Priča o Karlu Tanzleru i Eleni de Hojos je priča o opsesiji dovedenoj do nezamislive krajnosti. Ovo nije priča o uhođenju i ubistvu. Osoba koju su uhodili već je bila mrtva.
Dvadesetdvogodišnja Marija Elena Milagro de Hojos, zvana Elena, bila je bilesna, a njena porodica ju je odvela u bolnicu na testove. Ona tamo upoznaje Karla Tanzlera, zvanog grof Karl fon Kozel, radiološkog tehničara.
Eleni de Hojos je dijagnostikovana tuberkuloza, koja je u to vreme bila terminalna. Iako zapravo nije lekar, Tanzler je bio odlučan da spase devojku. Uz odobrenje njene porodice, isprobao je različite lekove. Mediji su prenosili da je njegova metoda lečenja uključivala brojne tretmane kao što su korišćenje elektrode, mislići da bi punjenje njenih elektrona kiseonika elektrodama moglo da je izleči.
Dok je očajnički pokušavao da spase Mariju, Tanzi ju je navodno obasuo poklonima i rekao da je voli. Međutim, ona je jasno stavila do znanja da nije zainteresovana.
Uprkos njegovim naporima da je izleči, Marija je umrla 25. oktobra 1931. Doktor je bio neutešan. Platio je sahranu i nagovorio rođake da svojim novcem naprave kriptu, ali je iz nekog čudnog razloga naručio samo jedan ključ - za sebe. Dve godine je svakodnevno posećivao svoju ljubav, ali 1933. godine, kada je otpušten iz bolnice, njegove posete su prestale.
Ova iznenadna promena iznenadila je Elenine rođake. Razlog za ovu promenu koja je otkrivena posle sedam godina pokazao se još čudnijim. Elenina sestra koja je bila umorna od sumnji i glasina došla je do fon Kozela kada ga nije bilo kod kuće i morao je da stoji na sudu zbog skrnavljenja groba i otmice leša.
Ubrzo nakon što je otpušten, tokom jedne od njegovih noćnih poseta, oboleli lekar je na kolicima sa igračkama odneo telo njegove voljene osobe iz kripte. Uz pomoć voska, gipsa, udica i kanapa učinio je da njeni ostaci izgledaju kao živa osoba, a nije štedeo ni na haljinama ni na parfemima – morao je sve vreme da se nosi sa mirisom truleži. Od tada, pa sve dok njegov aranžman nije otkriven 1940, fon Kozel nikada nije spavao sam - delio je bračnu postelju sa Eleninim telom. Kasnije ispitivanje tela pokazalo je do koje mere je otišao u njegovim pokušajima da joj se približi: u ženinoj vagini otkrivena je papirna cev koja je olakšavala prodiranje.
Kada je doktor razotkriven, telo žene je prikazano javnosti, a detalji suđenja su naširoko propraćeni u štampi. Suprotno očekivanjima, mnogi savremenici su bili saosećajni prema zaljubljenom nekrofilu: žene su ga nazivale ekscentričnim romantikom, a suđenje je odbacilo optužbe u vezi sa zastarevanjem.
Da bi zaštitili Elenine ostatke od novih mogućih poduhvata čoveka, ovog puta su je njeni rođaci sahranili u neobeleženu grobnicu. Četiri godine nakon suđenja, fon Kozel se preselio u okrug Pasko na Floridi, gde je napisao svoju autobiografiju pod naslovom Fantastične avanture. Prema legendi, do svoje smrti 1952. držao je voštanu lutku pune veličine sa Eleninim likom, uključujući gipsani odliv njenog lica.
