Kada je Nemačka kupila kartu od 24 miliona dolara da pošalje Klausa-Ditriha kao zamenu, Krikaljov je konačno mogao da se vrati.
Šta je to pošlo po zlu te smo jednog čoveka zarobili u svemiru? Kako to da nije mogao da se vrati skoro godinu dana?
Bilo je to ovako:
9. maja 1991. godine, Sergej Krikaljov je lansiran u svemir, na petomesečnu misiju na sovjetsku svemirsku stanicu Mir. U januaru 1992. Krikaljov je bio u svemiru već osam meseci i nije imao pojma kad će se vratiti kući.
Krikaljov je bio inženjer leta. Na stanicu Mir je stigao sa prvim britanskim astronautom Helen Šarman i Anatolijem Artsebarskim, koji su proveli pet meseci na Miru. Šarman je sprovodio eksperimente i proveo osam dana na Miru.
Krikaljov i Artsebarski su na kraju ostali sami na svemirskoj stanici nakon što se Šerman vratila na Zemlju. Njih dvojica su dobro iskoristili svoje vreme. Sproveli su brojne naučne eksperimente i doradili svemirsku stanicu.
Međutim, događaji u SSSR-u, dole na zemlji, doveli su u pitanje datum njihovog povratka.
Život na Miru Svemirska stanica Mir mogla je da primi do šest osoba. Međutim, obično su tamo živele samo tri kosmonauta u isto vreme jer je bilo mnogo skučeno. Stanica je doživela 16 izlazaka i zalazaka sunca svakog dana. Zbog toga su morali da zamrače prozore kako bi "napravili" noć i kako bi mogli da zaspu.
Kosmonauti su se obično budili oko 8:00h po moskovskoj vremenskoj zoni. Ujutro su doručkovali i spremili se, što može potrajati nekoliko sati. Zatim rade do 13.00 časova. Posle bi ručali, a potom vežbali.
Nakon vežbanja bi večerali a potom i odmarali.
26. maja 1991. svi su se vratili na zemlju osim Krikaljeva i Artsebarskog. Za to vreme, Artsebarski je napravio šest svemirskih šetnji i proveo više od 33 sata van letelice.
U oktobru je trebalo da dođe posada da zameni Krikaljeva i Artsebarskog. Međutim, inženjer koji je trebalo da preuzme Krikaljeva nije imao dovoljno obuke za dug boravak u svemiru.
Zbog situacije tog jula, Krikaljov je pristao da produži boravak na Miru. Posada za pomoć je ipak poletela sredinom oktobra 1991, ali ne da zameni ovog astronauta.
Pridošlice Trojica novopridošlica iz posade za pomoć bili su komandant Aleksandar Volkov, austrijski naučnik Franc Vibek i iz Kazahstanske Sovjetske Socijalističke Republike Toktar Aubakirov.
Navodno je austrijska vlada platila Sovjetima 7 miliona dolara da bi Vibeka ukrcali na Mir. 10. oktobra, Viehbock, Aubakirov i Artsebarski su se vratili na Zemlju.
NE PROPUSTITE
Komplikacije Volkov i Sergej su ostali jedini na Miru. Međutim, događaji u SSSR-u su zakomplikovali njihov boravak. Tog avgusta, samo mesec dana nakon što je Sergej pristao da produži svoju misiju, počeo je raspad Sovjetskog saveza.
Sovjetske vlasti su pristale da pošalju državljana Kazahstana u Mir u pokušaju da zadrže Kazahstan na brodu. Toktar Aubakirov je izabran i stigao je 2. oktobra 1991. godine.
Njegov boravak na svemirskoj stanici bio je kratak. On je otišao umesto iskusnog kosmonauta koji je trebalo da zameni Krikaljeva.
Nema datuma povratka
Sergej Krikaljev je bio pod velikim uticajem ovih, a stvari su se samo pogoršavale. Pored toga što je već produžio svoju prvobitnu misiju, nije bilo predviđene krajnje tačke za njegovo vreme na Miru.
Sergej priznaje za Discover-u 2016. da je njegov produženi boravak u svemiru bio stresan. U stvari, bio je pod velikim stresom koliko će dugo biti tamo.
Krikaljov nije baš razumeo šta se dešava. Stalno su mu govorili da nema dovoljno novca da ga vrati na zemlju. Kontrola misije mu je stalno govorila da sačeka još malo.
Nakon što je prošao još mesec dana, stalno je dobijao iste odgovore. Rekao je: „Kažu da mi je teško - nije baš dobro za moje zdravlje. Ali sada je zemlja u takvim poteškoćama, glavni prioritet je ušteda novca."
"Za nas je to bilo potpuno neočekivano. Nismo razumeli šta se dogodilo. Kada smo razgovarali o svemu ovome, pokušali smo da shvatimo kako će to uticati na svemirski program," prisećao se kasnije astronaut.
Očekivano, bio je zabrinut i za sopstveno zdravlje i dobrobit. "Imam li dovoljno snage? Da li ću moći da se prilagodim za ovaj duži boravak da bih završio program? Naravno, u jednom trenutku sam imao sumnje."
Vašington Post je 1992. objavio priču pod nazivom „Ostavljeni u svemiru: beskrajna orbita kosmonauta“. U tom trenutku, Sergej je kružio oko Zemlje oko devet meseci.
Pored stresa što je zarobljen u svemiru, Sergej nije zarađivao novca kao nekad. Zarađivao je samo 500 rubalja mesečno, što je bilo ekvivalentno 2,50 dolara.
Na kraju, tim za zamenu je bio na putu. Krikaljov i Volkov bi konačno mogli da se vrate na zemlju. 25. marta 1992. obojica su bezbedno stigla na svoju planetu, sletevši u Kazahstan.
Međutim, do tada je Sergej obišao Zemlju najmanje 5.000 puta! U svemiru je ostao 311 dana, što je tada bio svetski rekord.
Da bi se Krikaljov vratio na zemlju, Nemačka je platila 24 miliona dolara da kupi kartu za Klausa-Ditriha Fladea, njegovu zamenu. Međutim, konačno se vratio.
Saopšteno je da se Sergej vratio kući „bled kao brašno i znojan kao grumen mokrog testa“. Nije loše za nekoga ko je zaglavio u svemiru preko 300 dana.
Već 1994. godine Rusija je lansirala novu raketu i na njoj je bio Krikaljov.
merikanac po imenu Robert Kabana i Krikaljev bili su prva dva astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici 1998. On se vraćao na svemirsku stanicu još dva puta i čak je tamo boravio šest meseci 2005. godine.
Krikalev je proveo ukupno 803 dana u svemiru i bio je na šest različitih misija do penzionisanja kao kosmonaut. Međutim, nastavio je da radi kao direktor svemirskih letova sa ljudskom posadom u ruskoj državnoj korporaciji Roskosmos.
