NJEN NESTANAK I DALJE JE NAJVEĆA MISTERIJA 20. VEKA: Čuli su zapomaganje preko radija, a telo nikada nije pronađeno

Nestanak aviona Amelije Erhart jedna je od najvećih misterija XX veka.

Zanimljivosti
14:04h Autor:
NJEN NESTANAK I DALJE JE NAJVEĆA MISTERIJA 20. VEKA: Čuli su zapomaganje preko radija, a telo nikada nije pronađeno
Nestanak ove žene i dalje je najveća misterija, Foto: Profimedia

Čuvena pionirka avijacije i prva žena koja je avionom preletela Atlantski okean, Amelija Erhart nestala je 2. jula 1937. negde u Pacifiku, prilikom leta oko sveta. Proglašena je mrtvom 5. januara 1939. godine.

Amelija i njen kolega, navigator Fred Nunan, nikada nisu nađeni, a šta im se tačno dogodilo ostala je misterija sve do danas.

Amelija Meri Erhart rođena je 24. jula 1897. godine. Bila je prva žena koja je preletela Atlantski okean i prva osoba koja je izvršila samostalan let preko Atlantskog i Tihog okeana. Postavila je i nekoliko rekorda kada je reč o postignutoj visini i brzini tokom leta, ali kada se priča o njoj, najviše se priča o njenom misterioznom nestanku koji se desio 2. jula 1937. godine, koji je postao jedna od najvećih misterija misterija XX veka, piše National Geographic.rs.

Nestanak Amelije je i danas velika misterija
Nestanak Amelije je i danas velika misterija foto: Profimedia

Rani život Amelije Erhart

Njen otac, Edvin Erhart, je bio advokat u železničkoj kompaniji, i obavljao je posao koji je zahtevao česte selidbe. Sa njim je uvek išla i Amelijina majka Ejmi, tako da su devojčica i njena sestra živele sa bakom i dedom do Amelijine dvanaeste godine. Amelija je bila devojčica puna energije, a vaspitavana je nekonvencijalno, što je u ono vreme bilo posebno neobično.

U tinejdžerskim godinama je počela da se seli sa roditeljima, sve dok njen otac nije izgubio posao zbog problema sa pićem. Umorna od muževljevog alkoholizma i rastućih novčanih problema, Ejmi Erhart se sa ćerkama preselila u Čikago.

Nakon školovanja, Amelija je počela da radi kao medicinska sestra za povratnike iz Prvog svetskog rata i za žrtve epidemije gripa 1918. godine. Nekoliko puta je počinjala da studira medicinu i radila je kao socijalni radnik, ali kada je otkrila letenje, avijacija je postala njena jedina strast.

Prvi letovi Amelije Erhart

Interesovanje za avione javilo se 1920. godine, kada je kao dvadesettrogodišnjakinja bila sa ocem na aeromitingu u Kaliforniji. Odlučila je da i sama pokuša da leti.

Već sledeće, 1921. godine, uzela je prvi čas letenja. Sertifikat za "Pilota avijatičara" dobila je od Međunarodne Aeronautičke Federacije 16. maja 1921. godine.

Amelija je radila nekoliko poslova kako bi uštedela novac za svoj prvi avion, mali Kinner Airster koji je nazvala "Kanarin". U "Kanarincu" je oborila ženski visinski rekord 1922. godine, kada je postala prva žena koja je u avionu dostigla 14.000 stopa.

Prva žena koja je preletela Atlantik

Avijatičar Čarls Lindberg je 1927. godine ušao u istoriju kao prva osoba koja je bez zaustavljanja letela preko Atlantika, od Sjedinjenih Država do Engleske. Godinu dana kasnije, izdavač Džordž Putnam je pozvao Ameliju Erhart da bude prva žena koja će preleteti Atlantik – kao putnica. Pilot i navigator su bili muškarci.

Putovanje je počelo 17. juna 1928. godine kada je "Friendship", Fokker F7, poleteo iz Njufaundlenda, za Englesku. Led i magla su otežali putovanje, a Erhartova je veći deo leta provela zapisujući beleške u svoj dnevnik, dok su Bil Šulc i Luis Gordon upravljali avionom.

