Svi znaju za poligamiju, ali poliandrija nije toliko rasprostranjena. Bukvalno u nekoliko afričkih plemena, a takođe i u planinskom Tibetu. Tamo žena prvo uzima muškarca za muža, a zatim svu njegovu mlađu braću. Po čemu se život takve porodice razlikuje?
Poliandrija je opstala zahvaljujući želji da se obezbedi teritorija klana. Ispostavilo se ovako:
Jedna porodica je imala plac zemlje, i kada se najstariji brat oženio, sagradio je sebi kuću i osnovao sopstvenu farmu. A ako u porodici ima mnogo braće, onda će velika parcela biti podeljena na četiri ili pet delova, a posle još jedne generacije biće podeljena na mikroskopske oblasti.
Međutim, ove porodice žive prilično loše.
Bilo je mnogo razumnije sačuvati integritet parcele za porodicu. Ali kako, žena se neće udati za siromašnog čoveka bez kuće. Tada je odlučeno da svaki brat ima porodicu, ali da bude samo jedna žena. Tada neće biti potrebe za rasparčavanjem zemlje.
Muškarci srednje klase mogli su sebi da priušte da imaju jednu suprugu i da budu sigurni da su deca definitivno njihova. Bogati nisu oklevali da imaju mnogo žena, koje su mogli podjednako izdržavati.
Ali siromašni farmeri su morali naporno da rade da bi obezbedili potomstvo od jedne žene koja je rodila. Na kraju krajeva, tokom trudnoće i porođaja ona neće moći sama da se hrani, a to će pogoditi već osiromašenu porodicu.
Poliandrija se obično praktikovala u porodicama gde je bio stariji brat i nekoliko mlađih. Nisu odmah postali muževi, već kako su odrastali. Ako su braća veoma mala, onda praktično odrastaju zajedno sa prvorođenom decom svog starijeg brata - stričevi sa bratićima, a kada odrastu, stričevi im postaju očevi.
Prilično zbunjujuće porodično stablo.
Glava porodice se, naravno, smatrao najstarijim bratom. On je takođe „voljeni muž“ koji komanduje svim mlađim muževima. Žena ima pravo da ne kaže ko je otac njenog sledećeg deteta. Ili obrnuto - navedite ime svog voljenog muža, čak i ako je on siguran da je dete od nekog od njegove braće.
Deca nisu podeljena. Imaju jednu majku i tri ili četiri oca, koje moraju podjednako voleti, ne sme biti favorita.
Ako, čak i sa nekoliko muževa-braće, trudnoća nije došla, smatralo se da je cela porodica neplodna. A onda žena ima pravo da uzme drugog muža, ali spolja – sa drugačijim genima.
Ali s obzirom na ovakvo stanje stvari, na tržištu postoji pravi višak nevesta i strašna konkurencija. Devojke pokušavaju da nadmaše jedna drugu u nakitu; Posebno je šik nositi ogrlicu napravljenu od novčića koje su im poklonili obožavaoci. Na kraju krajeva, ako su skoro svi muškarci oženjeni, a ostali su monasi, svaki znak pažnje je razlog za veliki ponos. Pokloni se nose na grudima da ih svi vide.
Prednost za ženu je što ne postoji rizik da ostane udovica. Jedan brat umire, a još par ostaje, a drugi muževi pomažu u suočavanju sa tugom.
Vredi napomenuti da je, uprkos dovoljnoj slobodi u poliandriji za ženu, ona skoro uvek bila udata po sporazumu, protiv svoje volje.
Tradicija poliandrije i dalje postoji u udaljenim delovima Tibeta.
