Muž je odlučio da oda počast svojoj pokojnoj supruzi, jer je znao da bi ona uvek oprostila svakome ko čini zlo, bez obzira na težinu njegovog greha. U trenutku najdublje tuge, Kertis Nilsen je učinio upravo to – oprostio se od nje. Njegov čin dirnuo je mnoge, a evo šta se zapravo dogodilo tog kobnog dana.
Bilo je nešto posle 5.30 ujutru 6. maja, kada je Kertis primio telefonski poziv koji će zauvek promeniti tok njegovog života. Tog jutra, njegova supruga Melisa, žena s kojom je proveo 19 godina u ljubavi i harmoniji, probudila se pre svih, spremna za svoju uobičajenu jutarnju šetnju. Pre nego što je izašla, poljubila je Kertisa i šapatom mu rekla: „Vidimo se uskoro.“
Međutim, uskoro je postalo zauvek. Dok su deca – Triniti, Ivan, Dafna i Viktor – još spavala, Kertisov telefon je zazvonio. Melisina prijateljica, koja je često šetala s njom, panično je javila da je pronašla Melisu kako nepomično leži pored puta. Kertis je u panici potrčao prema mestu koje mu je opisala, ne sluteći da ga tamo čeka najteži trenutak njegovog života.
Kada je stigao, ugledao je svoju suprugu na zemlji, nepomičnu, dok je njihov komšija Linkoln Lir stajao u blizini. Njegovo lice bilo je iskrivljeno od straha i očaja. Linkoln je jedva uspeo da izusti šta se dogodilo – dok je vozio na posao, pokušao je da priključi telefon na punjač. Taj trenutak nepažnje bio je dovoljan da izgubi kontrolu nad automobilom, koji je skrenuo sa puta i udario Melisu.
Kertis je bio u šoku. Suze su mu lile niz lice dok je gledao Melisino beživotno telo. U tom trenutku, kroz glavu mu je prolazilo hiljadu misli, ali je najviše razmišljao o njoj – o njenoj nesebičnosti, blagosti i sposobnosti da oprašta čak i onima koji su je povredili. Pogledao je u Linkolna, koji se tresao od straha, i video čoveka koji se već suočio sa sopstvenom krivicom.
Slomio sam se u tom trenutku. Nisam osećao ništa – ni tugu, ni bol, samo neku prazninu – prisetio se Kertis kasnije.
Njihova deca još su bila kod kuće, nesvesna tragedije koja je zauvek promenila njihov svet. Ipak, Kertis je znao da mora da donese odluku – da li će se prepustiti mržnji ili će poštovati vrednosti koje je njegova supruga toliko negovala. Izabrao je ovo drugo.
Melisa bi oprostila. Bila je takva. Ne bih mogao da je izdam tako što bih postupio drugačije – rekao je Kertis.
Oproštaj koji je pružio Linkolnu bio je čin ogromne hrabrosti i ljubavi prema Melisi, ali i prema samom sebi, jer nije želeo da mržnja obeleži njegov život. Njegov čin opraštanja ostavio je snažnu poruku – čak i u najtežim trenucima, dobrota i ljubav mogu da prevladaju.
Počeo sam da se molim. Osetio sam da ovo znači kraj, da Melisa više neće biti s nama – priseća se Kertis kroz suze.
Melisa i Kertis su delili brak ispunjen ljubavlju, poverenjem i radošću sa svoja četiri deteta – Triniti, Ivanom, Dafnom i Viktorom. Njihova porodica je bila centar njihovog sveta, a jutarnja šetnja bila je Melisin način da započne dan u miru. Tog kobnog jutra, sudbina je sve promenila.
Na mestu nesreće, njihov komšija Linkoln Lir stajao je vidno potresen, moleći se da pomoć stigne na vreme. Kada je pozvao Hitnu pomoć, između reči koje su se jedva čule od drhtanja glasa, priznao je šta se dogodilo. Bio je na putu do posla i u jednom trenutku pružio ruku kako bi priključio telefon na punjač. Nažalost, taj trenutak nepažnje doveo je do toga da njegov automobil skrene sa puta i udari Melisu dok je šetala trotoarom.
Kertis je kleknuo pored svoje supruge, osećajući neopisivu bol. Melisino nepomično telo i izrazi očaja na Linkolnovom licu bili su slika koja mu se zauvek urezala u sećanje. Uprkos tome što je izgubio ljubav svog života, Kertis je pronašao snagu da oprosti. Setio se svih trenutaka koje su delili tokom 19 godina zajedničkog života i znao je da bi Melisa želela da njen muž postupi sa milosrđem.
Linkoln je već nosio težak teret u životu. Njegova supruga se borila sa ozbiljnom bolešću respiratornog sistema, dok je njihovo troje dece prolazilo kroz sopstvene tragedije. Najmlađi sin mu je preminuo od retkog degenerativnog poremećaja, a nedavno je saznao da i preostalo dvoje dece imaju istu dijagnozu.
Kada sam video kroz šta sve prolazi, znao sam da ga dodatno kažnjavanje ne bi vratilo na pravi put. Nisam želeo da mu oduzimam dragoceno vreme s porodicom – objasnio je Kertis.
Iako je Linkoln bio optužen za ubistvo iz nehata, što obično podrazumeva kaznu do godinu dana zatvora i novčanu kaznu, Kertis se založio za to da presuda bude blaža. Njegov čin oproštaja ostavio je dubok utisak na sud i zajednicu.
Zahvalan sam Kertisu na milosti koju mi je ukazao. Da je bilo drugačije, sada bih bio iza rešetaka, a ne uz svoju porodicu – rekao je Linkoln na kraju suđenja, vidno emotivan.
Kertis je od tog dana samohrani otac četvoro dece i trudi se da svaki trenutak provede s njima, negujući uspomenu na Melisu. Njegova snaga i sposobnost da oprosti primer su nesebičnosti i ljubavi koje bi se retko ko usudio da pokaže u trenucima takve tuge.
