Jedan od najsurovijih vladara koji je sejao smrt na sve strane i okoreli nacista Adolf Hitler, sateran u ćošak posle svih zlodela, sam je sebi presudio 30. aprila 1945 godine. Sa partnerkom Evom Braun je progutao kapsule cijanida u njegovom berlinskom bunkeru. Tog momenta je okončana jedna od najmračnijih epoha u istoriji čovečanstva.
Nakon ponižavajućeg poraza zemlje u Prvom svetskom ratu, Hitler je obećao da će Nemačku vratiti na pobedničko mesto koje joj pripada. Velika depresija, koja je posebno pogodila Nemačku, obezbedila je plodno tlo za Hitlerov uspon. Sebe je doživljavao kao spasioca Nemačke.
Dok je pisao Majn Kampf 1924. godine, Hitler je tvrdio da problemi Nemačke mogu da se vežu za dve neprijateljske grupe: zemlje poput Francuske koje su zahtevale kaznene mere posle Prvog svetskog rata i Jevreje, koji su "zagadili" čistoću takozvane "gospodarske rase" belih Arijevaca.
Postao diktator i pokrenu rat
Hitler je uzjahao talas nezadovoljstva naroda i postao kancelar Nemačke 1933. Nije mu dugo trebalo da postane - diktator. Njegova nacistička partija zabranila je druge političke partije i potisnula svaku opoziciju.
Kada je stekao moć, Hitler je napao Poljsku 1. septembra 1939. godine, što je izazvalo izbijanje Drugog svetskog rata u Evropi. Tokom narednih nekoliko godina, izvršene su invazije na druge evropske zemlje, pogubljeni su politički rivali u zemlji, nemački Jevreji su progonjeni i planirano je formiranje koncentracionih logora. U aprilu 1945, stvari su se preokrenule. Nemačka je bila pred porazom, a smrt Adolfa Hitlera iza ugla.
Poslednji dani Hitlera
Nemačka je 1945. bila na kolenima — i malo ko je bio iznenađen. Stvari su počele da se menjaju otkako je Sovjetski Savez pobedio Nemce u bici za Staljingrad 1943. Sledeće, 1944. godine, savezničke snage su se iskrcale u Normandiji i počele da potiskuju naciste nazad ka Berlinu.
U julu 1944. šačica nemačkih vojnih komandanata je planirala da ubije Hitlera. Nadali su se da će, ako zbace diktatora, pregovarati o povoljnim mirovnim uslovima. Ali njihov pokušaj ubistva je propao, a Hitler je pogubio 4.000 Nemaca za koje je verovao da su umešani.
Sovjetske trupe i savezničke snage napredovale ka Berlinu početkom 1945. godine. Izgledalo je kao da je Hitler nestao. Američke vojne snage su u početku mislile da se Hitler krije u Bavarskim Alpima u svojoj tvrđavi poznatoj kao "Orlovo gnezdo".
U martu 1945. američke snage u južnoj Nemačkoj čule su izveštaje da se čak 300.000 nacista krije u planinama. Dvajt D. Ajzenhauer, koji je tada bio vrhovni komandant savezničkih snaga, plašio se da će oni sprovesti gerilsku kampanju i odugovlačiti rat godinama umesto da se predaju.
U stvarnosti, nacistička propagandna mašina radila je prekovremeno kako bi sakrila pravo mesto boravka Hitlera dok su ratni napori u Nemačkoj propadali.
Hitler nikada nije napustio Berlin — skrivao se u svom bunkeru veći deo 1945. Kada su savezničke snage uhvatile oficira Vermahta Kurta Ditmara, on je otkrio da je Firer još uvek u Berlinu. On je takođe pretpostavio kako će Hitler umreti: "Hitler će tamo ili biti ubijen ili će izvršiti samoubistvo." Ditmarova pretpostavka se pokazala istinitom.
Hitlerov prelazak u podzemlje
Crvena armija je jurišala sa istoka, a savezničke snage sa zapada. Hitler je shvatio da će izgubiti rat.
