"Lakše je biti ministar nego berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti da nekog ne poseče, a ministar ne mora znati brijati niti mora paziti hoće li koga poseći, jer, i ako poseče, nije kriv."
“Narodno oduševljenje, to je kad gomila viče, a ne zna zašto viče.”
“Sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina.”
Zbog ovih nadaleko čuvenih citata, Branislav Nušić je proglašen piscem poganog jezika. Zatvaran, izopšten i nepravedno kažnjavan zbog toga jer je voleo otadžbinu i za nju se borio, Nušiće je ipak pravu slavu stekao za života. Čak su njegovo ime ponele škole i ulice dok je bio živ.
O njegovoj veličini ponajviše govori momenat kada je umro, tada je zgrada Narodnog pozorišta bila cela omotana u crnu tkaninu. Pozorište je žalilo, a žalili su i ljudi.
Rođen kao Alkibijad Nuša, Branislav Nušić je imao 18 godina kada je zvanično promenio svoje ime i prezime. Osnovno i srednje obrazovanje je započeo u Smederevu, a završio u Beogradu.
Tokom svog službovanja u Bitolju upoznaje Darinku Đorđević kojom se ženi 1893. godine, a ljubav joj izjavljuje pesmom napisanom na lepezi.
Radio je u srpskom konzulatu u Prištini, kao upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, bavio se novinarstvom, a pisao je pod svojim i pod pseudonimo Ben Akiba.
On i Darinka dobili su troje dece: Margitu, Strahinju Bana i Oliveru. Olivera je umrla kada je imala samo 2 godine. Nušiće je bio veoma privržen svojoj deci, koju je vodio u slikarske ateljee i u pozorište. Njegova deca su glumila u nekim njegovim predstavama.
Strahinja Ban, jedini sin Branislava Nušića poginuo je kao srpski vojnik u Prvom svetskom ratu. Nušiću je trebalo 10 godina posle toga da ponovo počne da stvara.
Tada nastaju njegova najbolja dela poput Gospođe Ministarke, Mistre dolar, Ožalošćena porodica, Dr, Pokojnik i drugi.
Preminuo je 19. januara 1938. godine, a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Priča se da je još za života osmislio nadgrobni spomenik u obliku masivne piramide sa teškim crnim vratima, iznad koje stoji ćirilični natpis "Kuća Branislava Nušića".
Citati Branislava Nušića:
- Ima ljudi koji se više raduju tuđoj nesreći, nego svojoj sreći.
- U svakom slučaju, bolje je gledati život u pozorišnom komadu, neko gledati pozorišni komad u životu.
- Svaka je žena glumica; što se to manje opaža to je veća glumica.
- Sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina.
- Narodno oduševljenje, to je kad gomila viče, a ne zna zašto viče.
- Brak čini troje: ljubav, poverenje i strpljenje.
- Brak je ugovor po kome čovek jednom u životu kaže Da i preuzima obavezu da to ponavlja celog života.
- Karijeristi ne ostavljaju nikakav trag za sobom, osim bivših prijatelja.
- U drugoj ljubavi se čovek oseća kao da ponavlja razred. Poznaje sve predmete, a ipak nije uveren da će obaviti ispit.
- Brak je preporučeno pismo, obično pogrešno adresirano, koje je interesantno samo dok je zatvoreno.
- Zbog sveta, zbog sveta, zbog sveta… Razumeš li, zbog sveta, sve zbog sveta! Dok svet nije ušao u moju kuću, mi smo krasno živeli, svi smo se voleli, svi smo se poštovali…
- Ljubav je jedna vrsta pijanstva. Kad čovek prevali prvu i drugu čašu, otvori mu se apetit i javi žeđ, i onda sručuje čašu za čašom.
- Pravda je često puta teža ljudima od nepravde.
- Na pozornici se prvo digne zavesa pa se tada odigrava drama. U životu to drugačije biva: prvo se odigra drama pa se onda podigne zavesa.
- Mržnja onih koji su zli nije toliko opasna kao njihovo prijateljstvo.
(Stil/ Wikipedija)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
