Najveći narko bos osuđen na 135 godina zatvora, uspeo je da izađe na slobodu i sada živi u našem komšiluku: Kupio ostrvo za orgije i šverc droge, pa tamo...

Karlos Leder bio je poznat pod nazivom "El Loko" i "Ludi Čarli" zbog svog divljeg načina života, a postoa je poznat i po svom neonacizmu. Ali uglavnom, bio je prepoznat kao jedan od Eskobarovih najstrašnijih saradnika - sve dok se njihov savez nije završio.

Karlos Leder je kasnije bio inspirisan da stvori sopstveni hotel, Posada Alemana, zahvaljujući porodičnom hotelu.

Nakon što su se Lederovi roditelji razveli, preselio se sa majkom u Njujork sa 15 godina. Tamo je napustio školu i počeo da čini sitne zločine, na kraju pljačkajući automobile u Kvinsu i umešavši se u isporuku marihuane. Takođe je postao opsednut brojnim uznemirujućim ideologijama, uključujući i one koje je popularizovao Adolf Hitler, i maštao je o stvaranju sopstvenog carstva.

Godine 1973, Leder je uhapšen pod optužbama za šverc droge i krađu. Proglašen krivim, poslat je u savezni zatvor u Danberiju, Konektikat. Tamo je sklopio prijateljstvo sa drugim krijumčarem droge, Džordžom Jungom. Zajedno, njih dvojica će revolucionisati trgovinu kokainom.

Džordž Jung, čiji su dani šverca droge prikazani u filmu „Udar“, rekao je za PBS da ga je Karlos Leder uveo u posao sa kokainom.

Kako se Jung prisetio: "Pitao me je da li znam nešto o kokainu, a ja sam mu rekao ne i onda dodao: "Zašto mi ispričaš nešto više o tome?" A on je rekao: "Jesi li znao da se prodaje za 60.000 dolara po kilogramu u Sjedinjenim Državama?'“ Jung je rekao da je „kasa počela da mi zvoni u glavi“, i nakon što su njih dvojica pušteni na slobodu krajem 1970-ih, revolucionisali su šverc kokaina unoseći ga u jugoistočni deo SAD iz Kolumbije avionima.

Otprilike u isto vreme, kolumbijski narko-bos Pablo Eskobar je sticao ime u industriji trgovine kokainom. Međutim, Eskobar je u početku oristio narko-mazge za šverc kokaina u SAD.

Leder je, s druge strane, razvio operaciju šverca iz vazduha, koja je uključivala upotrebu malog aviona koji leti na malim visinama kako bi se švercovale daleko veće količine kokaina preko granica. Nije ni čudo zašto je Eskobar bio zainteresovan za ovu operaciju, i to je dovelo do toga da Leder pomogne Eskobaru da osnuje ono što će biti Medelin kartel.

Dok je Eskobar rafinisao i usavršavao svoj proizvod u Kolumbiji, Leder i Jung su pomagali u transportu i distribuciji proizvoda. Lederova i Jungova početna ruta je išla preko Nasaua na Bahamima, gde su podmićivali korumpirane bahamske zvaničnike.

Ali Leder je želeo da pronađe izolovanije područje, što je i pronašao kupovinom Normanovog Keja. Malo ostrvo, Normanov Kej, nalazilo se oko 340 kilometara jugoistočno od Majamija. Ostrvo je postalo poluprivatno imanje za Ledera, gde je osnovao sopstvenu bazu za isporuku. Takođe je služilo kao tajno utočište za divlje žurke ispunjene drogom.

Leder, navodno biseksualac, često je organizovao orgije, koje je jedan saradnik opisao kao: "Pet muškaraca, 10 žena, i svi trče goli, i svi menjaju partnere, i svi piju i puše marihuanu... i to su tri dana Sodome i Gomore."

Ostrvo je takođe postalo mesto gde je Leder promovisao svoje najuznemirujuće ideologije. „Bilo je i drugih ljudi koji su tamo živeli, ali su počeli da ih proteruju, a Karlos Leder je počeo da se razvija kao neka vrsta neonacističke grupe tamo, koja bi štitila avione pune kokaina i zastrašivala ljude koji su tamo živeli“, rekao je za Business Insider Majk Vidžil, bivši šef međunarodnih operacija DEA.

Prema rečima novinarke i autorke Tamare Insko-Džonson, koja je napisala knjigu o Lederu: „Proveo je bezbroj sati smišljajući političku karijeru, ciljajući na kolumbijskog predsednika. Kako su mu se ciljevi širili, tako se širila i njegova fascinacija nacizmom; na kraju krajeva, Hitlerov cilj je bio da osvoji svet, a isto je bilo i sa Lederom.”

Uprkos velikom novcu dobijenom od droge za kartel, Karlos Leder se takođe nadao da će predvoditi neonacističku vladu u Kolumbiji. Bio je glasni antisemita i navodno je poricao Holokaust, a Adolfa Hitlera je smatrao svojim herojem.

