Katolici su Jelenu nazivali perverznom, a ona je nakon 4 godine braka sa Dušanom Silnim, pod čudnim okolnostima - rodila sina: "Ona nije žena, ona je carica"

Jelena Stracimirović je u našoj istoriji poznata kao srpska kraljica, a kasnije i carica. Iako nije bila neka lepotica, to je bila žena koja je stajala pored Dušana Silnog, pored čoveka pored kojeg ne bi mogla da stoji bilo koja žena. Da je i sama bila silna, svedoči činjenica da je sama vladala velikim delom teritorije nakon što je Dušan Silni iznenada umro u 47. godini.

Jelena je dovedena Dušanu kao garancija mira. Venčanje je održano 1332. godine, a Dušan je tada imao 25 godina što se smatralo za starijeg momka i bilo je čudno što se do tada već nije oženio.

Ni Jelena nije bila "u cvetu mladosti" kako se verovalo u to vreme, jer je bila samo nešto malo mlađa od Dušana. Pošto je bila sestra bugarskog cara Jovana Stefana, poslata je kao poklon Bugarske, kako bi se smirile tenzije između Bugara i Dušana Silnog. 

Istoričari kažu da je Jelena bila savršen izbor za Dušana. Zašto? Zato što je bila načitana, što je bila izuzetno inteligentna, što je bila kulturna - dostojna carica.

S druge strane, psihijatar Aleksandar Misojčić u psihobiografiji cara Dušana "Grad", tvrdi da je Jelena znala kako treba da se ponaša sa jakim muškarcima, s obzirom da je bila drugo dete i sestra bugarskog cara Jovana Stefana. 

Upravo Jelena je bila ta koja je izgradila odnos pun poštovanja između Dušana Silnog i Jovana Stefana.

Kako je izgledala Jelena i zašto su je zvali perverznom?

Postoji nekoliko sačuvanih portreta u manastirima i crkvama na kojima se vidi da je Jelena bila visoka i mršava žena, sa tamnom dugom kosom. Lice joj je bilo dugačko, usta mala, usne tanke i stisnute. Imala je tanak i dugačak nos. Između nosa i gornje usne stajao je širok razmak, obrve su joj bile tanke i visoko izvijene u luk. Oči su joj bile male, žućkaste, pomalo kose, mongolske. Brada oštra. Vrat joj je bio dugačak i tanak.

Njen izgled i nije bio važan, ali je za Dušana Silnog bio bonus u smislu da je Jelena imala urođenu eleganciju kakvu su imale samo vlaslinke. 

Bila je prvo žensko dete, starija od jednoga brata i sestre. Još u mladim danima stekla je dobro obrazovanje. Kao i brat Jovan Aleksandar i Jelena je volela knjige. 

Kulturna i energična, Jelena je bila ambiciozna, samovoljna i pretenciozna. Na portretu cara Dušana u Lesnovu stoji natpis srpskom jeziku. Pored Jeleniog portreta na istom mestu, natpis je grčkom jeziku. To odmah pada u oči, jer ono što stoji na grčkom moglo je da piše i na srpskom, a to je da je Jelena blagoverna i hristoljubiva carica. Na jednoj fresci u Matejči prikazano je, sad već podosta oštećeno, rodoslovno stablo Asena Komnina. Jedan Jelenin bratanac, sin Jovana Aleksandra, bio je oženjen ćerkom Jovana V Paleologa, a od 1355. jedna njena bratanica bila je udata za Andronika, sina cara Jovana. Nisu svi imali za Jelenu lepe reči kao Kantakuzin. Dubrovački franjevac Mavro Orbin je zabeležio za Jelenu da je bila „perverzna mrziteljka katolika„.

Četiri godine bez deteta i sumnjivo začeće?

Istorija je zabeležila: Jelena i Dušan nisu imali dete četiri godine od venčanja. 

Zbog toga se uveliko pričalo kako je Jelena jalova, te da će časna loza Nemanjića ostati bez naslednika. Tada je došlo do krize u braku. U aprilu 1336, u pratnji komandanta Dušanove najamničke garde, Nemca Palmana, u Dubrovnik su stigli poslanici koje je poslao austrijski herceg Oto. Naime, Dušan je nameravao da se oženi Jelisavetom, ćerkom pokojnog nemačkog kralja Fridriha Lepog Austrijskog i Jelisavete Aragonske.

Herceg Oto bio je Fridrihov brat i Fridrihova ćerka Jelisaveta je živela je kod strica. Devojka je tad imala 19 godina. Četiri godine pre ovoga, postojao je plan da se Jelisaveta uda za češkog kralja Jovana Luksemburškog, koji je u tom trenutku bio udovac. Kako je mlada Jelisaveta sa umrlom češkom kraljicom bila u trećem stepenu srodstva, trebalo je tražiti papin blagoslov. Papa joj blagoslov nije dao.

