Svi znamo onu čuvenu pesmu "Deca su ukras sveta" i njene stihove, prema tome decu tako treba i tretirati. Međutim to nije uvek slučaj i kada je neko drugačiji na silu ga društvo pokušava ukalupiti.
Sedmogodišnja devojčica Gilian bila je jedna od tih drugačijih i imala je poteškoća u školi. Ne drži je mesto, neprestano ustaje, odvraća pažnju, leti mislima i ne prati lekcije. Njeni učitelji zabrinuti zbog nje, pokušavaju sve, kažnjavaju je, grde, nagrađuju nekoliko puta kad obrati pažnju, ali ništa ne pomaže.
Kada dođe kući iz škole, kažnjava je i majka zbog loših ocena, i tako devojčica pati i u školi i kod kuće.
Jednog dana, Gilianina majka dobija poziv da dođe u školu. Zabrinuta žena svesna da je čekaju loše vesti, odlazi u školsku prostoriju za razgovore. Učitelji joj govore o bolesti, o očitom poremećaju, može biti hiperaktivnost ili devojčici možda treba neki vid lečenja. Međutim razgovor prekida Gilijanina bivša učiteljica koja odlično poznaje devojčicu, ona traži od svih odraslih, majke i kolega da je prate u susednu učionicu u kojoj se nalazi Gilian. Učiteljica ostavlja otvorena vrata učionice, uključuje stari radio i pojačava muziku, majci i kolegama je rekla da sačekaju ispred.
Kada je devojčica, sama u učionici, čula muziku, odmah je ustala i počela da se kreće gore-dole, levo i desno, nogama i srcem hvatajući ritam. Učiteljica se široko nasmešila i rekla zbunjenim kolegama i majci: “Vidite? Gilian nije bolesna, ona je plesačica!"
Devojčica se upisala u školu plesa, i nakon prvog dana kad se vratila kući, oduševljeno je rekla majci: “Svi su poput mene, tamo niko ne može da sedi!”
Gilijan Lajn je 1981. godine, nakon plesačke karijere, otvorila sopstvenu plesnu akademiju i dobila međunarodno priznanje za svoju umetnost, postala je koreograf mjuzikla “Mačke” 1981. godine i “Fantom iz opere” 1986. godine.
Bonus video: