Legenda o nastanku manastira Sestroljin opevana je u jednoj narodnoj pesmi: Bog nikom dužan ne ostaje.
Reč je o porodičnoj tragediji koja je zadesila dom vlastelina Pavla Radića- kneza od Stiga. Supruga kneza od Stiga bila je strašno ljubomorna na zaovu Jelicu, jer su joj braća prižala puno ljubavi i pažnje, pa je, opsednuta mržnjom, zaklala Pavlovog sokola, ubila mu konja, a na kraju i sopstveno dete u kolevci. Krvave noževe stavila je Jelici pod jastuk, a Pavla uputila gde će ih pronaći.
Pavle je poverovao svojoj zloj ženi, pa je u dogovoru sa bratom rešio da sestru veže za konjske repove i rastrgne je na sve četiri strane sveta. Prema legendi, čim su Jeličini delovi tela pali na zemlju, na tim mestima je potekla lekovita voda. Na tim izvorima sagrađeni su manastiri- tamo gde je palo telo, nikao je manastir Zaova, tamo gde je ruka, podignut je manastir Rukumija, brada- manastir Bradača.
Manastir Sestroljin podignut je na mestu gde počivaju oči sestre Jelice i njeno levo koleno.
Sveti izvor oko manastira Sestroljin posećivali su ljudi različitih veroispovesti. Ostao je zapis da je jedan jevrejski trgovac, Haimo Kairo, usnio san da će njegov sin ozdraviti na izvoru sestre Jelice.
U to vreme kraj oko manastir je bio pust. Vođen snom, Haimo je uspeo da pronađe izvor, pa pošto mi je dete tu zaista doživelo isceljenje, Haimo je raskrčio šumu i napravio put koji vodi pravo do izvora.
Izvor sestre Jelice, ili kako je još poznat, izvor Dobri lik okupljao je ljude širom sveta, a skupljajući njihove priloge, nikla je crkva na temeljima porušenog manastira.
Izvor Sestroljin, prema verovanju, leči oboljenja očiju. O mladim nedeljama i Svetoj Petki sjati se mnogo sveta kraj čudotvornog izvora da nađe leka bolestima. Vodu iz Sestroljina bolesnici piju, ali se pretežno njome umivaju i ispiraju oči.
