Imala je samo 2 meseca kada je postala jedina preživela na Titaniku: Otac joj poginuo dok je spašavao, a skončala tužno

Milvina Din je 1912. imala samo dva meseca kada je Titanik udario u santu leda i potonuo na dno Atlantika - i živela je sve do svoje 97. godine, kada je umrla 2009.

Milvina Din je nekada bila poslednja osoba koja je preživela na Titaniku, kada je potonuo 1912.godine. Sa samo dva meseca, Din je putovala preko Atlantika na nesrećnom krstarenju sa svojom majkom, ocem i bratom. Katastrofa je rezultirala smrću njenog oca — gubitkom sa kojim se nosila do kraja svog života.

Nakon što je olupina Titanika otkrivena 1985. godine, novinske kuće su počele da intervjuišu Milvinu o njenom iskustvu. Do kraja života, Milvina je davala intervjue, pojavljivala se u dokumentarcima i prisustvovala raznim skupovima koji su bili u vezi sa potonućem Titanika.

Ovo je njena priča.

Milvina Din je rođena 2. februara 1912. godine u Branskombu u Engleskoj. Ubrzo nakon Milvininog rođenja, njena porodica je odlučila da emigrira u Vičitu u Kanzasu, kako bi našla posao kod nekih rođaka njenog oca, koji su ranije emigrirali u SAD.

Kada ih je štrajk uglja sudbonosno sprečio da se ukrcaju na njihov brod kojim su prvobitno trebali da putuju, Milvina, njena majka, njen otac i njen stariji brat Bertram ukrcali su se na putnički brod u Sautemptonu u Engleskoj kao putnici treće klase 10. aprila 1912. godine.

Taj brod je bio naravno RMS Titanik, čiji je kapetan bio Edvard Smit. Ne samo da je Milvina bila najmlađi putnik na brodu sa samo devet nedelja, već će biti i poslednji preživeli nakon što je potonuo 15. aprila.

Opasno putovanje Milvine Din preko Atlantika

U noći 14. aprila 1912. godine Titanik je udario u santu leda. Otac Milvine Din osetio je udar i poslao njenu majku i decu na palubu da potraže sigurnost.

Pošto je reagovao tako brzo, Milvina, njena majka i njen brat bili su među prvim putnicima koji su se evakuisali. Beba Milvina je stavljena u platnenu poštansku vreću i spuštena u čamac za spasavanje.

Srećom, četiri dana kasnije bezbedno su stigli u Njujork. Ali je Milvinin otac tragično poginuo na Titaniku. Njegovo telo nikada nije pronađeno.

Prvobitno, majka Milvine Din planirala je da ostane u Americi i nastavi da živi životom koji je njen muž planirao za njih kada su krenuli na put. Međutim, nakon samo dve nedelje suočavanja sa stresom što sama odgaja dvoje dece u stranoj zemlji, njena majka je odlučila da se vrati u Englesku i da ne nastavi put u Kanzas.

Njih troje su otplovili kući na brodu Adriatik. Kao najmlađa putnica Titanika, Milvina je stekla veliku pažnju i medijski publicitet.

"Ona je bila ljubimica broda tokom putovanja, a rivalstvo između žena da neguju ovo malo ljupko biće, bila je toliko velika da je jedan od oficira odlučio da putnici prve i druge klase mogu da je drže redom ne više od 10 minuta ”, izvestio je "Dejli Miror" 12. maja 1912, prema "Independentu"

Milvina Din i njen brat su išli u školu sa novcem iz fonda za preživele sa Titanika. Pošto je bila premlada da se seti tragedije, tek je sa osam godina Din shvatila da je čak bila i putnik na brodu.

Tokom Drugog svetskog rata, Din je postala kartografkinja britanske vlade. Takođe je radila u odeljenju za nabavku jedne inženjerske firme do penzionisanja 1972. Iako se nikada nije udavala, imala je doživotnog saputnika po imenu Bruno Nordmanis.

Godinama je bila ispod radara javnosti, retko govoreći o katastrofi koja je definisala njeno detinjstvo. Zatim, kada je osamdesetih otkrivena olupina Titanika, javnost je ponovo krenula da se zainteresuje za ovu veliku pomorsku tragediju.

"Niko nije znao za mene i Titanik, da budem iskrena, niko se nije interesovao, zbog čega se ni ja nisam interesovala“, rekla je za "Njujork tajms". "Ali onda su pronašli olupinu, a pošto u pronašli olupinu, pronašli su i mene", tvrdila je ona.

Nakon toga, Dinova je postala veoma aktivna u događajima komemoracije Titanika. Prisustvovala je nekoliko konvencija i izložbi širom Sjedinjenih Država i Kanade, dala je bezbroj radio i televizijskih intervjua i pojavila se u dokumentarnim filmovima na tu temu.

Uprkos svom angažovanju u zajednici Titanika, ona je navodno odbila da gleda film Džejmsa Kamerona "Titanik" iz 1997. jer se plašila da će je naterati da zamisli poslednje trenutke svog oca.

"Iako ga se ne sećam, ne znam ništa o njemu, i dalje bih bila emotivna", rekla je za "Irski tajms" u intervjuu 2009. "Razmišljala bih: "Kako je pao? Da li je pao sa brodom? Da li je skočio preko palube?".

Milvina Din je zvanično postala poslednji preostala preživela osova nakon što je Barbara Vest Dejnton, pretposlednja preživela, umrla 2007. u 96. godini.

Milvina Din je umrla od upale pluća 31. maja 2009, na 98. godišnjicu potonuća Titanika. Iza nje su ostala dva nećaka i dve nećakinje

Njen saputnik, Bruno Nordmanis, rasuo je njen pepeo sa luke Sautemptona, gde se njena porodica prvobitno ukrcala na Titanik.

U nastavku pogledajte intervju sa Milvinom Din:

Bonus video: