Nije lako odlučiti se da li kod Natalijine ramonde više očarava njena skromna i ljupka lepota ili neverovatna izdržljivost po kojoj je dobila čak i nadimak "cvet feniks".
Naime, čak i kad se potpuno osuši, Natalijina ramonda može ponovo da oživi kada je zalijemo.
Natalijina ramonda uvedena je kao simbol kojim obeležavamo Dan primirja odlukom Vlade Srbije 2012. godine, a simbolika je višestruka. Ovaj cvet se može naročito naći na planini Nidže čiji je vrh Kajmakčalan poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu, a pozadina značke je zeleno-crna, što su boje Albanske spomenice.
Ova otporna perena nosi i medalju britanskog Kraljevskog udruženja hortikulture, a Britanci takođe imaju poseban amblem za Dan primirja - stilizovanu značku u obliku cveta maka, prvog cveta koji je nikao na bojnim poljima Prvog svetskog rata.
Ramonde je, inače, prvi pronašao Josif Pančić, 1874. godine i biljku nazvao "ramonda serbica".
Niški varijetet dobio je ime po kraljici Nataliji.
Biolozi kažu da je preživela još iz vremena ledenog doba, a utočište je našla u škrtom, planinskom tlu. Prema nalazima naučnog rada grupe naših autora pod nazivom "Uskrsnuće cvetnice Natalijina ramonda na kamenitom tlu - izdržljivost u uslovima ekstremnog stresa mineralnog sastava" (Tamara Rakić, Konstantin Ilijević, Maja Lazarević, Ivan Gržetić, Vladimir Stevanović i Branka Stevanović) ova biljka preživljava i na tlu sa visokim nivoom fitotoksičnih teških metala.
11. novembar u 11 sati: Međunarodni Dan primirja u Prvom svetskom ratu uz pune vojne počasti
