliku za nove fotografije na društvenim mrežama. Putovanje koje izgleda najatraktivnije na Fejsbuku nije nužno i ono koje će doneti najveći benefit vašem mentalnom zdravlju (i, dugoročno, produktivnosti na poslu).
"Kada pravimo plan odmora u njega natrpamo gomilu aktivnosti, izlete, šoping… A, zapravo, sve što nam je potrebno je dremanje pored bazena. Živimo u kulturi i vremenu koji stalno zahtevaju više, više, više pa smo onda i sami uvereni da je više bolje. Više aktivnosti, više destinacija, više znamenitosti da se vidi“, kaže Karterova ali naglašava da više uzbuđenja nije uvek bolje.
Pre nego što isplanirate put uzmite u obzir zbog čega idete na odmor. Ukoliko idete da biste "pobegli“ od hroničnog stresa ili neke neprijatne situacije, onda sebi možete naškoditi "putovanjem iz snova". Jer problemi će vas i dalje čekati baš tamo gde ste ih ostavili a povratak nekad može da proizvede stres koji će biti jači od opuštanja koje ste osetili tokom odmora.
Za kraj, isplanirajte strategiju mentalnog povratka jer ćete brzo izgubiti pozitivne vibracije, ako se vratite istom ludom ritmu.
Karterova predlaže da sebi date malo vremena kada se vratite (ne birajte povratni let u šest ujutro u ponedeljak ako bi već u devet trebalo da budete u kancelariji). Zamolite nekog od kolega ili svog asistenta da povremeno proverava vaš imejl dok ste odsutni, briše one nepotrebne i markira hitne, kao i da stvari na koje morate što pre da odgovorite ili da ih završite smesti u poseban folder.
Kako nas more leči: Zbog ova 3 čudesna efekta svi se vraćamo preporođeni!