Koruški opat Jovan Viktrinški je zabeležio da je mlada princeza tragično primila što treba da se uda za šizmatičkog kralja (Dušana Silnog). Od bola i tuge, devojka se teško razbolela i u oktobru 1336. je umrla. Princeza je sahranjena je u opatiji Mauerbahu, kod Beča. Da li se princeza Jelisaveta zaista razbolela i umrla od bola i straha što treba da bude žena pravoslavnog kralja, ostaće nepoznanica. Belešku o uzroku njene smrti ostavio je katolički sveštenik. Prema nekim navodima, mlada Jelisaveta je imala tuberkulozu.

Pod sumnjivim okolnostima rođen Uroš

Ubrzo posle ovih pregovora o ženidbi sa Jelisavetom, Jelena na sumnjiv način zatrudnela i oko 1. septembra 1336. rodila sina Uroša. U srpskoj istoriografiji sve češće se pominje da su Dušan i Jelena, sem sina Uroša i ćerku.

Sam psihijatar Misojčić navodi da je verovatno da je par imao ćerku, što bi značilo da Jelena nije bila jalova, nego se samo muško dete nije rađalo 4 godine. 

Ipak, nakon Uroševog rođenja, bilo koja braka u krizu između Dušana i Jelene nestaje. 

Par deluje skladno do njegove smrti. 

"Ona nije žena, ona je kraljica"

U celoj srpskoj istoriji ne postoji vladarka koja se pored živog muža pominje onoliko koliko se pominjala Jelena. Ona se mnogo isticala u javnom životu. Posebno pada u oči što se to dešava uvek uz energičnog muža. Ranije srpske vladarke su bile su daleko od politike. One su imale ljubavne avanture, poput Evdokije, supruge Stefana Prvovenčanog ili Ane, žene kralja Radoslava. One posle takvih avantura prestajale da budu vladarke ili su u afere ulazile kad već više nisu bile vladarke.

Drugi neuobičajen postupak tad već carice Jelene bio je najverovatnije zbog „crne smrti„, koja je harala Evropom. Jelena je otišla sa mužem i sinom u jesen 1347. na Svetu goru.

Ženi je, kao što se zna, zabranjeno da kroči na Svetu goru. Predanje kaže da je ovo bila zapoved i poruka same Bogorodice. Jelena je jedina prekršila tu zabranu. Jedan svetogorski monah, zbunjen ovim čudnim postupkom, zabeležio je da carica nije došla javno „no nekako premudro i pokriveno„, piše rokselana.com

Za atonske kaluđere nije mogla da ostane tajna da se u njihovoj sredini nalazi žena. Stoji priča da nije kročila na Svetu goru, već su je na nosilima uveli i da je čitavo vreme boravka na Svetoj gori ona nošena kako ne bi stupila nogom na tlo. 

Postoji i priča prema kojoj su monasi rekli Dušanu Silnom da žena ne sme da stupi na Svetu goru, te da je on tom prilikom rekao: "Jelena nije žena, ona je kraljica".

Šta je Jelena radila nakon Dušanove smrti?

Na presto je došao Uroš koji posle silnog oca nije mogao da bude ništa drugo do - nejaki. 

Odmah posle smrti cara Dušana, nastale su unutrašnje borbe u carstvu. Dušanov polubrat Simeon, koji je svuda isticao vizantijsko poreklo svoje majke, prvi je ustao. Carica Jelena je zadržala za sebe Sersku oblast. U borbi između cara Uroša i njegovog polustrica Simeona, Jelena je „sebi potčinila mnoge gradove, skupivši ne malu silu i držala je vlast za sebe„. Iako je Jelena samostalno vladala Serskom oblašću, tamo su se poštovala vrhovna prava cara Uroša. Mada Urošu Serskoj oblasti nije imao nikakvu pravu vlast, pominjao se na prvom mestu. Postepeno, car Uroš se sve manje primećivao. U jednom aktu Serske mitropolije „sveta gospođa despina“ (Jelena) pomenuta je kao jedina.

U avgustu 1365. Jelena je još bila u Seru. To je poslednji pomen o Jeleninoj vladavini u Seru. Već u septembru 1365. u Seru je bio despot Jovan Uglješa.

Na nepoznatom mestu 20. decembra 1355. Jelena se pokaluđerila i već u maju 1356. od kad se pominje kao monahinja Jelisaveta.