"Jao onima koji unište brak svoje dece": Arhimandrit Ilarion upozorava roditelje na grešku koja se skupo plaća

Godine 2013. obeležena je stogodišnjica rođenja jednog od najvećih duhovnika 20. veka – arhimandrita Ilariona (Argatua). Bio je poznat kao najsvestraniji duhovni iscelitelj i egzorcista u Rumuniji, čovek kome su hrlili ne samo vernici, već i ljudi slomljenog duha, u potrazi za utehom, nadom i molitvom.
Njegova kelija u manastiru Černika bila je mesto na kojem su se događala brojna svedočanstva o isceljenjima i čudima, ali ono što je ostalo iza njega nisu samo legende – već žive poruke o veri, porodici i odgovornosti.

Jedna od tema koje su arhimandrit Ilarion najviše okupirale bila je veza između roditelja i dece, posebno kada se radi o ljubavi i braku.
On je smatrao da se i jedni i drugi često sapliću na istim koracima:

Roditelji greše kada žele da previše upravljaju životom svoje dece, kada im biraju partnere, usmeravaju ljubav i odlučuju umesto njih.

Deca greše kada misle da su pametnija od svojih roditelja i kada odbijaju svaki savet iz ljubavi.

„Kada se mladić i devojka zaljube i žele da stupe u brak, roditelji ne bi trebalo da se mešaju previše“, govorio je arhimandrit.
„Jer ako ih sputavaju, mladi lako padnu u greh – i tada greh više nije samo njihov, nego i roditeljski.“

Roditeljski instinkt – dar od Boga

Ilarion je, ipak, uvek isticao da roditelji imaju moralnu obavezu da upozore svoju decu ako prepoznaju da njihova veza vodi u pogrešnom pravcu.
Posebno je govorio o majčinskom instinktu, koji je nazvao „darom od Boga“:

„Majka oseti ako taj mladić nije za njenu ćerku. Ako nasluti da je grub, sklon porocima, ljubomoran – treba to reći: 'Dobro pogledaj, dete, ne čini mi se da je ovaj momak za tebe.'“

Isto važi i za sinove – majke često vide ono što zaljubljeni sin ne može da vidi, a to su one „crvene zastavice“ koje ukazuju na neiskrenost, sebičnost ili loš karakter.

Slepilo zaljubljenih

Prema rečima arhimandrita Ilariona, zaljubljenost je stanje slepila, kada mladi više ne čuju nikoga osim svog srca.
Tada ne slušaju roditelje, prijatelje, ni razum. Brane svoju ljubav po svaku cenu, veruju da će „promeniti drugu osobu“ i da će sve biti drugačije kada se venčaju.

Ali, kako je govorio:

„Čovek se ne menja lako. Ako je neko ljubomoran, nasilan ili sklon prevari – brak ga neće izlečiti, nego će ga samo učvrstiti u tom grehu.“

Takvi brakovi često postaju krst koji deca moraju da nose celog života, a roditelji, koliko god da su upozoravali, u jednom trenutku moraju da puste – jer svako mora da nauči na sopstvenim greškama.

„Bolje je da dete pogreši samo, nego da živi u grehu zato što su ga roditelji sprečili da voli“, govorio je.

Tanka linija između pomoći i mešanja

Iako je naglašavao važnost roditeljskog saveta, arhimandrit Ilarion je strogo upozoravao na prekomerno mešanje roditelja u brak svoje dece.
Postoji tanka linija između pomoći i kontrole – a mnogi roditelji je prelaze neprimetno.

„Svekrva koja ne voli snaju, svekar koji stalno prebacuje, roditelji koji broje tanjire u sudoperi – svi oni unose nemir i razdor među mlade.“

Posebno je isticao majke koje ne umeju da se povuku, one koje postaju ljubomorne na svoje sinove jer njihova ljubav više nije usmerena samo na njih. Takve majke, govorio je, nesvesno postaju razarači braka.

U najtežim slučajevima, čak podstiču sinove da „pokazuju autoritet“, što često dovodi do svađa, uvreda, pa i nasilja, nakon čega sledi – razvod.

Najveći greh – uništiti nečiji brak

Arhimandrit Ilarion je govorio s posebnom ozbiljnošću o onima koji naruše brak svoje dece.
Njegove reči su odzvanjale poput opomene:

„Jao onima koji unište brak svoje dece! Jer Sveto pismo kaže: ‘Što Bog sastavi, čovek da ne rastavlja.’ A kada roditelj razdvoji ono što je Bog spojio – postaje protivnik ne samo svoje dece, nego i samog Boga.“

Takav čin, govorio je, nosi težak duhovni teret, jer roditelj tada više ne deluje iz ljubavi, već iz gordosti, ljubomore ili potrebe za kontrolom – a to je ono što vodi duhovnoj propasti.

Poruka koja ne zastareva

U vremenu u kojem su porodične vrednosti poljuljane, a brak sve češće gubi smisao pred iskušenjima modernog života, poruke arhimandrita Ilariona zvuče aktuelnije nego ikad.
Njegove reči nas podsećaju da ljubav mora imati granice ponosa, ali ne granice poštovanja, i da je mir u porodici temelj svake sreće.

„Ko želi da sačuva mir – u porodici, u braku i u duši – mora da nauči da voli, ali i da pusti.“