Način na koji su neke ličnosti umrale u prošlosti je prilično upitan i misteriozan, međutim kada je reč o smrtima koje su se lako mogle sprečiti, torta ide kraljici Sunandi Kumariratani iz 19. veka. Kraljica, kao i njena ćerka i sin, usmrli su zbog zakona koji je bio veoma rigorozan.
Kraljica Sunanda je rođena 1860. godine i u ranoj mladosti bila je udata za kralja Ramu V (poznatog i kao kralj Čulalongkorn). Kraljica Sunanda je u ranoj dobi od 19 godina rodila svoju ćerku kao i sina, ali samo da je znala da će njen muž zapisati sudbinu njih oboje, verovatno bi poželela da nikada nije imala to dete.
Kralj Rama V napravio je neke velike promene kako bi Tajland učinio boljim mestom za svoje stanovnike. Neki od zakona koje je on sprovodio bili su potpuno ukidanje ropstva, kao i jačanje trgovine kako bi se osnažila privreda. Još jedna velika promena je potiskivanje zapadnih kolonijalnih sila i omogućavanje da zemlja bude manje pod uticajem zapada i da se više konsoliduje na svojim izvornim tradicijama i načinu života.
Neki od zakona iz srednjeg veka su ukinuti jer su bili glupi i nisu imali smisla u modernim vremenima kada su ljudi počeli da postaju civilizovaniji. Međutim, neki od starijih zakona su zanemareni i nikada nisu ukinuti, a to je zato što ni kralj ni njegovi saradnici nisu razmišljali o implikacijama koje neki zakoni mogu imati na ljude, posebno na tantijeme.
Kralj se uvek borio u najboljem interesu naroda Tajlanda, kao i za svoju kraljevsku porodicu, nešto što bi trebalo da vam govori da nikada nije želeo da bude kriv za smrt svoje žene ili dece.
Jedan veoma važan zakon koji je prevideo bio je stari zakon koji je podrazumevao da niko osim članova kraljevske porodice ne sme da dodiruje kraljevsku porodicu (osim nekih ljudi bliskih kraljevskoj porodici). Ako bi normalan građanin dodirnuo kraljicu, bio bi osuđen na smrt zato što je jednostavno dodirnuo kraljicu ili bilo kog člana kraljevske porodice.
Kako su umrla kraljica i njena deca?
31. maja 1880. kraljica i njena ćerka su ubrzo otputovale u letnju rezidenciju kraljevske porodice, smeštenu u Bang Pa-In. Da bi stigli do svog odredišta, morali su da pređu reku Čao Praja, jednu od najvećih reka na celom Tajlandu. Problem je bio što je reka bila veoma besna, što je činilo opasnim da prođe čak i najbolji kapiten.
Autorski honorari su ispraćeni u kraljevskom čamcu, za koji su svi mislili da je dovoljno jak da izdrži struje na reci, ali nažalost kada je jača struja udarila čamac se okrenuo naopako. Kraljica, kao i njena deca, nisu znali da plivaju, međutim, posada čamca, kao i svi sluge, bili su dovoljno blizu da pomognu.
Međutim, niko im nije pomogao jer bi to po zakonu značilo njihovu sigurnu smrt. Izuzetno je tužno pomisliti na tako okrutnu stvarnost. Kako je šaka puna ljudi gledala kako se majka i njena deca udave dok su svi mogli da ih spasu, ali po koju cenu?
Svi ostali su preživeli osim honorara. Kada se suočio sa vestima, kralj Rama V nije bio zadovoljan kako su njegove sluge shvatile da primenjuju ovaj zakon. Zbog toga su svi ljudi koji nisu uspeli da spasu kraljicu bačeni u doživotni zatvor.
Zbog tako slomljenog srca, kralj je organizovao jednu od najskupljih sahrana u istoriji za svoju kraljicu i decu. Nakon ovog događaja, kralj Rama V je ukinuo ovaj zakon i učinio ga tako da nikada ne može biti vraćen unutar Tajlanda zarad budućih članova kraljevske porodice.
