Letovanje koje je trebalo da bude samo kratak beg od svakodnevice, Ružici iz Srbije zauvek je promenilo život. Tokom boravka u grčkom primorskom mestu Stavros, upoznala je Harisa, lokalnog ugostitelja, i svega šest dana kasnije – udala se za njega. Iako je mnogima takva odluka delovala kao trenutna ludost, njihova ljubav je opstala više od dve decenije.
Ružicina priča je bajkovita i čarobna, ali postoje žene koje nemaju baš lepo iskustvo, kao Dragana koja je uplatila aranžman u Grčkoj, pa prošla pakao.
"Kada sam ga upoznala, osetila sam kao da se znamo ceo život. Bilo je to nešto što ne mogu objasniti rečima. Znala sam da rizikujem, ali srce je govorilo jače od razuma", napisala je Ružica na grupi Grčka uživo.
Kako je teklo upoznavanje sa Grkom?
"Sedela sam u lokalu sa drugaricama, bilo je to veče kafanske muzike tradicionalne. Haris je bio konobar koji je pomalo poznavao i naš jezik, kaže da su Srbi njegovi stalni gosti. U početku mi je to bilo simpatično. Kako je veče odmoicalo sve više smo se upoznavali. Naš aranžman je bio uplaćen na 10 dana, a to je bio četvrti. Prijali smo jedno drugom, pošto je to period kad nisu postojali mobilni telefoni, kad se vidimo dogovorimo se kad je sledeće viđanje i tako svakog dana. Došao je momenat da krenemo kući, a Haris se pojavio na stanici da me isprati. Autobus se nije pojavio tog dana. Prijateljice su pronašle dva slobodna mesta u autu kod naših poznanika, a ja sam odlučila da ostanem do sutra. I to traje već 21 godinu".
21 godina zajedničkog života i četvoro dece
Ružica i Haris danas su u braku 21 godinu. Žive u Solunu, imaju četvoro dece, a njihova svakodnevica ispunjena je i radošću i odgovornošću. Ružica kaže da nikada nije zažalila zbog svoje odluke, iako su je mnogi tada kritikovali, pa čak i prekidali kontakt s njom.
"Ljubav smo izgradili iz temelja. Nije bilo idealno, ali ništa u životu nije. Naučila sam jezik, uklopila se u grčko društvo, radila, rađala decu, podizala ih... Sve to uz Harisovu podršku", priča ona.
Njihova deca su rasla dvojezično, u domaćinstvu u kojem se spajaju srpska i grčka tradicija, i gde se za slavu peče prasetina, ali se za Uskrs obavezno farbaju crvena jaja.
Najmlađi sin ima poteškoće u razvoju
Ipak, iza porodične slike koja spolja izgleda idilično, krije se i velika tuga i borba. Njihov najmlađi sin, Petros, rođen je sa razvojnim teškoćama koje zahtevaju stalnu pažnju, dodatne terapije i emocionalnu snagu cele porodice.
"Od trenutka kada smo shvatili da nešto nije u redu, svet nam se preokrenuo. Najpre sam bila u šoku, pa u poricanju, a onda sam morala da prihvatim i krenem dalje. On je naše dete, naše sunce, ali sistem i podrška su loši, i to nas iscrpljuje", iskrena je Ružica.
Grčki zdravstveni sistem pruža određenu pomoć, ali, kako kaže, većinu obaveza snose sami. Nema dovoljno specijalizovanih ustanova, a i društvena stigma još uvek postoji.
Kada ljubav više nije dovoljna
Kako godine prolaze, Ružica priznaje da brak trpi. Ne zbog nedostatka ljubavi, već zbog stalne brige, iscrpljenosti i različitih pogleda na budućnost.
– Haris je dobar otac, voli decu, ali drugačije se nosi sa sinovljevim stanjem. Ponekad imam osećaj da beži od problema. Ja sam ta koja vodi borbe, zakazuje logopede, fizioterapije, obraća se ustanovama… On pokušava da zadrži optimizam, ali često izbegava realnost – kaže tiho.
Dodaje da među njima više nema onog spontanog osmeha, izlazaka, zagrljaja u tišini. Sada su partneri u misiji, više roditelji i saborci, nego supružnici.
"Ljubav je tu, ali umor i briga su nas promenili. Postoji jedan zid, ne neprijateljski, već zid bola koji oboje nosimo i ne znamo kako da ga preskočimo" priznaje.
Ružica danas ne traži sažaljenje, već razumevanje i osnaživanje. Kaže da bi volela da se više govori o roditeljima dece sa poteškoćama u razvoju, o majkama koje žive između terapija i društvenih osuda, koje ponekad zaborave da su i one samo ljudi.
"Volim svog sina svim srcem. On je moje dete, bez obzira na sve. Ali često zaboravimo da i mi majke treba nekad da zaplačemo, da nas neko zagrli, da nam kaže: ‘Bravo, izdržaćeš.’ – kaže kroz suze.
Zahvaljujući njenoj priči, mnogi su prvi put čuli glas jedne strane ljubavi – ne one filmske i lake, već one svakodnevne, izmorene i ranjene, ali istinske i bezuslovne. I Ružica i Haris ostaju zajedno, uprkos svemu. Jer, kako kaže, možda ne znaju kako da reše sve probleme, ali znaju jedno – da su porodica. A porodica, uprkos svemu, ne odustaje.
Stil / Grčka uživo
· Reaguj