Stara legenda kaže da jednom godišnje, u noći između 1. i 2. avgusta, reka Neretva svojim čudnim šumom, neki se zaklinju da je to rika, doziva svoje žrtve. Iz dubokih virova i brzaca tada, navodno, dopire rika čudesnih podvodnih bića, koja se okupljaju i odabiru svoju žrtvu.
Stanovnici njenih obala znali su da se svakog 2. avgusta, posebno u vreme podnevne molitve, ne smeju kupati i tražiti osveženje u njenim dubinama. Roditelji su brižno pazili da im deca toga dana ne idu na Neretvu na kupanje. Rika u toploj i mirnoj letnjoj noći dopirala je, glasi priča, do ušiju samo onih koji su reku voleli i poštovali njena pravila. Priča o čudnom strancu stiže iz davnih vremena, kada je Mostar bio sasvim mali grad.
Legenda o Đavoljoj Varoši: Okamenjeni svatovi teraju strah u kosti! (FOTO, VIDEO)
Jednog takvog 2. avgusta u grad je došao naočit mladić, žute kose i obrva. Nije se znalo od kuda je došao, ni kako se zove, a ni on o tome nije govorio. Hodao je Mostarom, obilazio prodavnice, razgovarao je s ljudima. Plenio ih je svojom uglađenošću, dobrotom i obrazovanjem. Stanovnici Mostara nisu primetili kada se, umoran i pregrejan od nesnošljive avgustovske vrućine (ćelopeka), ne znajući za legendu, spustio na obalu reke, pažljivo odložio svoju odeću i skočio u blagotvornu svežinu i plavetnilo reke. Više se nije pojavio.
Danima posle, vešti plivači s Neretve tražili su njegovo telo u virovima, po pećinama uzduž i popreko modre reke. Uzaludno. Stranac je nestao kao što je i došao. Jedini trag njegovog boravka bila je odeća, pažljivo složene na steni. Nisu ih dirali. Zazirali su od njih, osećajući neku čudnu tajnovitost, kao da su u to upleteni prsti neke nerazumljive više sile. Nekoliko dana prepričavalo se po kafanama, po kućama, na ulicama kako se Žuti, tako su ga nazivali po boji njegove kose i obrva, utopio i kako je to neka čudna rabota.
Manastir Studenica: Srpski dragulj u kojem je zaplakala ikona svetog Save! (FOTO)
Neki su se čak zaklinjali da svake noći oko njegove odeće neka čudna bića igraju kolo, vesele se, a već s prvim znacima zore nestaju u reci. Oni učeniji su na to samo odmahivali glavama, ali se niko nije usuđivao da to protumači. I dosadilo narodu prepričavanje, a i svakog čuda za tri dana dosta, pa se već zaboravio taj događaj. A onda, iznenada, jednoga jesenjeg dana, Žuti se pojavio na ulicama grada. Ljudi su se u strahu sklanjali pred njim.
On je samo tumarao bez određenog cilja i ništa nije govorio. Najodvažniji mu priđoše, pitajući ga šta mu se to dogodilo, ali ne dobiše nikakav odgovor. Stranac je samo ćutao i kao da ih nije ni video, zurio u prazno. Bejaše obučen u istu onu odeću, koja ga je čekala na obali reke. Danju je tumarao ulicama grada, a noću se skrivao po špiljama uz reku. I tako prođe nekoliko godina, a onda se jednoga dana zaputi negde prema severu uz reku i niko ga više nikada nije video.
Selo bez imena: Legenda o najukletijem mestu u Evropi (FOTO, VIDEO)
Ostao je samo prisutan u pričama na selima i to u onim kasnim satima, kada i počinju da se prepričavaju one najzagonetnije stvari. Jedan od mudrijih i viđenijih građana jednom dade objašnjenje čitavog događaja. Žutog su, prema toj priči, podvodna bića, vilenjaci, povukli u svoje dubine i tamo ih je služio kao rob sve dok se jedna od vila nije zaljubila u naočitog došljaka.
Doznavši od njega da je bio stranac u gradu i da nije znao za pravila reke, jer bi ih inače poštovao, sažali se nad njegovom sudbinom. A iako ga je volela, znala je da ne pripada njenom svetu. Zato zamoli svoga oca da ga vrati među ljude, gde i pripada. Ovaj na to pristade, ali pod uslovom da mladić ostane nem kako ne bi odao tajnu reke i njenog vilinskog sveta. Kažu da je iz toga doba nastala i izreka: "Nadrljao je k’o Žuti".
Da vam kuća bude bogata: 10 starih verovanja za privlačenje novca!
