Voleli su ga vernici širom Balkana, a poštovali čak i oni koji nisu religiozni. Sa druge strane, on im je uzvraćao dobrotom i blagošću za koju će oni koji su imali prilike da ga upoznaju reći da je bila "nebeska". Iza njega ostale su mnogobrojne anegdote, a ovo je jedna od njih.
NE PROPUSTITE
Pokojni patrijarh Pavle bio je nadaleko poznat po svojoj skromnosti. Nije voleo povlastice ni skupe poklone, koristio je gradski prevoz i uvek sam vodio računa o svojoj odeći. Naročito je interesantna bila priča koju i dalje možete čuti od sveštenika i monaha koji su ga poznavali o cipelama patrijarha Pavla.
Naime, iako je nosio skromnu odeću, patrijarh Pavle je uvek imao lepe cipele – lake, udobne i besprekorno čiste. Njima je “tabanao uzduž i popreko” po Beogradu čak i kada je zašao u neke ozbiljne životne godine, a prestoničani će vam reći da je znao i da potrči, naročito kada je trebalo da sustigne tramvaj. Nosio ih je 30 godina!
Jednom prilikom, neko je patrijarha pitao za njegove neobične cipele.
– Jeste, udobne su, mogu u njima dugo da pešačim – rekao je.
– Gde ste ih kupili?
– Eh, kupio! – odmahnuo rukom patrijarh Pavle kao da time stavlja tačku na razgovor.
Kasnije su ljudi bliski poglavaru srpske crkve otkrili istinu o ovom neobičnom komadu kože. Reč je zapravo bila o ženskim čizmama – patrijarh ih je pronašao bačene blizu kuće svoje sestre i, videvši da su stare, ali očuvane, pokupio. Nakon toga je, u svojoj maloj radionici, od njih napravio cipele za sebe.
Malo ko ovo zna, ali patrijarh Pavle je bio već obućar i često je popravljao, ali i pravio cipele za sebe. Priča kaže da ga je zanatu naučio neki obićar u blizini Patrijaršije, ali ima i onih koji tvrde da je veštinu stekao u manastiru.
Kako bilo, znao je da popravlja i pravi obuću, a nakon toga, štedljiv kakav je bio, smatrao je da nema potrebe da više kupuje cipele i tako crkvi “pravi štetu”.
