Stabla su u paganaska vremena bila deo religijskih običaja, verovalo se da u drveću žive duhovu. Dok je kucanje u drvo značilo da prizivaju upravo te duhove u pomoć.
To se prenelo i u hrišćanstvo, pa pojedinci smatraju da kucanjem u drvo prizivaju Hristovu zaštitu, jer je ono simbol krsta na kome je bio razapet.
Ipak, starac Ilija Nozdrin smatra da je taj ritual samo odraz slabosti vere čovekove. Naglašava da se na taj način koji tako pokazuje beda i neverje.
– Šta Bog ne dopusti, to se nikada neće dogoditi. A mi mislimo, da možemo izbeći nešto loše, ako kucnemo po stolu i izgovorimo: "Pu, pu, da ne čuje zlo". To ogoljuje našu grehovnost, naše neverje, našu bedu. Verujemo u slučajnost, a ne u Promisao Božju, verujemo u sudbinu, a ne u Boga Svedržitelja, u čijim rukama je blagostanje ili ne blagostanje, ne samo određenih ljudi, nego i sudbina celog sveta – istakao je Ilija.
