Osmansko carstvo, jedna od najmoćnijih imperija, ujedno je i imperija u čijem su učvršćivanju, širenju i progresu učestvovali mnogobrojni ljudi sa naših prostora, te za sobom ostavili neizbrisiv trag.
Prema predanjima Rustem paša rođen je u selu zapadno od Butmira ili Sarajevskog Polja kod Sarajeva početkom 1500-tih godina. Isti podaci navode i da se njegova porodica prezivala Opuković ili Čigalić. Za poreklo Rustem paše ne postoje precizni podaci. Ističe se da je bio Hrvat, Bosanac, Srbin ili Albanac.
Odveden je kao dete u Istanbul, gde je izgradio vojnu i birokratsku karijeru. 26. novembra 1539. oženio se Mihrimah Sultan, ćerkom Sulejmana Veličanstvenog i Hurem. Rustem-paša je dva puta nosio titulu velikog vezira, prvi od 1544–1553 i drugi od 1555–1561, do svoje smrti.
Kao veliki vezir sakupio je ogromno bogatstvo. Deo svog bogatstva potrošio je na podizanje javnih zgrada, džamija i dobrotvornih fondacija. U vreme njegove smrti u Carigradu 10. jula 1561. godine, njegova lična imovina obuhvatala je 815 zemalja u Rumeliji i Anadoliji, 476 vodenica, 1700 robova, 2900 ratnih konja, 1106 kamila, 800 Kurana itd.
Njegova karijera je nastavila da raste kada je napustio palatu. Postao je generalni guverner (bejlerbej) Dijarbakira, pokrajine u istočnoj Anadoliji. Zatim je postao generalni guverner Anadolije (osmanske provincije, a ne čitavog regiona). Potom je postao vezir, zasluživši mesto u divanu, Carskom savetu koji je izdavao ukaze u ime sultana.
Godine 1544. Rustem je postao veliki vezir, te je tada zvanično bio drugi najmoćniji čovek u Osmanskom carstvu. Stekao je ogromno bogatstvo, postavši jedan od najbogatijih ljudi u Istanbulu.
Ženidba sultanovom ćerkom bila je prilično velika stvar, pošto je Rustem sada bio u savezu sa dve najmoćnije žene u palati: njegovom ženom i novom taštom, Hurem Sultan. Veruje se da su njih troje planirali da Mustafu, glavnog pretendenta na presto, ubije njegov otac. Da li jesu, možda nikada nećemo saznati.
Godine 1552, postavljen je za vrhovnog vojnog zapovednika u pohodu na Persiju. U toku pohoda, Rustem-paša je poslao Sulejmanu već unapred napisano pismo u kojem stoji da bi vojska htela da više državu i pohode ne vodi on, već neko mlađi i sposobniji. Sulejman se zabrinuo, a Rustem mu je preko spahijskog age, Sulejmanovog miljenika poručio da se princ Mustafa ne protivi ideji o smeni Sulejmana i njegovog dolaska na presto.
Pohod je otkazan, a Sulejman je sledeće, 1553. godine sam stao na čelo vojske i krenuo prema istoku, a takođe i naredio Mustafi da izađe pred njega.Rbi ga svrgnuo. Pod šatorom njegovog oca, Mustafa je ubijen od strane plaćenih sluga, dok je i sam sultan pomno posmatrao ubistvo svog prvog sina. Pored Rustem-paše, i sama Hurem sultanija je imala udela u ovoj odluci. Svog muža je nagovarala protiv princa Mustafe, kako bi osigurala jednom od svojih prinčeva presto.
Nakon pogibije princa, osmanski narod je krivca u ovoj odluci našao upravo u Rokselani i Rustem-paši. Narod je smatrao da su oni pravi krivci smrti omiljenog princa za kojeg je narod imao samo reči hvale. Pored naroda, svoje nezadovoljstvo su izrazili i janjičari kod kojih je princ Mustafa bio omiljen. Zbog toga su digli pobunu. Sulejman se uplašio ove pobune, pa je zato na zahtev naroda morao da smeni Rustem-pašu sa pozicije velikog vezira. Posle ovoga, pobuna je ugušena sa dosta novca, a Rustem je nakon dve godine ponovo postavljen za velikog vezira.
Umro je 1561, pošto je dva puta služio kao veliki vezir. Osmanski arhitekta Mimar Sinan projektovao je džamiju u njegovu čast poznatu kao Rustem-pašina džamija. Iako je mala u poređenju sa džamijama izgrađenim za sultane, poznata je po iznik pločicama i predstavlja prelep primer klasične turske arhitekture.
NE PROPUSTITE
Bonus video: BIVŠI RIJALITI PAR ZOVU SULEJMAN I HUREM! Dalila i Dejan javno pokazali koliko se VOLE, a tek kako ju je on ZEZNUO!
