Zvonimir Breber našao se 3. aprila 1999. na novosadskom Mostu slobode u trenutku kada je ta građevina pogođena NATO bombom i srušena. Od udara mu je polomljena vilica, metalne šipke su mu probušile sako i tako je neko vreme visio, a prilikom skoka polomio je stopalo.
Svoja iskustva ispričao je u prvom delu sjajnog TV dokumentarca “Hronologija jednog bombardovanja” autorke Slađane Zarić, koji je prikazan na dan početka bombardovanja SR Jugoslavije 24. marta 2025. godine na RTS-u.
Kako je Zvonimira pronašla slava?
"Ja sam se kao jako mator krstio u pravoslavnoj crkvi i pita me sveštenik na krštenju: "Dobro, sad si pravoslavac, koju ćeš slavu da slaviš?"
Rekoh da ne znam, da volim Đurđevdan, tad se svi veselimo, ali neću sada da tražim slavu, neka slava nađe mene... I ja zaboravim na to.
Sada, desi se ranjavanje na mostu i jedan snimatelj, čovek koji je isto ranjen, on noga u zavojima, ja noga u zavojima, ja sa onom šinom u ustima, i kaže on meni: "Zvonko, jel ti znaš da mi sada imamo dve slave?"
"Ma ne slavim ja ni jednu, a kamoli ne dve", kažem mu ja a sve mi neka jeza niz kičmu, a on dodaje:
"Našla nas je slava," tačno ona formulacija koju sam izgovorio kada sam se krstio.
"Kako nas je našla slava?" pitam ga,
"Pa mi smo ranjeni na Vrbicu, na Lazarevu subotu," a Lazareva subota u ikonografiji predstavlja čoveka koji je iz mrtvih došao i ja sam bukvalno iz mrtvih došao. Onda sam se okrenuo ka njemu i rekao mu: "E, Slobo, sad imamo slavu! Doći ćeš mi sledeće godine na slavu, na Lazarevu subotu.." I od tada moja kuća slavi Lazarevu subotu jer me eto na Mostu slobode pronašla slava...
Ceo dokumentarac "Hronologija jednog bombardovanja" možete da pogledate ovde:
