Sestre Mitford izazivale su veliku pažnju kako svojim karakterom, tako i ponašanjem i raznim aferama.
Mitfordovi su uvek govorili da nisu naročito bogati, ali da potiču iz gornjeg engleskog porekla: imali su moć aristokratskog imena. One su, kako je sestra po imenu Dajana jednom objasnila, bile siromašne među bogatom garniturom, tako da je obrazovanje sestara prepušteno prvenstveno njihovim majkama i guvernantama – delimično zato što je taj novac išao za obrazovanje jedinog dečaka u porodici, Tomasa. Devojke su naučile francuski. Naučili su šivenje i recitovanje poezije. Učili su svetsku istoriju, klasičnu književnost i postali su fini primerci britanske ekscentričnosti sve do 21. veka. Njihovo detinjstvo takođe zvuči pomalo kao odrastanje u Narniji…
Odgajani su na velikom imanju u Oksfordširu sa smaragdno zelenim dvorištem, raznim tavanima i grobljem koje se moglo videti iz njihove školske sobe. Sa potpuno rezigniranim roditeljima, sakrili su se u ormare za posteljinu i izmislili tajni jezik. U njihovom svetu, dosadni mama i tata postali su "Farve" i "Muv". Devojke su preuzele ličnosti Boba, Honksa, Deke, Deboa, Narda i Birdija i zamenile su glagole poput "vikati" sa "vrištati". Bili su krst između izgubljenih dečaka Petra Pana i Mekbetovih veštica. U godinama koje dolaze, ispunjenim udarcima u glavu i slomljenim srcem, njhov jezik je bila nit koja ih je povezala.
A sada kada je scena postavljena, najbolji način da se ispriča priča Mitfordovih je kroz malo pažnje karaktera na svaku sestru, počevši od...
Jedinstvo (ljubavnica Hitlera)
Verovatno najgore od svih. Jedinstvo, zvano Bobo, bila je jedna od srednjih sestara. Neki biografi misle da se osećala u senci svoje braće i sestara, naime Dajane koja je važila za veliku lepoticu, i ukazuju na njena osećanja nesigurnosti i zanemarivanja kao na koren njene ljubavi prema fašizmu. "Mislim da je želja da šokira bila veoma važna, to je bio način na koji je sebe učinila posebnom", objašnjava biograf Jan Dali, "Kada je otkrila nacizam [ona] je otkrila da je to bila fantastična prilika da šokira sve u Engleskoj. Otkrila je najbolju zadirku od svih." Šta god da je bila motivacija, bilo je nešto u vezi sa Hitlerom što ju je očaralo. Odrastala je obožavajući ga kao većina devojaka Klarka Gejbla.
Početkom 1930-ih, 19-godišnja Juniti otputovala je na kratko da studira u Minhen, u Nemačkoj, sa svojom sestrom Dajanom, koja je delila njenu rastuću strast prema fašizmu. Mrtav na susret sa čuvenim Firerom, Juniti je počeo da posećuje jedan od njegovih omiljenih kafića, Osteria Bavaria, sve dok je jednog dana, zaintrigiran, nije pozvao za svoj sto. Bio je to kismit – ili bolje rečeno, blickrig.
Hitler ju je smatrao "finom arijevskom ženom", a Jedinstvo je, potpuno u svom elementu, bilo oduševljeno što mu je pričala stvari o sebi za koje je znala da će ga pojesti kao sudbinu. Na primer, da li je znao da je začeta u kanadskom gradu zvanom "Svastik". Ili da je njeno srednje ime, Valkira, bilo u čast Riharda Vagnera? Održala je strastvene govore na večerama protiv Jevreja, i počela da daje njegovoj ljubavnici (a kasnije i ženi) Evi Braun da trči za njenim novcem. Na njenoj kopiji Mein Kampf-a koju su potpisale različite nacističke ličnosti, Hitlerova beleška je sa posebnom intimnošću glasila: "Uvek sam sa vama koliko god da ste daleko. Uvek si pored mene. Nikada te neću zaboraviti."
Teško je reći da li su bili ljubavnici ili ne. Ali ona je bila neumorna pristalica nacizma, i kako je biograf i istoričar Meri S. Lovel otkrila: "Mislila je [čin] da Jevreji kose travu zubima zabavna, i da je odobrila kada je grupa Jevreja odvedena na ostrvo u Dunav i ostavljen tamo da umire od gladi". Čak je živela u stanu iz kojeg je Hitler iselio i "obradio se" jevrejskoj porodici. Nadala se da će Hitlerova totalitarna vladavina biti proširena na obale Engleske, a kada je objavljen rat između dve zemlje koje je toliko volela, pucala je sebi u glavu u parku u Minhenu. Začudo, nije umrla – metak je ostao zaglavljen u njenoj glavi pod uglom koji joj je omogućio da živi, iako u zastoju u razvoju, još osam godina.
Smatra se da je njen hendikep, u kombinaciji sa njenom ulogom istaknute osobe iz društva sa mnogim političkim vezama, doprineo čuvanju Jedinstva van zatvora zbog zavere sa Hitlerom do kraja njenog života. Iako je njeno vreme bilo skraćeno, njena priča je postala jedna od najzanimljivijih u grupi i dala je ton budućim svađama...
NE PROPUSTITE
Dijana fašista
Uvek je bilo nešto i zastrašujuće i opojno u vezi sa Dajanom. Njena lepota je opisana kao hladna i nalik na sfingu. Porodični prijatelj Džejms Lis-Miln rekao je da je "ona bila najbliža Botičelijevoj Veneri koju sam ikada video". Kada je ispratila svoju malu sestru u Nemačku, bila je to jednako oduševljena fašista. Nije padala u nesvest zbog Hitlera, ali je još uvek imala svastiku optočenu dijamantima.
Vidite, u stvarima fašizma, Dajana je držala svoje. Prvobitno udata za jednog od naslednika Ginisovog pivskog bogatstva, ludo se zaljubila i ponovo udala za vođu Britanske unije fašista. Venčanje je održano u tajnosti (bila je trudna) u salonu šefa nacističke propagande. Hitler je bio na venčanju.
Kako se rat približavao, porodični prijatelj (i daleki član, zaista) Vinston Čerčil se zabrinuo da bi Dajana i njen muž mogli da okrenu svoju lojalnost Nemačkoj. U junu 1940. godine, M15 je stavio Dianu i njenog novog muža iza rešetaka bez optužnice ili suđenja prema odredbama 18B kao visoku vladinu pretnju. Zvanični istražni dokumenti otkrivaju da se ona smatrala još većom pretnjom od njenog ser Mozlija za Englesku: "Daleko je pametnija i opasnija od svog muža", navodi se u jednom izveštaju, "i da se neće zaustaviti ni pred čim. Ona je divlje ambiciozna". Dajana je to shvatila kao kompliment.
NE PROPUSTITE
Godine 1944. Čerčil se sažalio i premestio par u kućni pritvor, suspendujući njihove pasoše do 1949. Ako ju je zatvor potresao, nikada nije dozvolila da se to pokaže. U stvari, rekla je da nikada nije mogla da uzgaja šumske jagode koje su imale tako sladak ukus kao one uzgajane u njenom zatvorskom dvorištu.
Bila je Hitlerova prijateljica ističući da je on dobar čovek. Umrla je u toplom talasu u Parizu 2003.
Nensi romanopisac
Sada, za malo fašističkog daha! Nensi je bila najstarija u porodici, i kao i njene sestre, bila je oštre i elokventne duhovitosti. Njen prvi roman je objavljen 1931. godine, ali njena satira iz 1934. o Britanskom fašističkom pokretu, Perike na zelenom, ne samo da je izazvala uzbunu u javnosti, već je stvorila priličan razdor među sestrama – posebno Dajanom i Jedinstvom. Jedinstvo je zauvek prekinula veze sa Nensi, ali Dajana je držala linije komunikacije otvorene. Nensine poluautobiografske knjige, Potraga za ljubavlju (1945) i Ljubav u hladnoj klimi (1949) učvrstile su njeno mesto jednog od najuzbudljivijih novih književnih talenata njene zemlje. Uvek je viđena kao jedan od glasova razuma - i humora - u haotičnoj porodici. Zatišje u oluji.
