Marko i Dijana Đermanović iz Leskovca otkrili su kako je njihova trogodišnja ćerka Jovana progovorila nakon što su posetili manastir Tumane. Ističu da i dalje ne mogu da veruju šta se desilo, jer su progonoze lekara bile veoma loše.
Prema rečima roditelja male Jovane, ona je sve razumela sa dve godine, ali nije izgovarala druge reči osim – mama, tata. Vodili su je na razne detaljne preglede kod lekara, koji su ustanovili da je fizički zdrava, ali da postoji razvojni poremećaj govora i da mnogo kasni za svojom generacjom.
- Naša bezuspešna borba da nam Jovana progovori trajala je još oko godinu dana i tada smo čuli za veliku svetinju - manastir Tumane. Prvi dolazak nam je bio u decembru mesecu. Prisustvovali smo molitvi, ali nismo upalili sveću tokom molitve, jer smo žurili. Sve nas je nekako teralo da što pre odemo. Na Badnje veče sanjam da sam u Tumanu i da mi neki muški glas govori da moram opet doći, upaliti sveću i da će mi dete progovoriti. Otišla sam kod svog sveštenika i ispričala mu san. Saslušavši me reče: '' Uradi kako si sanjala, idi i upali sveću'' – priča Dijana.
Naglašava da su se brzo spremili i krenuli ka manastiru. Od tog momenta se sve menja.
- Ovoga puta smo upalili sveću tokom molitve. Na našu radost, posle toga ćerka je počela da izgovara mnogo više reči. Pomazivala sam je uljem iz manastira i ona je bila sve kumunikativnija. Jovana je postepeno počela da priča, čak, i da sastavlja rečenice – objašnjava Jovanina mama.
I dodaje da se posle par meseci, baš naglo, video ogroman pomak u njenom govoru.
- U nedelju, 27. februara, bili smo ponovo u Tumanu. Ona je bila presrećna, zračila je od sreće, prosto rečima ne mogu da opišem tu radost, koja se ogledala na njenom licu. Sada nas svakim danom iznenadi nekom novom rečju i rečenicom. Beskrajno smo zahvalni Svetom Zosimu i Jakovu i od srca želimo da svima pomognu kao što su i nama – zaključuju Đermanovići.
