Naime, manastr je podigao Kralj Stefan Vladislav između 1234. i 1235. godine. Postao je posebno poznat, kada je vladar 1237. baš tu preneo mošti Svetog Save, koje su potom spaljene 1595. godine po naredni Sinan - paše.
Ali, kako se neki tragovi nikad ne mogu izbrisati, i dan danas se u ovoj svetinji nalazi freska za koju se smatra da je najrealniji prikaz ovog svetitelja!
Freska svojom lepotom i savršenom kompozicijom već decenijama impresionira zaljubljenike u slikarstvo i ikonografiju. Beli anđeo ne samo što donosi potpuni sklad, odiše beskrajnom verom i nadom i prenosi onu najvažniju poruku - poruku ljubavi i mira, već i je naslikan tako da posetioca gleda direktno u oči bez obzira iz kog ugla ga posmatrate.
Ovo remek delo srednjevekovne umetnosti pripada redu najlepših i najvažnijih evropskih slikarskih dostignuća, a na svodovima mileševskog manastira osvanula je u 13. veku.
Na fresci je predstavljen arhangel Gavrilo raširenih krila, obučen u beo hiton kako sedi na velikom kamenu i usplahirenim ženama prstom ukazuje na Hristovog grob, zapravo, u tom trenutku već mesto njegovog vaskrsnuća. Deo je kompozicije "Mironosnice na Hristovom grobu".
Kako je Beli anđeo je glasnik svevečne istine o Hristovom vaskrsenju, freska je postala sinonim za nadu, spasenje i čuda.
Bila je skrivena od očiju javnosti sve do 20. veka. Naime, u 16. veku je preko nje naslikana druga freska, a Beli anđeo se ukazao gotovo 400 godina kasnije, prilikom restauriranja manastira.
Upisala se i u modernu istoriju 1963. godine. Naime, prvi satelitski prenos video signala između Starog kontinenta i Amerike sadržao je među kadrovima i mileševsku fresku, kao poseban pozdrav nas Evropljana onima na drugom kraju sveta.
A, kada je iz Evrope poslat i prvi satelitski signal u vasionu je poslat "paket ljudskih dostignuća" - bile su to slike čovekovog osvajanja Meseca, Kineskog zida i Belog anđela...
Verovalo se da će, ako u svemiru uopšte postoje razumna bića, lik Belog Anđela protumačiti kao poruku ljubavi i razumevanja.
