Sentinelci važe za jedno od najizolovanijih i najopasnijih plemena na planeti. Njihovo ostrvo, Severni Sentinel, nalazi se usred Bengalskog zaliva u Indijskom okeanu, i predstavlja gotovo nedodirljivu enklavu prvobitnog života. Svako ko pokuša da im se približi rizikuje život – stanovnici ostrva ne libe se da svoje teritorijalne granice brane strelicama umočenim u smrtonosni otrov. Njihov odgovor na uljeze nije samo odbijanje kontakta već i otvorena agresija, koja je godinama rezultirala tragičnim posledicama za one koji nisu poštovali zabranu prilaska.
Rajsko ostrvo i smrtonosni dom
Na prvi pogled, Severni Sentinel deluje kao rajsko ostrvo sa prelepim peščanim plažama, čistim toplim morem i bogatom prirodom. Ipak, ovaj idilični prizor skriva jedan od najnepristupačnijih kutaka sveta, gde život teče kao pre nekoliko hiljada godina. Sentinelci žive u potpuno izolovanoj zajednici, ne prihvatajući nikakav kontakt sa spoljnim svetom i uporno odbijajući svaki pokušaj približavanja.
Ostrvo je zaštićeno zakonskim propisima Republike Indije – brodovi ne smeju prići bliže od pet nautičkih milja, što ima za cilj da zaštiti Sentinelce od bolesti koje bi im mogle ugroziti život, jer se smatra da nemaju imunitet na zarazne bolesti poput gripa ili ospica.
Smrtonosni susreti
Sentinelci nisu samo nepristupačni, već i smrtonosno opasni po one koji prekrše njihove teritorijalne granice. Jedan od najpoznatijih incidenata dogodio se 2018. godine, kada je američki misionar Džon Alen Čau pokušao da stupi u kontakt sa njima. Uprkos upozorenjima i pokušajima da ga odvrate, Čau je uporno odlazio na ostrvo, smatrajući da može uspostaviti vezu sa zajednicom. Njegova smrt, u koju su uključene strelice i nasilje Sentinelaca, potvrdila je koliko ozbiljno oni shvataju svoju izolaciju.
Prethodno, 2006. godine, dva ribara su poginula nakon što su, nehotice ili svesno, ušli u teritorijalne vode ostrva. Brodovi, pa čak i helikopteri, bili su gađani strelama kada su se previše približili, što je izazvalo zabrinutost međunarodne zajednice.
Poreklo, kultura i jezik – nepoznanice koje zbunjuju naučnike
O Sentinelcima se gotovo ništa sa sigurnošću ne zna. Njihov jezik, kultura i poreklo ostaju misterija, jer naučnici do danas nisu uspeli da uspostave trajni kontakt ili ozbiljniju studiju. Poznato je jedino da ne govore isti jezik kao njihovi susedi sa Andamanskih ostrva, kao što su autohtoni narod Onge.
Arheološki i istorijski izvori ukazuju da su Sentinelci prisutni na ostrvu vekovima, možda čak i milenijumima. Prvi zabeleženi susret Zapadnjaka sa ovim plemenom desio se tek u 18. veku, kada je britanski geometar Džon Riči primetio svetla sa ostrva, što su bile lomače tokom nekog obreda.
Životni stil – lovci i sakupljači u modernom dobu
Sentinelci žive kao lovci i sakupljači. Prave uske kanue kojima upravljaju dugim motkama i koriste lukove, strele i koplja kao glavna oružja za lov. Kuće su im jednostavne, sa krovovima od lišća i bez zidova, a postoje veće zajedničke kuće koje mogu da prime više porodica.
Njihova odeća je minimalna – žene nose poveze oko struka, vrata i glave, dok muškarci nose deblje trake oko pojasa i glave. Uprkos izolaciji, smatra se da su fizički snažni i da su u dobrom zdravlju, što se vidi i po njihovoj upornosti u odbijanju kontakta.
Kontakt sa spoljnim svetom – tragični pokušaji i mudra odluka o izolaciji
Pokušaji indijskih vlasti i antropologa da uspostave kontakt sa Sentinelcima u 20. veku bili su uglavnom neuspešni i ponekad tragični. Jedna od poslednjih zvaničnih ekspedicija završila se tako što su domorodci odbili poklone, a prema nekim izvorima, ubili su i životinje koje su im ostavljene kao darovi.
Nakon serije neuspelih i opasnih pokušaja, indijske vlasti su 1996. godine doneli odluku da se kontakt sa plemenom prekine i da se poštuje njihova želja za potpunom izolacijom. Ova odluka smatra se jednom od najmudrijih u oblasti zaštite autohtonih zajednica, jer su raniji susreti sa drugim plemenima Andamana često završavali epidemijama i masovnim gubicima života.
Pikantne činjenice o Sentinelcima
Koriste otrovne strele: Sentinelci umoče svoje strele u otrov iz zmija koji živi na ostrvu. Ovo ih čini izuzetno smrtonosnim protivnicima.
Nemaju stečen imunitet: Zbog potpune izolacije, Sentinelci nemaju imunitet na najčešće bolesti savremenog sveta, što je glavni razlog zašto ih vlasti štite od kontakta.
Agresivni rituali: Njihove ceremonije uključuju paljenje lomača, koje su zapazili još britanski istraživači u 18. veku, što ukazuje na složenu duhovnu strukturu, iako je ona i dalje obavijena velom misterije.
Lov sa kopljima i kanuima: Sentinelski kanui su dugački i uski, sa kojima uspešno plove plitkim vodama. Lov je njihov glavni izvor hrane, a ribolov i skupljanje plodova obavljaju sa neverovatnom veštinom.
Nedostupna demografija: Procene o broju pripadnika variraju od 50 do 400, ali zbog izolacije ne postoji preciznija evidencija.
Nepoznata tradicija: Iako ih je nekoliko puta posmatrala lokalna mornarica, njihovi običaji, verovanja i društvene strukture ostaju gotovo potpuno nepoznate.