Bizarno je, međutim, da je idolizovao i čuvenog Bitlsa Džona Lenona. U jednom trenutku, Leder je naručio bronzanu statuu golog Lenona sa nacističkom šlemom kao način da pohvali obojica svojih heroja.

Bio je to zaista šokantni spoj dvoje ljudi za idolizaciju, ali Lenon je bio glasni antiratni aktivista koji je govorio protiv mnogih postupaka američke vlade, a Leder je mrzeo američku vladu. U stvari, kokain je video ne samo kao proizvod, već kao oružje koje bi moglo da uništi Sjedinjene Države izazivanjem haosa i narušavanjem političkog sistem.

Često je izražavao želju da donese pravdu svojoj rodnoj Kolumbiji, nadoknađujući način na koji su druge zemlje, posebno Sjedinjene Države, uticale na njegovu zemlju tokom godina.

Na svom ostrvu, Leder je isticao kolumbijsko zastavu i pevao kolumbijsku himnu. Uživao je popularnost među nekim Kolumbijcima, koji su mu se divili zbog bogatstva, mogućnosti za posao i poklona koje je nasumično davao. 

Jedan taksista iz Kolumbije podelio je svoje sećanje na Ledera:

„Odrastao sam u veoma siromašnoj porodici. Kada sam imao oko 12 godina, majka me je svake subote slala peške ovim putem do La Alemane. Tamo bismo se ređali i oni bi nam davali nedeljne namirnice. On, Leder je bio tamo, pre nego što su ga uhapsili. Uvek je pomagao onima kojima je to bilo potrebno.“

Lederova ozloglašenost mu je omogućila da se umeša u kolumbijskoj političkoj sceni. Osamdesetih godina prošlog veka osnovao je Movimiento Cívico Latino Nacional (Nacionalni latinoamerički građanski pokret), koji je opisan kao antikomunistički, neonacistički, ultranacionalistički i antikolonijalistički. Stranka je na svom vrhuncu imala tri mesta u Kongresu, uglavnom zbog odustajanja od sporazuma o ekstradiciji sa Sjedinjenim Državama — što je tada bila vruća tema u Kolumbiji.

Održavao je konferencije za štampu i javno osuđivao sporazum o ekstradiciji kad god je mogao. Oštro je kritikovao SAD zbog njihovog stalnog učešća širom Latinske Amerike i nije se stideo svog divljenja prema Hitleru — ponekad ga je čak i citirao.

Njegove ludorije su brzo privukle neželjenu pažnju vlasti.

Do trenutka kada je Karlos Leder počeo da se bavi saradnjom sa Eskobarom, već je bio prisilio Junga da napusti operaciju. Od kraja 1970-ih do 1980. godine, njegovo ostrvo Normans Kej bilo je njegovo glavno središte za šverc kokaina.

Ali Leder je počeo da postaje vidljiviji kroz svoje političko angažovanje i otvorene izjave protiv SAD. Iako je Lederova operacija šverca iz aviona pomogla Medeljinskom kartelu da se obogati, njegovo nepredvidivo ponašanje će na kraju dovesti do razdora sa Eskobarom.

Lederova sudbina je navodno bila zapečaćena nakon što je ubio jednog od Eskobarovih ubica na zabavi u Hasijendi Napoles. Ovo je navodno bila poslednja kap koja je prelila čašu za Eskobara, koji je sada Ledera video više kao teret nego kao pouzdanog poslovnog partnera i prijatelja. Navodno, Eskobar je odao Lederovu lokaciju kolumbijskim vlastima i, 4. februara 1987. godine, Leder je postao prvi koji je izručen prema sporazumu između Kolumbije i SAD, protiv kojeg se tako žestoko borio kao političar.

Svestan da ga je Eskobar verovatno izdao, Leder je rekao zvaničniku DEA: „Slušajte, mogu vam pomoći da uhvatite Pabla Eskobara... Možete me staviti pod obezbeđenje kolumbijske vojske, a ja mogu pronaći Pabla Eskobara za vas.“ Ali američke vlasti su odbile da puste Ledera nazad u Kolumbiju.

Iz svoje ćelije u federalnom zatvoru u Marionu, Ilinois, Leder je pokušao da posreduje u drugoj vrsti dogovora sa američkim vlastima, ali i to nije uspelo, jer su njegove takozvane informacije o Eskobaru proglašene bezvrednim. Godine 1988, Leder je osuđen na doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta plus 135 godina nakon što je osuđen za trgovinu kokainom.

Međutim, Leder se kasnije pokazao korisnim sa vrednim svedočenjem protiv bivšeg panamskog diktatora Manuela Norijege, koji je pomagao Medeljinskom kartelu, što je pomoglo da se skrati njegova kazna. Na kraju je pušten iz američkog zatvora 2020. godine i izručen Nemačkoj - gde ima državljanstvo - i od tada je objavio knjigu u kojoj je sve otkrio.

Možda nije iznenađujuće da je knjiga iz 2024. godine, "Život i smrt Medeljinskog kartela", za veliki deo nasilja koje se dogodilo tokom vrhunca Lederove karijere okrivio je svog bivšeg šefa, Pabla Eskobara.