Hitler se povukao 16. januara 1945. u svoj podzemni bunker, koji se nalazio na više od 15 metara ispod Kancelarije u Berlinu. Poznato kao Fuhrerbunker, sklonište od 2.700 kvadratnih stopa imalo je bunar za snabdevanje svežom vodom i generatore za snabdevanje strujom.
Iz ovog skrovišta, okružen luksuznim nameštajem i skupim slikama, Hitler je upravljao ratom iz podzemlja. nArmiranobetonski bunker je izdržao savezničke bombardovanje i štitio Hitlera i druge važne nacističke vođe poput Jozefa Gebelsa.
Ali nije zaštitio Hitlera od drugih problema - kao što su loše zdravlje i starenje. Posle nekoliko godina ratovanja, Hitlerova kosa je postala seda. Leva strana je počela da mu se trza, a vid mu je oslabio. Sa samo 55 godina, Hitler je izgledao mnogo starije. Međutim, izgled mu je ubrzo bio najmanja briga.
Do aprila 1945. Vermaht je propao. Crvena armija je stigla do Berlina željna da ulovi čoveka koji je odgovoran za toliku patnju.
Smrt kao jedina opcija spasa
Adolf Hitler je odbacio ideju o pokušaju bekstva kada su sovjetske trupe ušle u Berlin. Plašio se zarobljavanja više od smrti, posebno pošto je čuo glasine da su Sovjeti hteli da ga zaključaju u kavez i da paradiraju kroz Berlin. Poniženje je bilo nešto što Hitler nije mogao da podnese.
Sovjeti su se približavali. Pred kraj aprila, Crvena armija je bila na 300 metara od Firerovog bunkera.
Hitler se borio i dalje. Naredio je nemačkim trupama da se bore do smrti, izdajući naređenja iz bunkera. Najavljivao je smrtne kazne svim vojnim komandantima koji se povuku.
Ali iza kulisa, Hitler je bio svestan beznadežnosti situacije. Hitler je 22. aprila pozvao dve sekretarice, Kristu Šreder i Johanu Volf, u svoju kancelariju. "Primio nas je u svoju sobu. Izgledao je umorno, bledo i bezvoljno", kasnije je svedočila Šrederova.
"U poslednja četiri dana situacija se promenila do te mere da sam primoran da raspustim svoje osoblje. Pošto ste sa najduže ovde, ići ćete prve. Za sat vremena kreće auto za Minhen", rekao im je.
Venčanje sa Evom Braun
Dan pre nego što je umro, Firer je zaključio da je vreme da se venča. 29. aprila 1945. oženio se Evom Braun, svojom ljubavnicom.
Braunova i Hitler su se prvi put sreli 1929. godine kada je sedamnaestogodišnja Eva Braun radila u minhenskom fotografskom studiju. Braunova je lidera Nacističke partije tada opisala kao "džentlmena sa smešnim brkovima".
Hitler je skrivao vezu sa Braunovom od javnosti, ali ona mu je ipak bila odana. Kada je Hitler preživeo pokušaj atentata 1944, Braun se rekla: "Zaklela sam se da ću te pratiti bilo gde – čak i do smrti – živim samo za tvoju ljubav."
Braun se pridružila Hitleru u bunkeru u aprilu 1945. Njih dvoje su se u podzemlju jedno drugom zakleli na večnu ljubav.
Kako je "teklo" Hitlerovo samoubistvo?
Adolf Hitler i Eva su saznali za pogubljenje Benita Musolinija - i kako su gnevni građani oskvrnili njegov leš. Hitler je želeo da izbegne istu sudbinu. Nacistički diktator je bio odlučan da umre kako on želi: izvršiće samoubistvo, a njegovi ostaci će biti spaljeni.
29. aprila Hitler je počeo da se priprema za svoju smrt. Naredio je telohraniteljima da unište sve njegove lične papire. Takođe je rekao doktoru da testira kapsulu cijanida na voljenom psu Blondi kako bi se uverio da deluje. Nakon što je pas umro, Hitler je navodno bio "neutešan".
Sledećeg jutra, 30. aprila, član osoblja čuo je Braunovu kako plače: "Radije bih da umrem ovde. Ne želim da pobegnem." U tom trenutku, bekstvo bi ionako bilo skoro nemoguće - Crvena armija gotovo bila na vrhu Firerovog bunkera. Hitler je pojeo svoj poslednji obrok – testeninu sa paradajz sosom – dok je Gebels pokušavao da ga ubedi da se ne ubije.
"Doktore, znate moju odluku", rekao je Hitler Gebelsu. "Nema promene! Naravno, možete napustiti Berlin sa svojom porodicom." Nedugo nakon Hitlerovog samoubistva, Gebels i njegova žena su ubili sebe - i svoju decu.
"Gotovo je, zbogom."
Hitler je okupio svoj lični štab i sa svima se rukovao. Sa njim je bila i Eva Braun, koja je navodno jednoj od sekretarica rekla da pokuša da pobegne i ako to uspe da prenese Bavarcima njenu ljubav.
Smirenim glasom Hitler je svom sobaru, SS oficiru Hajncu Lingeu rekao: "Sada ću pucati u sebe. Znaš šta treba da uradiš."
Hitler je tada dao nacistički pozdrav i rekao: "Gotovo je, zbogom."
Duboko u bunkeru, Hitler i Braunova su se zaključali u privatnu sobu popodne 30. aprila 1945. Eva je uzela kapsulu cijanida i čekala. Hitler je takođe progutao pilulu cijanida - a zatim je pucao u sebe iz pištolja.
Izvan sobe, Hitlerovo najverniji ljudi su čekali pucanj.
"Odjednom... čuo se zvuk pucnja, tako glasan, tako blizu. Sve je utihnulo", rekla je Hitlerova sekretarica Traudl Jung. "Odzvanjalo je kroz sve sobe."
Jung i Linge ušla su ušli u sobu: "Videla sam Hitlera kako se svalio kraj stola. Nisam videla krv na njegovoj glavi. Videla sam Evu kako sa skupljenim kolenima leži pored njega na sofi".
Ubrzo nakon smrti telo Adolfa Hitlera je odneto u malu baštu pored bunkera. Već su se čuli zvuci sovjetskih pištolja kada su Gebels i Borman polili tela benzinom. Zapalili su vatru i povukli se na sigurno.
Hitlerov uži krug je želeo potpuno da uništi njegovo telo.Njegovi verni sledbenici nisu želeli da se Hitlerova smrt – ili njegovi ostaci – koriste u propagandne svrhe. Ali uprkos naporima da spale ceo leš, ostao je mali deo Hitlerove vilice - sa nekoliko zuba.
Istraživanja su potvrdila da su sovjetske trupe zaista pronašle Hitlerove ostatke. Ali — u poslednjim danima rata i decenijama posle — kružile su glasine da je Hitler još uvek živ.
Hitler preživeo rat?
Dana 1. maja 1945. godine, Karl Denic, nemački admiral koji je nakratko bio šef države, trebalo je da se obrati nemačkom narodu preko radija i objavi smrt Adolfa Hitlera.
Ali Denic je oklevao da kaže istinu o tome kako je Hitler umro. Dakle, umesto da prizna da se Hitler ubio, Denic je tvrdio da je Firer poginuo u borbi, boreći se "na čelu svojih trupa".
Bez tela i sa malo zvaničnih informacija o Hitlerovoj smrti, teorije zavere su brzo počele da se šire. Neki su tvrdili da je Hitler pobegao u pećinu u italijanskim Alpima. Drugi su prijavili da su videli diktatora u francuskom kazinu.
Sovjeti su stvorili dodatnu konfuziju kada su u junu 1945. izjavili da nisu pronašli Hitlerove ostatke – sugerišući mnogima da je on još uvek živ. Mnogi su mislili da je nacistički diktator još uvek živ i da je pobegao u Južnu Ameriku.
Od tajnosti do dezinformacija, mnogi ljudi na vlasti postavili su plodno tlo za nevericu u zvaničnu priču — koja i danas traje.
Francuski naučnici su 2018. konačno uspeli da dokažu da se Hitlerova smrt dogodila 1945. Analizirajući ostatke Hitlerovih zuba — koje su sačuvali Sovjeti — naučnici su konačno identifikovali ostatke kao autentične.
(Stil / Nacionalna geografija)
