Priča datira još iz kraja pedesetih i početka šezdesetih godina prošlog veka, prepričavaju je generacije meštana iz sela u bujanovačkoj opštini. Govori o upornosti mladića koji je i pored napornog rada na njivi imao veliku želju da se školuje. Put do diplome bio je veoma trnovit i nimalo lak.
Veliko imanje i pune ruke posla na njivama za porodicu koja je htela da sačuva porodično ognjište i nasleđenu zemlju. Ona je za patrijarhalno domaćinstvo bila svetinja, ali je podrazumevala i svakodnevni rad u obrađivanju njiva. Sadila se pšenica, kukuruz, detelina, bašta čuvala se stoka, kosile livade, skupljalo seno.
Od jutra do mraka na njivi, vremena za obrazovanje nije bilo, pričaju meštani sela koje se nalazi na putu između Vranja i Bujanovca.
Za najstarijeg sina pomenute porodice (ime poznato redakciji), jer su dva brata bila mlađa, uz oca i majku rad u polju bio je prioritet i obaveza.. Zbog toga nije redovno završio osmogodišnju školu, pohađao je samo do sedmog razreda.
Nije bio zadovoljan i ocu je stalno govorio da hoće da ide u školu, ali to nije bilo moguće, jer je na njivi bilo i previše posla. Jedinu podršku imao je od ujaka koji je završio Pravni fakultet u Skoplju i bio tadašnji sekretar u opštini Vladičin Han.
Učitelj je razumeo, podržavao i pomagao u savladavanju gradiva
U selu je u isturenom odeljenju matične škole iz Bujanovca došao novi učitelj, koji je bio u kumstvu sa porodicom dotičnog mladića.
Njegov otac je na neki način ipak razumeo želju sina da se školuje i zamolio je učitelja D.S. da pomogne najstarijem kumčetu oko savlađivanja gradiva rečima "ako želi da uči neka uči noću, iz njive ne mogu da ga pustim mnogo je posla".
Tako je i bilo.
Uporni mladić (ime poznato redakciji) dolazio je sa prvim sumrakom u školu, sa knjigama kada više nije moglo da se radi na njivi. Do kasno u noć savlađivali su sa učiteljem lekciju po lekciju iz matematike, biologije, geografije, istorije, srpskog jezika i ostalih predmeta. Rad se isplatio i veliko razumevanje učitelja spremnog da pomogne u takvoj situaciji. Upornom mladiću željnom znanja učitelj je govorio" znanje, je jedina stvar koju ti niko ne može oduzeti".
Usledili su i prvi uspesi
U junu nakon šest meseci rada položio je vanredno sedmi i osmi razred osmogodišnje škole i stekao pravo na upis u večernju Ekonomsku školu u Bujanovcu. Biciklom je odlazio do Bujanovca i po snegu i po kiši i prisustvovao časovima koji su za vanredne učenike održavani od sedam do deset sati uveče.
Četiri razreda srednje škole završio je za tri godine.
Ali se tu nije zaustavio
Upisao je Ekonomski fakultet u Beogradu. Finansijsku pomoć pružao mu je ujak. Njegovo dalje obrazovanje prihvatila je i porodica uvidevši kolika je njegova želja, ali i upornost i rad da se obrazuje.
Na vreme u roku završava Ekonomski fakultet u Beogradu i upisuje magistraturu koju uspešno završava i nastavlja doktorske studije.
Doktorirao je za četiri godine. Nakon uspešne odbrane doktorske disertacije postaje univerzitetski profesor u Beogradu. Često je obilazo svog učitelja koji je njemu bio i više od toga.
"Redovno je svake godine dolazio kod nas. Obilazio je svoje roditelje i brata koji je ostao da živi na selu, ali i učitelja sa kojim je vodio duge razgovore, evocirajući uspomene, a bilo ih je.... Veliko poštovanje imao je i pokazivao prema njemu, a učitelj, kum je bio ponosan na "svog najvrednijeg đaka", navode naslednici u porodici učitelja, jer ovakve životne priče se ne zaboravljaju.
Ljudi iz njegovog kraja deci stalno pričaju o njemu i njegovom trudu, radu i upornosti i na kraju postignutom uspehu.
U ovim turbulentnim vremenima, ova priča puno i mnogo govori.
(Autor: Tatjana Stamenković)