Zanimljivo je da su Nensi i Dajana takođe živele u Parizu veći deo života. Nensi se u početku preselila tamo da bi stvari funkcionisale sa svojim dečkom poljsko-francuskim političarom, Gastonom, ali je ostala tamo do kraja života i postala omiljena figura i na francuskoj književnoj sceni. Napisala je knjigu o Kralju Suncu, prevela klasična francuska dela i postala vitez Ordene časti (jedno od najviših odlikovanja u zemlji). Ipak, od svih njenih pisanih radova, najvažnija su Nensina pisma upozorenja britanskoj vladi o Dajani – upravo je Nensi napisala one zloglasne reči, "daleko pametnije i opasnije od svog muža" za M15. Nensi je bila ta koja je želela da Dijana bude internirana tokom rata.
NE PROPUSTITE
Umrla je u Versaju 1970-ih.
Džesika komunista
Zatim je tu bila Džesika, sestra sa kojom biste najviše voleli da popijete pintu i "crvena ovca" porodice. Ona je takođe bila poznata spisateljica sama po sebi i strastvena komunista (deljenje sobe sa Jedinstvom tokom odrastanja mora da je bilo nezgodno). Godine 1939. preselila se u SAD sa svojim mužem (nećakom Vinstona Čerčila), Esmondom Romilijem, i njih dvoje su radili ponešto u barovima i restoranima dok su pokušavali da pomognu ne samo komunističkoj partiji u Americi i inostranstvu, ali odstupite od preterane privilegije u kojoj su rođeni. Drugim rečima, da uprljaju ruke.
Kao reporterka, nastavila je da istražuje Klu Kluks Klan i postala čvrsta aktivistkinja za građanska prava. Nikada se nije slagala sa svojim roditeljima, ali su i dalje bili užasnuti kada je pobegla sa Esmondom sa samo 19 godina. Verovatno je, međutim, da je njena bliska veza sa Čerčilovima uticala na Dajanino rano puštanje iz kućnog pritvora tokom Drugog svetskog rata. Esmond, s druge strane, nije imao sreće u ratu: nestao je u akciji. Dakle, Džesikino nasleđe ostaje na krajnjoj levoj strani političkog spektra sestara Mitford. Kada je preminula 70-ih, čak se pobrinula da njena sahrana ne bude neka razrađena društvena afera, napisavši u testamentu da želi da košta samo nekoliko stotina dolara.
Debora vojvotkinja
Debora nije bila samo beba porodice, već, na žalost njenih roditelja, još jedna devojčica. Nensi je govorila da porodica nikada nije toliko plakala kao kada se ona rodila. Nije iznenađujuće, Debora se držala na prijateljskoj distanci od svojih intenzivnih sestara, radije se družila sa životinjama u njihovom domu Kostvolda, gde je, kako je Džesika jednom napisala, provodila sate u tišini u kokošinjcu, "učeći da pravi tačnu imitaciju izraza bolne koncentracije koja dolazi na lice kokoške kada nosi jaje, a svakog jutra je metodično proveravala i u beležnici popisivala mrtvorođenče koje su prijavljene u kolumnama vitalne statistike u Tajmsu".
Kao dete, proricala je da će se udati za vojvodu, a 1941. se udala za lorda Endrua Kevendiša da bi postala "Debora, vojvotkinja od Devonšira".
Debo je imala sav mozak i lepotu svojih sestara, ali sa dozom večnog, dečjeg čuđenja. Možda zato što je bila najmlađa od svih, ali nikada nije bila zahvaćena komunističkim i fašističkim krstaškim ratovima svojih sestara. Volela je Elvisa i napunila imanje njegovim suvenirnicama. Obožavala je pse, knjige Beatriks Poter i pravljenje džema. Bila je poslednja od sestara koja je preminula 2014. godine.
Pamela, poznavalac živine
Pamela je živela miran život na selu i često je krunisana kao "najruralnija [sestra] od svih njih". Ona je takođe postala neka čudna ikona: kada joj je umro muž milioner fizičar, postavila je kuću sa čuvenom italijanskom konjanicom, Đuditom Tomazi. Oh, i bila je veoma strastvena oko uzgoja pilića – toliko da je prokrijumčarila jaja retke rase Appenzeller Spitzhauben u Britaniju u kutiji čokolade. Pričajte šta hoćete o sestrama, ali koji god zadatak da su preuzele dobija 110% njihove energije.