Nakon 20 sati i 40 minuta u vazduhu, 18. juna 1928. godine, avion je sleteo u Južni Vels. Iako je Erhartova rekla da nije doprinela letu ništa više nego što bi to učinila "vreća krompira", štampa je drugačije videla njeno postignuće. U medijima su počeli da je nazivaju Lejdi Lindi, po Čarlsu Lindbergu.

Amelija Earhart je odmah postala poznata kao avijatičarka
Amelija Earhart je odmah postala poznata kao avijatičarka foto: Profimedia

Amelija Earhart je odmah postala poznata kao avijatičarka. Ubrzo nakon ovog putovanja, Erhartova je objavila knjigu "20 sati, 40 minuta: Naš let u prijateljstvu" u kojoj je detaljno opisala svoje iskustvo. Počela je da drži predavanja i da leti postavljajući nove rekorde.

U avgustu 1928. godine, Amelija je samostalno letela preko Sjedinjenih Država — što je bio prvi put da je žena pilot putovala sama. Godine 1929. osnovala je i učestvovala u Ženskom vazdušnom derbiju, trci aviona od Santa Monike u Kaliforniji do Klivlenda u Ohaju. Erhartova je trku završila kao treća, iza zapaženih pilotkinja Luiz Taden i Glejdis O'Donel.

Amelija Erhart se 1931. godine udala za Džordža Putnama. Iste godine je bila jedan od osnivača Profesionalne međunarodne organizacije za žene pilote, čiji je bila prvi predsednik.

Amelija Erhart se 1931. godine udala za Džordža Putnama
Amelija Erhart se 1931. godine udala za Džordža Putnama foto: Profimedia

Teorije nestanka

Iako tela Amelije i Freda nisu pronađena, 5. januara 1939. zvanično su proglašeni mrtvima. Međutim, postoje brojne teorije o tome šta se zaista dogodilo i jesu li oni uopšte umrli na tom putu.

Dok su teorije o tome kako su zapravo bili američki špijuni koje su Japanci otkrili ili da su počinili samoubistvo vrlo malo verovatne, postoje i dve koje već decenijama intrigiraju naučnike. Jedna govori o tome da im je jednostavno nestalo goriva, zbog čega su se srušili u more, dok druga kaže da su uspeli da prelete još 350 km od poslednjeg javljanja, čime bi stigli do obale Nikamarora.

Naime, na tom su području decenijama kasnije su pronalaženi komadići odeće, komadić stakla koji odgovara njihovom avionu i razno improvizovano oruđe. Pronađene su čak i kosti za koje se smatralo da su muške, ali poslednja istraživanja iz 2012. godine potvrdila su da je reč o ženskom skeletu.

Tokom prezentovanja rezultata istrage, Rik Džilspaj iz TIGHAR-a, tvrdio je da je Erhart uputila više od 100 radio poziva upomoć između 2. i 6. jula 1937. od kojih su neki primljeni u Teksasu i Melburnu. On veruje da je malo preostalog goriva iz aviona potrošeno na radijske pozive.

Jedna osoba koja tvrdi da je čula njene pozive, tada je bila 16-godišnja devojčica koja je slušala radio u svojoj kući u Floridi. Tinejdžerka je opisala konfuzne pozive upomoć, među kojima je reč Njujork upotrebljena nekoliko puta. U jednom od poslednjih poziva, Erhart je pominjala podizanje nivoa vode, što je Džilspaja navelo da pomisli da je avion delimično bio u vodi.

TIGHAR smatra da je Erhart bila povređena i da su ona i Nunan uspeli da prežive neko vreme na ostrvu jedući školjke, ribe i ptice i pijući kišnicu.

Grupa smatra da je slavna žena pilot umrla u kampu koji su ona i Fred sami napravili na jugoistoku ostrva i da je njen avion pao sa ivice grebena na kojoj se nalazio.

Ostrvo je istraženo više puta, ali ostaci aviona nisu pronađeni. Sledeća ekspedicija uključiće i podmornice, koje će pretražiti morsko dno. Erhart je proglašena mrtvom 5. januara 1939. godine, a u izveštaju se navodi da je "ostala bez goriva i pala u okean".

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs